Foto: EPA/THOMAS PADILLA MAXPPP OUTPredsednik Francuske Emanuel Makron je objavio danas da Francuska ponovo uvodi vojnu službu u trajanju od 10 meseci na dobrovoljnoj osnovi, suočena sa rastućom pretnjom koju predstavlja Rusija i rizikom izbijanja novog sukoba u Evropi.
Gotovo tri decenije nakon što je Francuska ukinula obavezno služenje vojske, šef države je predstavio novi program tokom posete pešadijskoj brigadi stacioniranoj na jugoistoku zemlje.
„Nova nacionalna služba će biti postepeno uspostavljena, počevši od sledećeg leta“, rekao je Makron u govoru u vojnoj bazi Vars u francuskim Alpima, prenosi France 24.
Mladi dobrovoljci će služiti samo na teritoriji Francuske i njenih prekomorskih oblasti, a ne u vojnim operacijama Francuske u inostranstvu, naveo je Makron.
Makron je rekao da će volonteri – većinom uzrasta 18 i 19 godina – početi sa službom sledeće godine u desetomesečnom programu sa ciljem da se do 2035. godine regrutuje 50.000 mladih godišnje.
Ostatak će činiti kandidati do 25 godina starosti koji poseduju specifične veštine, poput inženjera.
Makronova najava dolazi više od tri i po godine od početka ruske invazije punog obima na Ukrajinu, pri čemu su Makron i drugi francuski zvaničnici upozoravali da Moskva neće stati na granicama Ukrajine.
„Dan kada pošaljete signal slabosti Rusiji koja je poslednjih 10 godina donela stratešku odluku da ponovo postane imperijalna sila, to jest da napreduje gde god smo mi slabi pa, ona će nastaviti da napreduje“, rekao je francuski predsednik za radio RTL u utorak.
On je naveo da će Francuska ciljati da potroši 64 milijarde evra na godišnje odbrambene troškove u 2027. godini, poslednjoj godini njegovog drugog mandata.
To bi bilo dvostruko više od 32 milijarde evra godišnje kada je postao predsednik 2017. godine.
Francuska ne razmatra obnavljanje obavezne vojne službe, koja je u toj zemlji ukinuta 1996. godine.
Najviši general zemlje, načelnik Generalštaba oružanih snaga Fabian Mandon, prošle nedelje je izazvao buru u domovini upozorivši da Francuska mora biti spremna „da izgubi svoju decu“, dodajući da se Rusija „priprema za konfrontaciju do 2030. godine sa našim zemljama“.
Ne planira se „slanje mladih“
Iako oko desetak država ima neku formu obavezne vojne službe, njeno korišćenje u Evropi je neujednačeno.
Francuska bi se, međutim, pridružila evropskim zemljama poput baltičkih država Letonije i Litvanije koje su je vratile poslednjih godina, dok su druge, poput Danske, pooštrile njene uslove.
Vojna služba se vidi ne samo kao način jačanja vojske regrutima, već i kao stvaranje velike rezerve potencijalnih rezervista, koji bi mogli biti pozvani u slučaju budućeg rata.
Francuske oružane snage trenutno imaju oko 200.000 aktivnih pripadnika i 47.000 rezervista, a očekuje se da će ti brojevi do 2030. porasti na 210.000 aktivnih i 100.000 rezervista.
Optuživan za ratobornost od strane levice, general Mandon nije izrazio žaljenje zbog svojih komentara prošle nedelje, navodeći da je cilj bio da se „upozori i pripremi“ javnost u kontekstu „brzo pogoršavajuće situacije“.
Mandon je u subotu tvrdio da reakcije na njegove komentare „pokazuju da je ovo možda nešto što naša populacija nije dovoljno shvatila“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
