Francuska odbila inicijativu EU za Ukrajinu

Koalicija od 11 država članica EU predložila je ublažavanje pravila kako bi Ukrajina mogla da iskoristi deo zajma vrednog 90 milijardi evra za kupovinu britanskog naoružanja. Međutim, Francuska insistira da se sredstva troše unutar Evropske unije, pre svega radi jačanja domaće odbrambene industrije, prenosi Index.

Prema trenutnom planu, dve trećine zajma namenjene su nabavci oružja za ukrajinske oružane snage, uz jasno postavljen prioritet: prvo evropska i ukrajinska odbrambena industrija, a tek potom kupovina van Unije.

Ukrajinski odbrambeni zvaničnici procenili su da će im tokom ove godine biti potrebno oko 24 milijarde evra vojne opreme van EU. Većina tog iznosa odnosi se na američke sisteme protivvazdušne odbrane „Patriot“ i presretače „PAC-3“, ali su kao ozbiljan nedostatak istaknuti i projektili dugog dometa, koje evropske zemlje trenutno ne mogu da obezbede u dovoljnim količinama.

Upravo zbog toga su evropski zvaničnici iz pomenute koalicije identifikovali britanski projektil „Storm Shadow“ kao jedno od mogućih rešenja za popunjavanje tog jaza. Reč je o krstarećem projektilu dugog dometa, dizajniranom za uništavanje utvrđenih i podzemnih ciljeva, koji se već nalazi u operativnoj upotrebi ukrajinskih snaga.

Francuska je, prema diplomatskim izvorima, „očigledan protivnik“ tog predloga. Pariz predvodi nastojanja da Evropska unija postane strateški autonomna i manje zavisna od saveznika, pre svega Sjedinjenih Američkih Država. Takav pristup dodatno je ojačan političkim napetostima sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom, naročito nakon njegovih izjava o Grenlandu.

Francuske vlasti smatraju da bi sredstva namenjena Ukrajini prvenstveno trebalo da služe razvoju i jačanju evropske odbrambene industrije, čak i ako to znači sporije ili ograničenije ispunjavanje neposrednih odbrambenih potreba Kijeva. Takav stav izazvao je nezadovoljstvo unutar EU, jer pojedine članice upozoravaju da bi insistiranje na industrijskoj politici moglo ozbiljno da ugrozi sposobnost Ukrajine da se odbrani od intenzivnih ruskih vazdušnih napada.

Prema predloženom modelu, Ukrajina bi podnosila planove nabavke, koji bi se potom procenjivali kroz sistem od četiri nivoa. Najpre bi se proveravalo da li ukrajinska odbrambena industrija može da ispuni narudžbine, zatim bi se tražila rešenja unutar EU. Treći nivo uključivao bi Ujedinjeno Kraljevstvo, dok bi SAD bile tek četvrta i poslednja opcija.

Koalicija država koje podržavaju ublažavanje pravila nastoji da olakša pristup trećem nivou sistema, čime bi se Ujedinjenom Kraljevstvu omogućila značajnija uloga. U tu grupu mogle bi da uđu i Kanada, kao i druge zemlje koje imaju odbrambene sporazume sa Briselom.

Inicijativu predvode baltičke i skandinavske zemlje, uz Poljsku, Rumuniju, Češku i Holandiju. Još osam država, među njima i Nemačka, izrazilo je podršku povoljnijem pristupu prema Ujedinjenom Kraljevstvu, iako se zasad nisu formalno pridružile koaliciji.

Jedan od razloga zbog kojih se Britanija smatra posebno poželjnim partnerom jeste njena vodeća uloga u takozvanoj „koaliciji voljnih“, koja planira raspoređivanje snaga u Ukrajini u okviru eventualnog mirovnog sporazuma. S obzirom na to da se očekuje prisustvo britanskih i evropskih vojnika, ali ne i američkih, deo članica EU smatra da bi ulaganje evropskih sredstava u britansku odbrambenu industriju dugoročno moglo da poveća bezbednost cele misije.

Britanski diplomati već vode razgovore sa predstavnicima ove grupe država, ali se ohrabruju da intenziviraju kontakte sa Evropskom komisijom i Evropskim parlamentom, gde Francuska ima snažan uticaj u odborima zaduženim za bezbednost i odbranu.