Foto: Gorodenkoff / Shutterstock.comKada sam napravio svoj prvi veb-sajt davne 1998. godine, internet se činio prostranim. Mogli ste nešto objaviti u Berlinu, a neko u Bostonu ili Beogradu bi mogao da na to naiđe u roku od nekoliko sekundi. Ali danas, kako mali broj tehnoloških monopola usisava pažnju i guši inovacije, taj duh povezanosti je izgubljen.
Kroz svoje moćne platforme, giganti društvenih medija kontrolišu veliki deo osnovne arhitekture digitalnog sveta. Meta (koja poseduje Fejsbuk i Instagram), X i drugi funkcionišu kao ograđene bašte, a njihovi algoritmi obeshrabruju korisnike da odu tako što oduzimaju prioritet objavama pomoću odlaznih linkova.
Ljudi na kraju ostanu zaglavljeni na jednoj platformi, skrolujući bez razmišljanja, što je ishod dijametralno suprotan ranoj viziji interneta kao mreže međusobno povezanih sajtova i zajednica.
Evropa bi trebalo da prepozna ovo onakvim kakvo jeste – sistemska zavisnost koja ugrožava digitalni suverenitet kontinenta. Baš kao što Evropska unija nastoji da smanji svoje oslanjanje na spoljne dobavljače poluprovodnika, računarstva u oblaku i veštačke inteligencije, mora učiniti isto i za društvene medije.
Dominantne platforme izvlače vrednost od evropskih korisnika privlačeći njihovu pažnju i prodajući njihove podatke dok plaćaju malo poreza i zaobilaze propise. Njihova vlasnička infrastruktura sve više oblikuje naše živote, od vesti koje vidimo do načina na koji govorimo onlajn.
Iako evropski kreatori politike dugo izražavaju zabrinutost zbog koncentracije korporativne moći među velikim kompanijama društvenih medija i njihovog ogromnog uticaja na društvo i politiku, prošlogodišnji predsednički izbori u Sjedinjenim Državama trebalo bi da budu alarm širom kontinenta.
Tehnološki milijarder Ilon Mask je kao oružje iskoristio X, platformu ranije poznatu kao Tviter, koju je kupio 2022. godine, kako bi pomogao Donaldu Trampu da ponovo pobedi na izborima, promovišući sadržaj koji mu odgovara. Od tada je pretio da će se mešati u evropske izbore.
Jedno rešenje je ulaganje u alternative sa sedištem u EU. Ali, kreatori politike iznova i iznova iznose isti izgovor – nema održivih opcija. Nova Međunarodna digitalna strategija Evropske komisije je takođe skeptična da blok može da se odvikne od velikih tehnoloških kompanija, umesto toga pozivajući na saradnju sa SAD kako bi se rešila njegova zavisnost.
Ali ovaj stav ignoriše pojavu poslednjih godina društvenih medija izgrađenih na decentralizovanim, otvorenim protokolima. Ove nove platforme se fundamentalno razlikuju u principu i dizajnu od američkih giganta poput Instagrama i X. One vraćaju kontrolu korisnicima, smanjuju kontrolu pristupa i podstiču inovacije.
Možda je najbolji primer AT protokol, koji služi kao osnova za Bluesky, brzorastuću platformu koja je okupila skoro 36 miliona korisnika.
Dizajniran za interoperabilnost, AT protokol omogućava korisnicima da poseduju svoje podatke i kontrolišu algoritme koji organizuju njihove fidove.
Svako može da razvija aplikacije na decentralizovanom sistemu – što znači da nijedna kompanija ne može da dominira – i korisnici se mogu lako kretati između platformi, vodeći svoje pratioce i sadržaj sa sobom. To znači da nikada ne moraju da počinju ispočetka.
Ova posvećenost pluralizmu pomaže u razbijanju monopolske moći velikih tehnoloških kompanija nad društvenim medijima, koja je decenijama gušila evropske inovacije.
Firme sa sedištem u Evropi su već koristile AT protokol za kreiranje platformi poput SkyFeed-a i Graysky-ja. Drugi pokušavaju da zaštite i izgrade ovaj društveni ekosistem, slobodan od stiska velikih tehnoloških kompanija.
Kampanja „Oslobodite naše fidove“ radi na tome da se osigura da se osnovna infrastruktura i dalje upravlja u javnom interesu. A Eurosky je novi pro bono poduhvat grupe evropskih tehnologa, uključujući i mene, za kreiranje alata (kao što je ugrađena moderacija sadržaja usklađena sa zakonima EU) i infrastrukture na AT protokolu koji pomažu evropskim programerima da izgrade i skaliraju platforme koje mogu da pariraju gigantima društvenih medija.
Otvoreni protokoli nisu neki utopijski projekat. Oni su spremni da preokrenu status kvo društvenih medija, stvarajući demokratskiji digitalni svet. Zato bi evropski kreatori politike trebalo da ove okvire društvenih mreža označe kao kritičnu infrastrukturu i da investiraju u njihov razvoj.
Društveni mediji trebalo bi da budu u srcu evropske agende digitalnog suvereniteta. Izgradnja platformi u Evropi koje se oslanjaju na okvir otvorenog koda pomogla bi u zaštiti demokratskog diskursa od stranih manipulacija, stvorila ekonomsku vrednost za kontinent i osigurala da evropski korisnici društvenih medija kontrolišu algoritme koji oblikuju ono što vide.
Zemlje van EU bi takođe mogle imati koristi od ovih napora da ospore dominaciju velikih tehnoloških kompanija.
Internet svet je zalutao, a američki tehnološki sektor uglavnom odlučuje o tome kako se on razvija i koristi. Evropa može pomoći da se internet vrati korenima negovanjem ekosistema društvenih medija izgrađenog za pluralizam, a ne za polarizaciju, ali su joj potrebni politički lideri koji su spremni da se bore za novu, istinski društvenu digitalnu infrastrukturu.
Autor je programer Flashes-a, aplikacije za deljenje fotografija i video-zapisa, izgrađene na AT protokolu.
Copyright: Project Syndicate, 2025.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
