Francuska konačno dobila Zakon o budžetu za 2026.

Član 49.3 Ustava dozvoljava Vladi da nametne usvajanje zakona bez glasanja, osim ako joj Parlament ne izglasa nepoverenje. Izglasavanje nepoverenja retko prolazi jer podrazumeva raspuštanje Parlamenta i izbore.

Dva predloga za izglasavanje nepoverenja nisu danas prošla u Parlamentu. Jedan je podnela radikalno levičarska stranka Nepokorna Francuska (LFI) u savezu sa Zelenima i komunistima, i dobio je 260 glasova.

Drugi predlog je podnela ekstremno desničarska stranka Nacionalno okupljanje, a dobio je glasove 135 poslanika.

Za obaranje Vlade premijera Sebastijena Lekornija bilo je potrebno bar 289 glasova.

Premijer se po dolasku na vlast prošle jeseni obavezao da se neće pozivati na Član 49.3 Ustava, koji omogućava usvajanje zakona bez glasanja u parlamentu.

Budžeta čiji je cilj smanjenje javnog deficita na pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), nikoga ne zadovoljava u potpunosti, ali je veliki broj poslanika glasao za da bi se konačno okončala debata jer se približavaju lokalni izbori.

Odloženi budžet za 2026. godinu otvara put za veće vojne izdatke koje je obećao predsednik Emanuel Makron kako bi se suprotstavio pretnjama povezanim sa ruskim ratom u Ukrajini i sukobima na Bliskom istoku, piše američka agencija AP.

Makron se zakleo da će povećati izdatke za odbranu kako bi se suprotstavio onome što on opisuje kao širi spektar pretnji, od Rusije i nuklearnog širenja do terorizma i sajber napada.

Ministarstvo odbrane će ove godine dobiti dodatnih 6,7 milijardi evra u poređenju sa 2025. godinom što je značajan izuzetak, jer država nastoji da ograniči potrošnju u većini drugih sektora. Ove godine, oružane snage će dobiti novu podmornicu na nuklearni pogon, 362 oklopna vozila za modernizaciju vojske i nove rakete zemlja-vazduh Aster.

Francuska takođe ove godine pokreće svoju novu dobrovoljnu vojnu službu sa ciljem obuke hiljada dobrovoljaca, uglavnom uzrasta 18 i 19 godina.

Uz cilj da budžetski deficit bude 5% bruto domaćeg proizvoda, u odnosu na 5,4% 2025, očekuje se da će javna potrošnja blago pasti, sa 56,8% na 56,6% BDP-a, dok vlasti pokušavaju da obuzdaju dug u drugoj najvećoj ekonomiji Evropske unije.

Francuska je pod pritiskom EU i agencija za kreditni rejting da smanji svoj dug, što je navelo vladu desnog centra da traži smanjenje potrošnje.

Međutim, bez većine u parlamentu, Lekorni je takođe dao skupe ustupke socijalistima kako bi ih sprečio da podrže napore za rušenje njegove vlade. Najsimboličniji je suspenzija Makronovih nepopularnih promena penzionog sistema kojima se podiže starosna granica za penzionisanje sa 62 na 64 godine.

Državni deficit se projektuje na 131,9 milijardi evra što je gotovo isto u poređenju sa prethodnom godinom.

Preduzeća će snositi nekoliko povećanja poreza, uključujući dodatni porez na profit velikih kompanija koji se očekuje da će prikupiti 7,3 milijarde evra 2026. godine.

Makron kom je 48 godina, uskoro ulazi u poslednju godinu svog predsedavanja i mandat mu ističe u proleće 2027. godine.

On se uglavnom povukao iz domaće politike otkako je njegova odluka iz 2024. godine da raspiše prevremene zakonodavne izbore gurnula Parlament u previranja i dovela do kolapsa uzastopnih vlada zbog budžetskih sporova.

Lekorni, već četvrti premijer za dve godine, preživeo je osam glasanja o nepoverenju koje su pokrenuli ekstremna levica i krajnja desnica, a Makron se fokusirao na spoljnu politiku, evropske poslove i odbranu.

Poslednjih nedelja zalagao se za garancije bezbednosti Ukrajine posle rata ako bude mirovnog sporazuma s Rusijom, pridružio se evropskim liderima u znak solidarnosti sa Grenlandom i podržao EU pri uključenju iranske Revolucionarne garde na listu terorističkih organizacija.