Stručnjak za Balkan u analizi za CEPA: Ako mislite da ste imali lošu godinu, pogledajte Aleksandra Vučića, ni u 2026. nema izgleda za poboljšanje

Ako mislite da ste imali lošu godinu, samo pogledajte Aleksandra Vučića, piše u analizi za Centar za evropske analize Ferenc Nemet, doktorant na Univerzitetu Korvinus u Budimpešti čije su oblasti ekspertize Zapadni Balkan, proširenje EU i regionalna bezbednost.

Predsednik Srbije, sada na vlasti gotovo deceniju i po, imao je zaista lošu 2025. godinu, konstatuje Nemec.

Izazovi poput studentskih protesta, udaraca po ekonomskim megaprojektima i neuspeha da ostvari željenu naklonost predsednika Trampa stavili su srpskog lidera u neugodan položaj.

Nova godina biće obeležena onim što bismo mogli nazvati strategijom „Čekajući Godoa“, karakterisanom političkim upravljanjem štetom.

Unutrašnji problemi nisu samo na horizontu – oni su toliko ozbiljni da bi mogli predstavljati prve ekserčiće u politički kovčeg vlade.

Protesti su možda bili predvođeni studentima, ali obuhvatili su izuzetno heterogeni segment srpskog društva tokom cele godine.

Javna nezadovoljstva pokrenuta su pada krova stanice u Novom Sadu u novembru 2024., kada je poginulo 16 ljudi.

Bez znakova umora, protestanti su i dalje čvrsto posvećeni svojim ciljevima: većoj odgovornosti i transparentnosti, slobodnijem sudstvu i medijima, te održavanju vanrednih izbora.

Maske su sada pale.

Taktike koje je vlada često koristila, poput kampanja klevetanja protiv aktivista i akademskog osoblja, odvlačenja pažnje kroz sopstvene krize na severu Kosova, i krivljenja susednih ili neimenovanih zapadnih zemalja za uplitanje, nisu uspeli da slome duh i podršku demonstranata.

Što su vlada i njeni huligani bili nasilniji u pokušajima gušenja mirnih demonstracija, to su demonstranti bili odlučniji.

Njihov imunitet na ove taktike predstavlja zabrinjavajući znak za Vučića. Način na koji će on uspeti da se uhvati u koštac sa ovim velikim pokretom i dalje će biti ključno pitanje i u 2026. godini.

Iako moć demonstranata govori sama za sebe (jedan miting u martu okupio je više od 300.000 demonstranata), to ne znači da će vlada – a naročito Vučić – odustati bez borbe.

Politički zastoj je nastao: svaki ustupak bi značila ili kraj protesta ili mogući kolaps sistema. Ova pat-pozicija verovatno će trajati tokom cele godine.

Vučić je, takođe, bio prinuđen da se oprosti od velikih ekonomskih projekata.

U novembru je britansko-australijska rudarska kompanija Rio Tinto najavila neodređeno obustavljanje planirane investicije u litijumski rudnik u Srbiji.

Nekoliko nedelja kasnije, američka investiciona firma Affinity Partners, osnovana od strane zeta predsednika Trampa, Džareda Kušnera, povukla je svoj luksuzni razvojni projekat u Beogradu.

Projekat eksploatacije litijuma doneo bi oko 3 milijarde dolara itekako potrebnih stranih ulaganja, a izgradnja hotela oko 500 miliona dolara.

Za Vučića, gubitak ovih „ljubimaca-projekata“ ne samo da šteti ekonomiji Srbije, već i duboko pogađa njegov politički ego.

Pored toga, političke koristi – odnosno dodatni glasovi kroz najave velikih investicionih projekata – ostaju neostvareni san za predstojeću godinu.

Najhitniji ekonomski izazov sa kojim će se Srbija suočiti i ove godine odnosi se na jedinu rafineriju nafte u zemlji.

NIS, u većinskom vlasništvu ruskog Gazprom Nefta, pod američkim je sankcijama od marta, s punim sprovođenjem od oktobra 2025.

Iako je OFAC, telo Ministarstva finansija SAD-a, dao NIS-u posebnu licencu za nastavak rada do 22. januara, to ne menja zahtev da rusko vlasništvo mora biti smanjeno na tačno nula procenata.

Pregovori takođe moraju biti završeni do sredine marta – najverovatnije kupovinom ruskog udela od strane mađarskog MOL-a – ali transakcija i dalje zahteva odobrenje SAD-a.

Čvrst stav SAD-a prema NIS-u pokazuje da je primarni cilj Vašingtona uklanjanje ruskog energetskog uticaja i širenje američkih energetskih interesa – poput ukapljenog prirodnog gasa (LNG) i malih nuklearnih elektrana – širom Evrope, uključujući i Balkan.

Ovaj cilj ostavlja malo prostora za Vučića, uprkos njegovoj snažnoj pro-Tramp orijentaciji.

Ovi strogi zahtevi i rokovi zatekli su Vučića nespremnog. Nadao se da će Trampov povratak u Beloj kući otvoriti put ka zlatnom dobu bilateralnih odnosa, donoseći političke i ekonomske koristi Srbiji.

Poput Viktora Orbana u Mađarskoj i Milorada Dodika u Republici Srpskoj, Vučić je imao visoka očekivanja od Trampove administracije.

Umesto toga, američka administracija do sada je ostala pragmatična, dajući prioritet svojim širim strateškim interesima nad ličnim afinitetima na Balkanu.

SAD i dalje podržava međusobno priznanje kao željeni ishod pregovora o normalizaciji odnosa Srbija-Kosovo, uprkos Vučićevim nadama za „pro-srpskiji“ stav.

Štaviše, dvopartijski Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, deo Nacionalnog zakona o odbrani, ponovo naglašava važnost međusobnog priznanja i takođe označava Srbiju kao zemlju u kojoj demokratija propada, a izborni uslovi su nepravedni.

Još uvek postoji snažna dvopartijska podrška očuvanju postojećih granica, posebno u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, i za regionalnu stabilnost.

Ovu poziciju je čak podržao i Tramp, koji računa Srbiju i Kosovo među osam ratova koje tvrdi da je okončao 2025. godine.

U evropskom kontekstu, izgledi Srbije za članstvo u EU nikada nisu bili lošiji.

Glasnija Evropska komisija i aktivniji članovi EU počeli su da izazivaju vladu, iako priznaju geopolitički značaj Srbije za region.

Pored problema vladavine prava, Vučićeva nevoljnost da se uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU postala je posebno skupa.

Do 2022. Vučić je mogao da prolazi sa svojom strategijom balansiranja, ali rat Rusije protiv Ukrajine učinio je usklađenost spoljnih politika ključnim kriterijumom i za zemlje kandidate.

U međuvremenu, Vučićevi susedi polako ali sigurno napreduju na putu ka EU, pri čemu su Crna Gora i Albanija glavni primeri. Srbija pod Vučićem može očekivati isti zastoj u procesu priključenja EU kao i prošle godine.

Pod Vučićevom vlašću, Srbija je razvila sistem državnog zarobljavanja, obeležen nedostacima u vladavini prava i oštrom stagnacijom svih glavnih demokratskih indeksa.

Dugogodišnji balans između Istoka i Zapada – održavanje fasade EU aspiracija dok se produbljuju veze sa Rusijom i Kinom – postaje sve teže, posebno u svetlu globalnih promena i interesa američke spoljne politike.

Problemi prošle godine nisu nestali, samo su se intenzivirali. Unutrašnji pritisci, posebno studentski protesti, mogli bi naterati Vučića da raspiše vanredne izbore do kraja 2026. kao poslednju šansu da učvrsti svoju vlast.

Istovremeno, razočaranje u američku spoljnu politiku prema Srbiji – obeleženu sopstvenim interesima i pragmatizmom, a ne naklonošću – dodatno je oslabilo njegov položaj.

Usred unutrašnjih izazova i pogrešnih procena o globalnim političkim promenama koje bi radile u njegovu korist, predsednik Srbije će verovatno nastaviti da radi ono što je činio veći deo prošle godine: politiku čekanja i posmatranja, u nadi da osigura sopstveni opstanak, zaključuje Nemet.