Četiri su opcije, jedna je i vojna: Kako će Evropa pokušati da spasi Grenland od Trampa?

Politički vrh, koji je do nedavno ignorisao pojačane izjave američkog predsednika, sada očajnički traži način kako da ga zaustavi, piše Politico, prenosi Index.hr.

„Moramo biti spremni za direktni sukob“

Da je situacija alarmantna, potvrđuju i diplomatski izvori iz EU. „Moramo biti spremni za direktni sukob sa Trampom“, izjavio je jedan diplomat upoznat sa raspravama. „On je u agresivnom modu i moramo biti spremni.“

Tenzije su dodatno porasle nakon što je američki šef diplomatije, Marko Rubio, najavio da će sledeće nedelje razgovarati sa danskim zvaničnicima o američkoj akviziciji Grenlanda, a Bela kuća je poručila da bi preferirala pregovore, ali ne isključuje ni vojnu opciju.

Zajednički odgovor Evrope

Kao odgovor, evropski diplomatski napori su se intenzivirali. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro potvrdio je da je sa kolegama iz Nemačke i Poljske razgovarao o zajedničkom evropskom odgovoru.

„Ono o čemu se radi jeste pitanje kako Evropa, EU, može biti ojačana da odvrati pretnje i pokušaje da se ugroze njena bezbednost i interesi“, rekao je Baro novinarima. „Grenland nije na prodaju niti za uzimanje… stoga pretnje moraju prestati.“

Politico je razgovarao sa brojnim zvaničnicima, diplomatama i stručnjacima kako bi istražio koje opcije Evropa ima na raspolaganju. Osećaj nemoći je, navodi Politico, sveprisutаn.

„Svi su potpuno zapanjeni i nesvesni čime zapravo raspolažemo“, rekao je bivši danski poslanik. „Niko zapravo ne zna šta da radi jer Amerikanci mogu raditi šta god žele. Ali potrebni su nam odgovori odmah. Ne mogu čekati tri, pet ili sedam godina.“

Opcija 1: Potraga za kompromisom

Tramp svoju želju za Grenlandom pravda vitalnim bezbednosnim interesima SAD-a i optužuje Dansku da ne čini dovoljno da ga zaštiti od rastuće kineske i ruske vojne aktivnosti na Arktiku.

Stoga bi pregovaračko rešenje, koje bi Trampu omogućilo da se predstavi kao pobednik, a Danskoj i Grenlandu da sačuvaju obraz, moglo biti najbrži izlaz iz krize.

Bivši visoki zvaničnik NATO-a predložio je da bi Savez mogao posredovati između strana, kao što je to činio u sporovima između Turske i Grčke. Američki ambasador pri NATO-u, Metju Vitaker, izjavio je da Tramp i njegovi savetnici ne veruju da je Grenland adekvatno zaštićen.

„Kako se led topi i kako se otvaraju rute na Arktiku i Visokom severu… Grenland postaje vrlo ozbiljan bezbednosni rizik za kopno Sjedinjenih Američkih Država.“

Saveznici stoga razmatraju nove ponude Trampu, poput ubrzanja odbrambene potrošnje na Arktiku, održavanja više vojnih vežbi i raspoređivanja trupa radi umirivanja SAD-a.

Dvojica diplomata spomenula su i mogućnost uspostavljanja sheme „Arktička straža“, po uzoru na postojeće inicijative u istočnoj Evropi.

Trampa privlače i ogromna mineralna nalazišta, kao i potencijalne rezerve nafte i gasa. Međutim, vađenje resursa iz negostoljubivog terena izuzetno je teško i skupo.

Danski izaslanici godinama su bezuspešno zagovarali evropska ulaganja u Grenland, no sada se, prema rečima jednog diplomate EU-a, taj stav počinje menjati.

Opcija 2: Finansijska injekcija Grenlandu

Trampova administracija otvoreno je podržala grenlandski pokret za nezavisnost, s idejom da bi otok, nakon odvajanja od Danske, potpisao sporazum sa SAD-om i bio preplavljen američkim novcem.

Iako ne isključuje vojnu silu, Tramp insistira da bi Grenland radije preuzeo dobrovoljno. EU i Danska stoga pokušavaju uveriti Grenlanđane da im mogu ponuditi bolji dogovor.

Prema nacrtu predloga Evropske komisije, Brisel planira više nego udvostručiti svoju potrošnju na Grenlandu do 2028. godine.

U sedmogodišnjem periodu potrošnja bi porasla na 530 miliona evra, a otok bi se mogao prijaviti i za dodatnih 44 miliona evra iz fondova EU.

Podrška, koja je dosad bila usmerena na socijalnu zaštitu i obrazovanje, proširila bi se i na razvoj kapaciteta za eksploataciju mineralnih sirovina.

„Imamo mnogo, mnogo ljudi ispod granice siromaštva, infrastruktura na Grenlandu zaostaje, a naši se resursi uglavnom vade bez stvarne koristi za Grenland, dok uglavnom profitiraju danske kompanije“, rekao je Kuno Fencker, grenlandski opozicioni poslanik koji podržava nezavisnost. Atraktivna ponuda Danske i EU mogla bi biti ključna da Grenlanđane zadrži van američkog uticaja.

Opcija 3: Ekonomski protivudar

Od Trampovog prvog mandata u Evropi se intenzivno razmišlja o bezbednosti bez aktivnog učešća SAD-a. „To je teško, ali je moguće. Ali ne znam da li je iko ozbiljno razmišljao o obezbeđivanju evropske bezbednosti protiv Amerike. To je jednostavno ludo“, rekao je Tomas Krosbi, američki vojni stručnjak sa Kraljevskog danskog odbrambenog koledža.

EU na raspolaganju ima moćan alat – Instrument protiv prisile, svojevrsnu „trgovinsku bazuku“ stvorenu upravo nakon prve Trampove administracije.

Njime se Uniji omogućava da uzvrati na trgovinsku diskriminaciju. Brisel je već zapretio njegovom primenom, ali je odustao nakon postizanja dogovora. Budući da SAD i dalje nameću carine, EU bi mogao ponovo aktivirati taj mehanizam.

„Imamo izvoz u Sjedinjene Države u vrednosti nešto većoj od 600 milijardi evra, a za otprilike trećinu te robe imamo tržišni udeo veći od 50 odsto i potpuno je jasno da je to moć koja je u našim rukama“, istakao je Bernd Lange, predsednik Odbora za trgovinu Evropskog parlamenta.

Međutim, ključno pitanje je da li bi Tramp ovoga puta poverovao da je EU zaista ozbiljan.

Opcija 4: Slanje vojske

Ako bi se SAD odlučile za vojnu opciju, Evropa bi malo toga mogla da učini. „Neće preventivno napasti Amerikance… jer bi to bio čin rata“, objasnio je Krosbi.

Međutim, prema danskoj uredbi iz 1952. godine, u slučaju napada na dansku teritoriju, vojska bi trebalo da „odmah započne borbu, bez čekanja ili traženja naređenja“.

Jedan diplomata EU sugeriše da bi evropske zemlje, na zahtev Danske, trebalo da razmotre slanje snaga na Grenland kako bi povećale potencijalnu cenu američke vojne akcije. Iako te snage ne bi mogle da zaustave invaziju, delovale bi kao sredstvo odvraćanja.

„Mogli biste imati scenario u kojem postoje grupe ljudi koje su fizički na putu, poput situacije na Trgu Tjenanmen, što bi potencijalno primoralo američku vojsku da upotrebi silu ili da se povuče“, rekao je Krosbi.

Međutim, upozorava da takva strategija nosi visoku cenu: „Ovo je potpuno neistraženo područje, ali je sasvim moguće da će ljudski životi biti izgubljeni u pokušaju da se odbije američki zahtev za kontrolu nad Grenlandom.“