Evropa ulazi u odlučujuću nedelju: Koji su dometi evropske inicijative za mir u Ukrajini i da li će je Tramp prihvatiti?

Velika Britanija, Francuska i drugi radiće sa Ukrajinom na planu za zaustavljanje borbi i razgovaraće o tom planu sa SAD i „zajedno ćemo krenuti napred“, rekao je Strarmer, prenosi Gardijan.

Obraćajući se ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, koji je sedeo pored njega, Starmer je dodao: „Nadam se da znate da smo svi uz vas i narod Ukrajine koliko god je potrebno. Svi za ovim stolom“.

Među prisutnima bili su i francuski predsednik Emanuel Makron, odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc, kanadski premijer Džastin Trudo, španski premijer Pedro Sančez, italijanska premijerka Đorđa Meloni i Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.

Inicijativa pokrenuta u Londonu ima za cilj:

– Uspostaviti prekid vatre: Sprovesti trenutni prekid neprijateljstava kako bi se olakšali pregovori.

– Formiranje „koalicije voljnih“ – okupiti grupu nacija posvećenih pružanju vojne podrške, uključujući raspoređivanje mirovnih snaga, kako bi podržali bilo koji mirovni sporazum.

– Osigurati suverenitet Ukrajine – garantovati aktivno učešće Ukrajine u svim mirovnim pregovorima, potvrđujući njen teritorijalni integritet i suverenitet.

– Održavati ekonomski pritisak na Rusiju: Nastaviti sa sankcijama i drugim ekonomskim merama kako bi podstakli rusko poštovanje mirovnih napora.

– Unaprediti odbrambene sposobnosti Ukrajine: Pružiti stalnu vojnu pomoć za jačanje odbrane Ukrajine od potencijalnih budućih agresija.

Podsetimo, nasuprot ovome, plan koji je predložio predsednik SAD Donald Tramp naglašava direktne pregovore sa Rusijom kako biste ubrzao mirovni sporazum, sa manjim naglaskom na multilateralnim razgovorima koji uključuju evropske saveznike i Ukrajinu.

Zatim sporazum o mineralima prema kojem bi Ukrajina značajan deo svojih mineralnih i naftnih resursa dala SAD kao kompenzaciju za podršku, što neki vide kao podrivanje suvereniteta Ukrajine.

I, ograničeno direktno vojno angažovanje SAD u bezbednosti Ukrajine, što sugeriše da evropske nacije preuzmu veću odgovornost za odbrambene obaveze u regionu.

Ono što je tačka preseka između dve inicijative jeste što oba plana daju prioritet uspostavljanju primirja kao temeljnog koraka ka miru.

Obe strategije uključuju korišćenje ekonomskih alata – Evrope kroz sankcije Rusiji i SAD kroz predložene sporazume o resursima – da bi se uticalo na rešenje sukoba.

Prema oceni CNN, ako se pogleda Evropu koja je zakoračila u ćorsokak koji je ostavio Trampov prvi pokušaj da okonča rat u Ukrajini takođe bi moglo predstavljati nadu da bi iz debakla posete Zelenskog Vašingtonu moglo nešto da dođe dobro.

I to je, ako kontinent može, kao što je obećano u nedelju, da napravi mirovni plan koji će predati američkom predsedniku.

Omalovažavanje Zelenskog u Vašingtonu i njegov zagrljaj u Londonu ogolili su otuđenje između SAD i njihovih evropskih saveznika, koje je izazvala ne samo Ukrajina već i upozorenje Trampove administracije da kontinent sada mora preuzeti primarnu odgovornost za svoju konvencionalnu odbranu.

Najbolji scenario za najnoviju evropsku inicijativu jeste da ona dokazuje Sjedinjenim Državama da Britanija i njeni prijatelji iz Evropske unije ozbiljno misle da ispune Trampove pozive da kontrolišu eventualni mirovni sporazum i da istovremena obećanja o povećanju budžeta za odbranu čuvaju NATO savez uprkos  skepticizmu Trampa.

Evropa se možda kladi da je Trampu potrebna njihova pomoć da sklopi mirovni sporazum za koji bi s pravom tvrdio da je velika pobeda.

I dok su predsednikovi pokušaji da uspostavi mir do sada favorizovali Putinove pozicije, njegovo prijateljstvo sa moćnikom Kremlja znači da je on možda jedini zapadni lider koji može da ga nagovori da sedne za pregovarački sto.

Ali Tramp još uvek nije pristao na pozive Starmera i Makrona za američku podršku bilo kojoj britanskoj i francuskoj mirovnoj misiji.

Britanski premijer pokušao je da odbaci sugestije o napetostima sa Trampovim timom, rekavši u nedelju: „Ne prihvatam da su Sjedinjene Države nepouzdan saveznik.“

Ipak, dva visokopozicionirana člana Trampovog okruženja pokušala su da sabotiraju evropsku inicijativu.

Tulsi Gabard, direktorka nacionalne obaveštajne službe, tvrdi da evropske zemlje koje su podržale Zelenskog nakon što je izbačen iz Bele kuće „nisu posvećene cilju i vrednostima slobode“ i ne veruju u mir.

I Ilon Mask, koji je saveznik ekstremnih ekstremista krajnje desnice u Evropi i osuđuje lidere regiona  uključujući Starmera  ismevao je samit u Londonu.

„Lideri EU i Zelenski na fensi večeri dok muškarci umiru u rovovima“, napisao je na X. „Koliko roditelja nikada više neće videti svog sina? Koliko dece nikada neće videti svog oca?“

Kako će Evropa dovesti Putina za sto?

Evropska odbrambena industrijska baza već ima ograničen kapacitet, što znači da bi povećanje potrošnje na odbranu moglo biti sporo da bi dalo stvarne rezultate, piše Politico.

Osim pojačane retorike evropskih lidera, nedostatak detalja je očigledan.

Takođe nema detalja o tome šta bi bilo kakav mirovni plan zapravo sadržao ili kako će Starmer i Makron moći da dobiju podršku Bele kuće.

Drugi evropski diplomata je primetio da Zelenski očajnički treba da pronađe način da uspostavi odnos sa Trampom i potpiše sporazum o mineralima između SAD i Ukrajine, koji je trebalo da bude finalizovan prošle nedelje.

Diplomata je rekao da trenutna situacija „uključuje Britaniju i Francusku koje preuzimaju vođstvo“, ali da je „logika takođe da će sporazum o mineralima dati SAD komercijalni udeo i poslovne interese fizički na terenu, tako da pruža određeni stepen zaštite“.

Evropska inicijativa takođe ne govori o tome kako će Evropa dovesti Putina za sto da pregovara o njihovom budućem mirovnom planu.

Još jedan učesnik nedeljnog samita – i verovatno ključni igrač na sledećem skupu u četvrtak – poljski premijer Donald Tusk zvučao je prkosno pozivajući Evropu da prekine oslanjanje na bezbednosne garancije SAD.

„Petsto miliona Evropljana traži od 300 miliona Amerikanaca da ih zaštiti od 140 miliona Rusa“, ​​rekao je on. „Umete li da računate? Računajte na sebe. Počnite da računate na sebe“, rekao je.

Sve oči uprte na sastanak lidera EU u četvrtak

Povećana uloga u budućoj bezbednosti Ukrajine i samim time veći vojni kapacitet, a zauzvrat i finansiranje za to verovatno će biti glavna i centralna na sastanku 27  lidera EU u četvrtak u Briselu.

Govoreći za francuski dnevnik Le Figaro nakon samita, Makron je zatražio da zemlje NATO-a više ulažu u svoje vojske.

„U protekle tri godine Rusi su trošili 10 odsto svog BDP-a na odbranu“, rekao je on. „Moramo da pripremimo ono što sledi, sa ciljem od 3 do 3,5 odsto BDP-a“.