Evropa prvi put ozbiljno razmatra sopstvenu nuklearnu moć: Kjučno pitanje – ko bi pritisnuo dugme?

Dok Sjedinjene Države i Rusija imaju hiljade nuklearnih bojevih glava, u Evropi samo Francuska i Velika Britanija poseduju takvo oružje, sa ukupnim brojem od nekoliko stotina, piše Index.hr.

Prezirni komentari američkog predsednika Donald Trampa o NATO-u i njegov transakcioni pristup spoljnim odnosima navode evropske saveznike da se zapitaju mogu li da rizikuju oslanjanje na američku zaštitu.

Evropska nuklearna stvarnost

„Evropljani više ne mogu da prepuštaju svoje promišljanje o nuklearnom odvraćanju Sjedinjenim Državama“, upozorila je stručna grupa u izveštaju objavljenom za Minhenska bezbednosna konferencija (MSC).

Pozvala je Evropu da se „hitno suoči s novom nuklearnom stvarnošću“ u svetlu „ruskog nuklearno potkrepljenog revizionizma“.

Govoreći na MSC-u, nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da već vodi „poverljive razgovore sa francuskim predsednikom o evropskom nuklearnom odvraćanju“.

Britanski premijer Kir Starmer rekao je da britansko nuklearno odvraćanje već štiti ostale članice NATO-a, ali je naglasio da Britanija „pojačava nuklearnu saradnju sa Francuskom“.

Starmer je rekao da „svaki protivnik mora da zna da bi se u krizi mogao suočiti s našom udruženom snagom“ zajedno sa Francuskom.

Amerika kao garant bezbednosti

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute insistirao je na tome da „niko“ ne razmatra potpunu zamenu američkog nuklearnog kišobrana, koji decenijama štiti evropske zemlje NATO-a.

„Mislim da je svaka rasprava u Evropi koja osigurava da kolektivno nuklearno odvraćanje bude još jače, u redu“, rekao je Rute, bivši holandski premijer, novinarima.

„Ali niko se u Evropi ne zalaže za to kao svojevrsnu zamenu nuklearnog kišobrana Sjedinjene Države. Svi shvataju da je to krajnja garancija, a sve ove druge rasprave su dodatne.“

Podsekretar američkog Ministarstva odbrane Elbridž Kolbi rekao je da je Donald Tramp „jasno stavio do znanja da se prošireno američko nuklearno odvraćanje i dalje primenjuje ovde“ u Evropi.

Rekao je da postoji „spremnost SAD na veći evropski doprinos NATO-ovom odvraćanju“, ali da razgovori moraju biti „veoma trezveni“ i „promišljeni“ zbog zabrinutosti u vezi sa širenjem nuklearnog oružja i nestabilnošću.

Izazovi evropske bezbednosti

Rasprava o nuklearnom naoružanju dugo se smatrala tabu temom u mnogim drugim evropskim zemljama, ali ruska agresija i sumnje u američku posvećenost evropskoj bezbednosti izbacile su to pitanje u središte evropske politike.

Mnogi evropski zvaničnici uvereni su da teritorijalne ambicije Moskve neće biti ograničene na Ukrajinu i da bi se druge evropske zemlje, uključujući čak i članice NATO-a, mogle suočiti s nekom vrstom napada.

Izveštaj Minhenska bezbednosna konferencija (MSC) izneo je pet nuklearnih opcija za Evropu, uz upozorenje da nijedna nije dobra. „Ne postoji jeftin ili bezrizičan izlaz iz evropske nuklearne situacije“, upozorili su.

„Era u kojoj je Evropa mogla sebi da priušti stratešku ležernost završena je“, napisali su autori, pozivajući evropske kreatore politike „da se direktno i bez odlaganja suoče s ulogom nuklearnog oružja u odbrani kontinenta i da kompetentno ulože resurse potrebne za to“.

Pet mogućih opcija

Navedeno je pet opcija: nastaviti oslanjanje na američko odvraćanje; ojačati ulogu britanskog i francuskog nuklearnog oružja u evropskom odvraćanju; zajednički razvijati evropsko nuklearno oružje kao sredstvo odvraćanja; povećati broj evropskih zemalja sa sopstvenim nuklearnim arsenalima; ili proširiti evropsku konvencionalnu vojnu moć kako bi postala zastrašujuća nenuklearna sila odvraćanja.

Održavanje statusa quo i oslanjanje na američku vojnu premoć ostaje „najverodostojnija i najizvodljivija opcija“ na kratki rok, tvrde stručnjaci.

Potreba za delovanjem

Trenutno vrlo malo ljudi veruje da Evropljani mogu preuzeti punu odgovornost za odvraćanje u kratkom roku.

„Ako će biti nekih većih evropskih ulaganja u francusko ili britansko nuklearno odvraćanje, to je samo dobra stvar“, nedavno je rekao finski ministar odbrane Anti Hakanen za AFP.

No, brzo je dodao: „Ako govorite o kompenzaciji američkog nuklearnog odvraćanja, to u ovom trenutku nije realno.“

Stručnjaci su ipak pozdravili sve ozbiljniju političku raspravu o pitanju koje dugo brine vojne stručnjake.

„To je vrlo pozitivno, ali sada nam je potrebna akcija“, rekla je za AFP Elojz Fajet iz Francuskog instituta za međunarodne odnose (Ifri).

U izveštaju se navodi da će se i Francuska i Velika Britanija suočiti s nizom izazova u rastu svojih arsenala i proširenju nuklearne zaštite širom Evrope, od visokih troškova do osetljivih pitanja o tome ko ima konačnu ovlašćenje za lansiranje bojevih glava.

Emanuel Makron, koji je ranije spomenuo mogućnost proširenja francuskog nuklearnog kišobrana na Evropu, trebao bi krajem februara održati važan govor o francuskoj nuklearnoj doktrini.

Makron je u Minhenu rekao da razmatra doktrinu koja bi mogla uključivati „posebnu saradnju, zajedničke vežbe i zajedničke bezbednosne interese sa određenim ključnim zemljama“.