Francuski premijer podneo ostavku nekoliko sati nakon što je predstavio kabinet

Jelisejska palata je objavila ovu odluku nakon što se Lekorni jutros sastao sa predsednikom Emanuelom Makronom na sat vremena, preneo je BBC.

Ovaj šokantni potez dolazi samo 26 dana nakon što je Lekorni imenovan za premijera nakon pada prethodne vlade Fransoa Bajrua.

Nekoliko stranaka u Narodnoj skupštini žestoko je kritikovalo sastav Lekornijevog kabineta, koji je uglavnom ostao nepromenjen u odnosu na Bajruov, i pretile da će ga odbaciti glasanjem.

Nakon nedelja konsultacija sa političkim strankama, Lekorni, bliski Makronov saveznik, imenovao je svoje ministre u nedelju, a njihov prvi sastanak je trebalo da se održi u ponedeljak popodne.

Međutim, novi sastav kabineta razljutio je i protivnike i saveznike, koji su ga smatrali previše desničarskim ili nedovoljno desničarskim, što je pokrenulo pitanja o tome koliko dugo bi mogao da traje, s obzirom na to da nijedna grupa nema većinu u fragmentiranom parlamentu.

Većina velikih vladinih pozicija objavljenih u nedelju uveče ostala je ista, uključujući Žeralda Darmanena kao ministra pravde i Rašidu Dati kao ministarku kulture, piše Gardijan.

Uloga ministra ekonomije, koja je ključna dok se podeljeni parlament bori da se dogovori oko budžeta, pripala je Rolanu Leskuru, Makronovom savezniku koji je prethodno bio ministar industrije i energetike na početku Makronovog drugog mandata.

Iznenađujućim potezom, Bruno Le Mer, Makronov saveznik koji je bio ministar ekonomije sedam godina njegovog predsedništva, vratio se u vladu kao ministar odbrane. Ovo je razbesnelo političare širom spektra, koji su to videli kao znak da neće biti preispitivanja ili promene Makronovog pro-poslovnog stava.

Francuska politika je postala sve nestabilnija od Makronovog ponovnog izbora 2022. godine, zbog nedostatka bilo koje stranke ili grupe koja ima parlamentarnu većinu, piše Rojters.

Makronova odluka da raspiše vanredne parlamentarne izbore prošle godine produbila je krizu stvarajući još fragmentiraniji parlament. Lekorni, koji je imenovan tek prošlog meseca, bio je Makronov peti premijer u dve godine.

„Ne može biti povratka stabilnosti bez povratka na birališta i raspuštanja Narodne skupštine“, rekao je lider Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela nakon što je Lekornu podnela ostavku.

Matilda Pano, iz krajnje levičarske organizacije „Francuska nepokorna“, rekla je da su tri premijera poražena za manje od godinu dana.

„Odbrojavanje je počelo. Makron mora da ode“, naglasila je ona.

Francuska je retko doživela tako duboku političku krizu od stvaranja Pete republike 1958. godine, trenutnog sistema vlasti.

Ustav iz 1958. godine je osmišljen da obezbedi stabilnu upravu stvaranjem moćnog i visoko centralizovanog predsednika sa snažnom većinom u parlamentu, i da izbegne nestabilnost perioda neposredno pre i posle Drugog svetskog rata.

Umesto toga, Makron – koji je u svom usponu na vlast 2017. godine preoblikovao politički pejzaž – našao se u situaciji da se bori sa fragmentiranim parlamentom gde centar više ne drži ravnotežu, a krajnja desnica i ekstremna levica drže dominaciju.