Ravnoteža vojne moći u Evropi se drastično menja: „Očekivanja od Berlina ogromna, nelagoda u Parizu“

Taj dogovor je sada prošlost, a uloge se dramatično menjaju. Dok se Nemačka sprema da postane vodeća vojna sila Evrope, politička ravnoteža na kontinentu se ljulja. Francuska se bori da zadrži svoju relevantnost, dok u Poljskoj nemačko naoružavanje istovremeno budi duhove prošlosti i nadu da bi osovina Berlin–Varšava mogla postati najčvršći bedem protiv Rusije, prenosi Index.hr pisanje Politico.

Očekivanja od Berlina su ogromna. „Gde god da idem u svetu, od Baltika do Azije, ljudi traže od Nemačke da preuzme više odgovornosti“, rekao je Kristof Šmid, nemački socijaldemokratski poslanik u odboru za odbranu Bundestaga. „Očekivanje je da će Nemačka konačno pojačati i uskladiti svoju ekonomsku težinu sa odbrambenom moći.“ Vizija Nemačke sa najvećom evropskom vojskom, opremljenom najsavremenijom tehnologijom, daleko je od slike haotičnog Bundesvera koji je godinama bio predmet ismevanja. Ta nova vojna moć, povezana sa političkom i ekonomskom snagom, stvara dominantnu Nemačku kojoj će ostatak Evrope morati da se prilagodi.

Plan je da do 2029. godine Nemačka troši 153 milijarde evra godišnje na odbranu, što je oko 3,5 posto BDP-a i predstavlja najambicioznije vojno širenje zemlje od ujedinjenja. Poređenja radi, Francuska planira da do 2030. dostigne potrošnju od oko 80 milijardi evra. Poljska, pak, već ove godine namerava da potroši 44 milijarde evra, odnosno čak 4,7 posto BDP-a – najviše u NATO-u.

Ovaj tektonski poremećaj oseća se i u Briselu. Jedan zvaničnik EU nazvao je promenu u nemačkom vojnom potencijalu „telurijskom“, odnosno ogromnom, dok je drugi diplomata bio direktniji: „To je najvažnija stvar koja se trenutno dešava na nivou EU-a.“ Pitanje koje kruži hodnicima evropskih institucija jeste – koliko će nemačko jačanje zaista biti „evropsko“.

Berlin gradi vojsku, ali prvenstveno za sebe

Odgovor se nazire u politici nabavke. Berlin se snažno protivio ideji da Evropska komisija dobije veća ovlašćenja u kupovini oružja i planira da se oslanja na nacionalne okvire, sistematski koristeći član 346 Ugovora o EU, koji zemljama omogućava da zaobiđu pravila tržišne konkurencije i favorizuju domaće kompanije. Ovaj pristup „Nemačka na prvom mestu“ već se sprovodi u praksi.

Interni dokumenti o nabavci pokazuju da se Berlin sprema da kroz Bundestag progura odbrambene ugovore vredne 83 milijarde evra do kraja 2026. godine. To je tek početak, jer dugoročna „lista želja“ Bundesvera teži čak 377 milijardi evra. Značajno je i to gde će taj novac otići. Manje od 10 procenata novih ugovora odlazi američkim dobavljačima, što predstavlja preokret nakon godina u kojima je Vašington bio ključni partner. Gotovo sav ostatak ostaće u Evropi, a najveći deo u samoj Nemačkoj.

Nelagoda u Parizu

Ovakav razvoj događaja u Parizu se prati s mešavinom skepticizma i zabrinutosti. Uprkos naporima predsednika Emanuela Makrona da poboljša odnose, nepoverenje prema Berlinu u francuskim odbrambenim krugovima ostaje duboko ukorenjeno. „To je negde između opreza i osećaja pretnje“, rekao je jedan francuski odbrambeni zvaničnik. „Biće teško raditi s njima jer će biti izuzetno dominantni.“

Isti zvaničnik dodaje da je nemačka industrijska i ekonomska moć jednako velika briga kao i samo naoružavanje. „Neće biti potrebno napasti Alzas i Mozel“, našalio se. „Mogu ih jednostavno kupiti.“ Osim istorijske nelagodnosti, Francuze brine i to kakvu geopolitičku ulogu Berlin namerava da igra. „Još je nejasno šta Mertz želi da uradi“, rekao je jedan evropski diplomata. „Nemačka će morati da preuzme širu ulogu na međunarodnom nivou, ali nije jasno kako.“

Napetosti je dodatno produbio spor oko evropskog borbenog aviona sledeće generacije (FCAS), projekta vrednog 100 milijardi evra koji je trebalo da bude kruna francusko-nemačko-španske saradnje. Zbog kašnjenja i sukoba oko podele posla, Berlin već istražuje alternativne opcije, što izaziva uzbunu u Parizu. Za Francusku, FCAS je ključni politički projekat povezan sa njenom sposobnošću nuklearnog odvraćanja. Erik Trapie, izvršni direktor kompanije Dassault Aviation, otvoreno je pitao francuske poslanike: „Nisam protiv projekta, ali kada Nemačka kaže da će isključiti Francusku, zar vas to ne zabrinjava?“

Varšava pozdravlja, ali s oprezom

Međutim, ne vide svi nemačko naoružavanje kao pretnju. U Varšavi se na to gleda kao na neophodan i zakašneli potez. „Poljska je postala sjajan svetionik među NATO saveznicima kada je reč o vojnoj potrošnji“, rekao je Marek Magjerovski, bivši poljski ambasador. „Shodno tome, insistiramo da i drugi partneri slede taj primer. Ali ako ozbiljno brinemo o kolektivnoj odbrani, ne možemo stalno govoriti: ‘Molim vas, svi trošite više na odbranu. Ali ne vi, Nemačka.’“

Sličan pragmatizam izražavaju i drugi poljski zvaničnici, ali krvava prošlost baca dugu senku. „Gledajući istoriju, situacija u kojoj bi Nemačka povezala svoju ekonomsku moć s vojnom snagom uvek je izazivala strahove“, rekao je Pavеl Zalevski, zamenik poljskog ministra odbrane, dodajući da se nemački planovi moraju posmatrati u kontekstu jačanja svih evropskih vojski. Prema njegovim rečima, jačanje Nemačke prirodan je odgovor na signale iz Vašingtona o smanjenju američkog prisustva u Evropi. „Glavne zemlje koje će braniti istočno krilo biće Poljska i Nemačka“, istakao je.

Ipak, sećanja na politiku bivše kancelarke Angele Merkel prema Rusiji teško blede. „Sećamo se i Merkelinog prorus­kog stava“, dodao je Zalevski. „Pozivamo Nemačku da pokaže koliko će snažno braniti međunarodni poredak protiv Rusije. Potrebna je stalna provera. Ništa ne zaboravljamo.“

Dodatnu zabrinutost izaziva jačanje krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD). „Kada razmišljamo o AfD-u i o tome da li bi mogli doći na vlast… to je zabrinjavajuće“, rekao je jedan poljski zvaničnik. „AfD je proruska stranka i ima program koji govori o ponovnom sticanju nekih poljskih teritorija. Ne možemo ponovo otvarati tu raspravu u Evropi.“

Težište moći seli se na istok

Sve u svemu, ubrzano jačanje Nemačke i podeljene reakcije partnera potvrđuju da se evropsko težište moći pomera ka istoku. Ekonomski motor kontinenta postaje i njegov vojno-industrijski pokretač, dok se Francuska oslanja na svoju nuklearnu kartu, a Poljska izrasta u konvencionalnog teškaša na istočnom krilu NATO-a. Za Brisel, ovo preslaganje predstavlja ključni test: može li EU taj zamah usmeriti u zajedničke strukture ili će on samo produbiti odbrambenu fragmentaciju bloka?

Za sada se na poteze Berlina gleda kao na preuzimanje odgovornosti, a ne kao na pokušaj dominacije. Ipak, čak i pristalice priznaju da je razmere promene teško pojmiti. „Moglo bi biti zastrašujuće, bez sumnje“, zaključio je jedan diplomata EU-a. „Ali Nemačka ima koalicije. Ona je u EU i NATO-u — i mnogo toga može da se dogodi u međuvremenu.“