Evropski savet produžio kaznene mere Rusiji za još šest meseci: Sankcionisani Putinov sudija i tužiteljka

Ove ekonomske mere, koje su prvi put uvedene 2014. godine, značajno su proširene od februara 2022. kao odgovor na ničim izazvanu, neopravdanu i nezakonitu vojnu agresiju Rusije protiv Ukrajine, podseća se dalje.

One trenutno obuhvataju širok spektar sektorskih mera, uključujući ograničenja u oblasti trgovine, finansija, energetike, tehnologije i robe dvostruke namene, industrije, transporta i luksuzne robe.

Takođe uključuju: zabranu uvoza ili transfera ruske sirove nafte koja se transportuje morem, kao i određenih naftnih derivata u EU, isključenje više ruskih banaka iz sistema SWIFT, kao i suspenziju emitovanja i dozvola za rad u Evropskoj uniji za nekoliko dezinformacionih medija koje podržava Kremlj. Pored toga, uvedene su posebne mere koje omogućavaju EU da se suprotstavi zaobilaženju sankcija.

„Sve dok nezakonite aktivnosti Ruske Federacije nastavljaju da krše osnovna pravila međunarodnog prava, uključujući naročito zabranu upotrebe sile, primereno je da sve mere koje je uvela EU ostanu na snazi, kao i da se po potrebi uvedu dodatne mere“.

Pored ekonomskih sankcija protiv Ruske Federacije, EU primenjuje i druge vrste mera kao odgovor na ruske destabilizujuće aktivnosti prema Ukrajini.

One uključuju: ograničenja ekonomskih odnosa sa nezakonito anektiranim Krimom i gradom Sevastopoljem, kao i sa područjima Ukrajine koja nisu pod kontrolom vlade u oblastima Donjeck, Herson, Lugansk i Zaporožje, pojedinačne restriktivne mere (zamrzavanje imovine i zabrane putovanja) prema velikom broju pojedinaca i pravnih lica, kao i diplomatske mere.

Od 24. februara 2022. godine, EU je usvojila 17 paketa sankcija kao odgovor na rusku invaziju punog obima na Ukrajinu.

Istovremeno, Evropski savet uveo je danas sankcije protiv dve osobe odgovorne za teška kršenja ljudskih prava, represiju nad civilnim društvom i demokratskom opozicijom, kao i za podrivanje demokratije i vladavine prava u Rusiji.

Reč je o pripadnicima ruskog pravosuđa: Dmitriju Gordejevu i Ljudmili Balandini.

Dmitrij Gordejev je sudija Moskovskog gradskog suda koji je u više navrata donosio politički motivisane presude protiv opozicionih aktivista i boraca za ljudska prava.

Gordejev je pokazao sistematsko nepoštovanje osnovnih standarda nepristrasnog pravosuđa, između ostalog tako što je redovno odbijao da razmatra oslobađajuće dokaze i dosledno prihvatao neproverene ili prepisane policijske izveštaje svojih bivših kolega, što ukazuje na pristrasnost, sukob interesa i nedostatak sudske nezavisnosti, navodi se u obrazloženju.

Ljudmila Balandina je tužiteljka koja je imala ključnu ulogu u nekoliko visoko profilisanih slučajeva obeleženih teškim kršenjima ljudskih prava i represijom nad osobama kritičnim prema ruskim vlastima ili onima koje podržavaju Ukrajinu.

Balandina je sistematski zloupotrebljavala svoj položaj državnog tužioca radi pokretanja politički motivisanih optužbi, koristeći ideološku retoriku usklađenu sa kremaljskom propagandom i zahtevajući preterano stroge kazne za mirne oblike izražavanja.

Svojim ponovljenim postupcima, ova dva člana ruskog pravosuđa doprinela su represiji nad civilnim društvom, ućutkivanju neslaganja i pokušajima legitimizacije državnih narativa koji kritiku ruske vlasti ili podršku Ukrajini izjednačavaju sa ekstremizmom ili terorizmom.

Osobe koje su danas stavljene na listu sankcija podležu zamrzavanju imovine, a građanima i kompanijama iz EU zabranjeno je da im stave sredstva na raspolaganje. Takođe im je uvedena zabrana putovanja, što znači da im je zabranjen ulazak ili tranzit kroz teritorije EU, stoji u odluci.