Finska „spremna za različite vrste pretnji“ od Rusije ako se pridruži Alijansi

„Finska zapravo ima prilično jaku konvencionalnu vojsku. Imamo više od 280.000 rezervista, imamo obavezan vojni rok, upravo smo investirali u borbene avione F-35, od kojih 60 dolazi u Finsku itd. Dakle, prilično dobro brinemo o našim snagama nacionalne odbrane. Ali naravno, živimo u svetu u kojem se pojavljuju i nove pretnje po bezbednost kao što vidimo iz napada Rusije na Ukrajinu… Kroz saradnju sa NATO možemo da se uhvatimo u koštac sa svim ovim različitim pretnjama“, rekao je Havisto u intervjuu za Si-En-En.

Rusija dugo daje preteće izjave o potencijalnom pridruživanju Finske i Švedske NATO, rekavši da bi to imalo „ozbiljne vojne i političke posledice“. Putin je na početku rata stavio jasno do znanja da je jedan od njegovih ciljeva da vrati razmeštanja NATO tamo gde su bila 1990-ih. Sada se Finska i Švedska bliže nego ikada pristupanju Alijansi pod rukovodstvom SAD.

Upitan zašto je Finska promenila svoj stav kada je reč o vojnoj neutralnosti, Havisto je rekao da se promenila priroda napada Rusije na Ukrajinu.

„Prvo, Rusija je spremna da preduzme veće rizike u svom susedstvu. Drugo, spremna je da stavi više od 100.000 vojnika u središte pažnje kao što smo videli na granici sa Ukrajinom. I treće, ovde je više reč o otvorenoj spekulaciji, ali tu je potencijalna upotreba nuklearnog ili čak hemijskog oružja. Sve se ovo, naravno, odražava na bezbednost Finske“, rekao je ministar spoljnih poslova.

Kako je navela premijerka, Finska se nada da će „do sredine leta“ završiti razgovore o potencijalnoj aplikaciji zemlje za članstvo u NATO. Havisto je rekao za Si-En-En da je invazija Rusije na Ukrajinu promenila javni diskurs unutar zemlje.

Švedska bi trebalo da završi analizu svoje bezbednosne politike do kraja maja. Jedan švedski zvaničnik je prethodno rekao za Si-En-En da bi zemlja mogla da iznese svoj stav u javnost i ranije u zavisnosti od toga kada će to da učini Finska.

„Primetili smo veliki zaokret u javnom mnjenju u Finskoj u proteklih nekoliko nedelja. Sada očito članstvo u NATO podržava većina građana. Finski parlament će o tom pitanju razgovarati narednih nedelja i ako većina isto konstatuje, proces će biti nastavljen. Onda će zavisiti od 30 članica NATO koliko će se proces brzo odvijati“, dodao je.

Američki predsednik Džozef Bajden je rekao ove nedelje da se zverstva koja su otkrivena u Ukrajini dok Rusija nastavlja svoju invaziju kvalifikuju kao „genocid“. Drugi lideri su odbili da upotrebe reč „genocid“ kao, na primer, francuski predsednik Emanuel Makron. Havisto je rekao da podržava to što Međunarodni krivični sud isprovodi istragu u vezi s tim šta se zapravo dogodilo.

„Mislim da je veoma važno da prvo, pre nego što se definiše šta se tačno dogodilo, imamo rezultate potpune istrage iz mesta kao što je Buča i iz drugih mesta gde su civili sigurno bili napadani na način na koji to nije dozvoljeno međunarodnim pravom“, rekao je.