„Let koji donosi probleme za Rusiju“: Stručnjak za nuklearnu strategiju o evoluciji arsenala dugog dometa u Ukrajini

Iako je tada počela da proizvodi svoje prve dronove dugog dometa, ti rani sistemi nisu bili dovoljno razvijeni, a proizvodnja se sporo povećavala.

Kao rezultat toga, isporuke raketa Storm Shadow i SCALP-EG iz Velike Britanije i Francuske nisu bile samo korisne, već neophodne za uspostavljanje i održavanje ukrajinskih sposobnosti za udare velikog dometa, ukazuje u analizi za CEPA Fabijan Hofman, istraživač na Nuklearnom projektu u Oslu (ONP) čije istraživanje se fokusira na raketnu tehnologiju, nuklearnu strategiju i odbrambenu politiku.

Međutim, stvari su počele da se menjaju 2024. Svesna da je evropska podrška u domenu oružja dugog dometa ograničena (delom i zato što evropski partneri nisu uspeli da ponovo pokrenu proizvodnju raketa u većem obimu), a da su američki raketni sistemi, iako dostupni u većem broju, verovatno uvek podložni strogim ograničenjima kada je u pitanju ciljanje, Ukrajina je intenzivno investirala u razvoj domaćeg programa raketa i dronova dugog dometa.

Ukrajinski program oružja dugog dometa počeo je da daje rezultate krajem 2024. godine. Tada su nekoliko tipova dronova dugog dometa, uključujući AN-196 “Liutyi”, AQ-400 “Kosa” i FP-1, počeli da se isporučuju u sve većem broju, iz više proizvodnih pogona.

To je bilo dopunjeno, kako se čini, prilično čvrstim lancem snabdevanja za mini-kružne rakete. Za razliku od dronova, ove rakete – iako lakše i slabije naoružane u poređenju sa većim zapadnim modelima — imale su veću brzinu i nosivost, a što je najvažnije, nisu bile podložne zapadnim ograničenjima ciljeva.

U decembru je predsednik Zelenski najavio da će oružane snage u 2025. godini primiti 30.000 oružja za udare velikog i dubokog dometa.

Ono što je tada delovalo kao preterano optimistična prognoza, sada izgleda da se ostvaruje. Iako je tačan broj dronova i mini-raketa teško utvrditi, trenutna ukrajinska kampanja napada sugeriše pristup stotinama, ako ne i hiljadama dronova i raketa mesečno.

A sada Ukrajina prelazi na naredni korak u evoluciji svog arsenala dugog dometa.

Iako je zemlja uspela da izgradi impozantan arsenal u relativno kratkom roku, još uvek joj je nedostajalo domaće teško oružje dugog dometa.

Naime, osim Storm Shadow/SCALP-EG i ATACMS raketa – čije su zalihe u Ukrajini verovatno već istrošene – Ukrajina nije imala pristup teškoj raketi koja kombinuje veliki domet, visoku brzinu i veliku nosivost.

Sa vojnog stanovišta, to je bilo nepovoljno. Iako ukrajinski dronovi i mini-rakete dugog dometa mogu da gađaju duboko u rusku teritoriju – zapravo, teoretski dalje nego zapadni sistemi – nose relativno male bojeve glave, često svega 10 do 100 kilograma. Štaviše, mnoge ukrajinske rakete i dronovi, naročito dronovi, su spori, što ih čini lakšim za presretanje i smanjuje efikasnost udara zbog niskog kinetičkog impulsa prilikom pogodka.

Ove karakteristike ograničavaju i ubojitost i preživljavanje na savremenom bojnom polju.

Tu stupa na scenu Flamingo.

U avgustu je ukrajinski proizvođač Fire Point privukao pažnju predstavljanjem rakete FP-5 Flamingo — velike, teške krstareće rakete za koju se navodi da može da nosi bojevu glavu od 1.150 kilograma na udaljenost do 3.000 kilometara.

Kompanija je navela da trenutno može da proizvodi jednu raketu dnevno, odnosno oko 30 mesečno, sa potencijalom da proizvede više od 2.500 godišnje, pod uslovom da obezbedi dovoljno finansiranja.

Ovi brojevi su, bez sumnje, optimistični. Pored toga, početna upotreba raketnog sistema Flamingo pokazala je mešovite rezultate.

Od tri rakete lansirane na relativno nezaštićenu metu u severnom delu Krima, samo su dve stigle do cilja. Jedna je promašila metu za otprilike 100 do 200 metara, dok je druga pogodila cilj i prouzrokovala značajnu štetu, iako se i u tom slučaju verovatno radilo o odstupanju od 15 do 40 metara u odnosu na tačku gađanja.

Ovi rezultati ukazuju na to koliko je i dalje izazovno proizvesti visokokvalitetne raketne sisteme, posebno sada kada se Ukrajina pomera sa proizvodnje lakših i relativno jednostavnijih dronova dugog dometa i mini-krstarećih raketa ka težim i kompleksnijim alternativama.

Ipak, pravac razvoja ukrajinskog raketnog arsenala je jasan. Flamingo, koji je samo jedan od nekoliko teških ukrajinskih raketnih programa koji se približavaju masovnoj proizvodnji – drugi uključuju balističku raketu kratkog/srednjeg dometa Hrim-2 i krstareću raketu za napad na kopnene ciljeve Korshun — ukazuje na ambiciju Ukrajine da svoj raketni arsenal upotpuni neophodnim „teškašem”.

Iz ruske perspektive, budućnost izgleda zabrinjavajuće. Ako i kada ovakvi sistemi budu operativni, ukrajinska kampanja dalekometnih udara će dobiti na intenzitetu – verovatno na štetu ključne ruske naftne i gasne infrastrukture, koja se već sada suočava s problemima usled konstantnih ukrajinskih napada postojećim sredstvima.

Međutim, kako se Ukrajina bude sve više oslanjala na upotrebu težih raketnih sistema u većim količinama, troškovi njenog arsenala će rasti.

Raketa Flamingo, na primer, verovatno košta između 500.000 i 1.000.000 dolara po komadu, što je otprilike 10 do 20 puta skuplje od jeftinih dronova dugog dometa koji se već proizvode masovno. Zbog toga će strano finansiranje domaćih ukrajinskih raketnih kapaciteta postati sve važnije — i treba ga postaviti kao prioritet.