Nemačka ide na sve ili ništa oko Ukrajine: Stigla besna reakcija Lavrova – „krađa Evropljanima u krvi“

Oštar zaokret Nemačke pod Mercom

Ovaj potez predstavlja oštar zaokret u nemačkom pristupu globalnoj politici. Njegovi prethodnici, Olaf Šolc i Angela Merkel, nerado su gurali zemlju u tako otvorenu vodeću ulogu na međunarodnoj sceni. Nemačka je, umesto toga, tradicionalno oklevala i izbegavala nepotrebne rizike, piše Politico, prenosi Index.hr.

Nemci su čak skovali i kolokvijalni izraz za takav pristup – „merkeln“ – kao sinonim za oklevanje.

Merc je zauzeo znatno aktivniji stav unutar EU, preuzimajući ulogu koju je tradicionalno imao sada oslabljen francuski predsednik Emanuel Makron.

Nametnuo se kao najistaknutiji evropski zagovornik plana da se ratna kasa Ukrajine napuni zajmom od 210 milijardi evra, obezbeđenim zamrznutom ruskom imovinom.

Ranije ovog meseca posetio je belgijskog premijera Barta De Vevera, koji se protivi tom planu, zajedno sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, kako bi ga ubedio da odustane od svog protivljenja.

„Kada je reč o upravljanju evropskim pitanjima, Merc je zaista potpuna suprotnost Merkel“, komentarisao je jedan italijanski diplomata.

„Krađa je Evropljanima u krvi“

Takva pozicija Nemačke nije prošla bez reakcije iz Moskve. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je u intervjuu za iransku televiziju IRIB da je situacija sa zamrznutom ruskom imovinom jasno pokazala da je „krađa Evropljanima u krvi“, prenosi TASS.

Osim unutar EU, kolebanje Trampove administracije oko vojne pomoći Ukrajini i slabljenje transatlantskog saveza primorali su Merca da pogura Nemačku izvan njenih tradicionalnih okvira u spoljnoj politici. Suočen sa tim seizmičkim promenama, Merc je u više navrata obećao da će Nemačka igrati „vodeću ulogu“ na međunarodnom planu.

„Sudbina Ukrajine je sudbina Evrope“

„Sudbina Ukrajine je sudbina cele Evrope“, rekao je Merc u ponedeljak, stojeći pored ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. „I u tom smislu, to je ključni zadatak i preuzeo sam na sebe da blisko podržavam Ukrajinu u pregovorima koji se trenutno vode ovde u Berlinu“.

Prema rečima kancelara, nemačka potrošnja za podršku Ukrajini od 2022. godine premašuje 75 milijardi evra. Merc je takođe najavio da će Nemačka izdvojiti dodatnih 170 miliona evra za obezbeđivanje snabdevanja energijom u Ukrajini.

Da li je Evropa sposobna za jedinstvo?

Mercov pokušaj da ispuni obećanje o liderstvu bio je u potpunosti vidljiv ove nedelje, kada je Berlin postao središte diplomatije oko mogućeg mirovnog sporazuma.

Dok je hvalio Donalda Trampa zbog zalaganja za mir, kancelar se istovremeno postavio u direktnu opoziciju američkom predsedniku, nastojeći da spreči da Vašington nametne nepovoljan dogovor Kijevu.

Trampova administracija se takođe usprotivila predlogu EU o korišćenju zamrznutih ruskih rezervi, nadajući se da će tu imovinu iskoristiti kao deo potencijalnog mirovnog sporazuma.

„Vašington sada vrši ogroman pritisak, zbog čega je takođe ključno da se afirmišemo naspram Vašingtona“, rekao je za Politico Norbert Retgen, visoki poslanik iz Mercove konzervativne stranke.

Korišćenje zamrznute ruske imovine kao ključni test

Uoči ključnog sastanka evropskih lidera u četvrtak, Merc predstojeću odluku o korišćenju zamrznute imovine ruske centralne banke predstavlja kao test da li Evropa još uvek može da se zauzme za sebe.

„Nemojmo se zavaravati. Ako u ovome ne uspemo, sposobnost Evropske unije da deluje biće ozbiljno narušena godinama, ako ne i duže“, upozorio je Merc juče.

„I pokazaćemo svetu da, u tako ključnom trenutku naše istorije, nismo sposobni da stojimo zajedno i delujemo u odbranu sopstvenog političkog poretka na ovom evropskom kontinentu.“

Kao odraz nove odlučnosti njegove vlade, Merc je juče i prekjuče ugostio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, kao i posebne američke izaslanike Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera. Sinoć su se mnogi od najmoćnijih evropskih lidera okupili na večeri u Berlinu kako bi razgovarali o nacrtima mogućeg sporazuma.

„Berlin je sada u središtu veoma važnih diplomatskih razgovora i odluka“, potvrdio je Zelenski. „Ti razgovori su uvek složeni, nikada laki, ali su bili veoma produktivni.“

Stoјеći uz ukrajinskog lidera, Merc je takođe istakao ulogu Nemačke u pregovorima. „Videli smo veliki diplomatski zamah – možda najveći od početka rata“, rekao je.

„Sada imamo priliku za istinski mirovni proces za Ukrajinu. Ova sadnica je još mala, ali prilika je stvarna.“ Kancelar je dodao da će SAD i Evropa pružiti bezbednosne garancije Kijevu u slučaju primirja, ali je naglasio da će se o detaljima tek razgovarati.

Rizici nove nemačke odlučnosti

Ipak, Mercovi napori da Nemačku postavi kao ključnog lidera EU – od Ukrajine i odbrane do trgovine – nose sa sobom i značajne rizike.

Evropski lideri uglavnom su pozdravili njegovu spremnost da preuzme vodeću ulogu, naročito odluku da ojača nemačku vojsku stotinama milijardi evra novog zaduženja.

Međutim, kao najveća evropska ekonomija, Nemačka mora pažljivo da balansira svoju moć unutar Unije, a u poslednje vreme čini se da Merc povremeno preteruje.

Nakon što je Trampova administracija objavila svoju Strategiju nacionalne bezbednosti, u kojoj je EU prikazana kao telo koje „potkopava političku slobodu i suverenitet“, Merc je taj dokument osudio kao „neprihvatljiv“.

Istovremeno je Trampu ponudio rešenje koje je, činilo se, dodatno potkopalo EU: „Ako ne možete da se složite sa Evropom, onda neka vam barem Nemačka bude partner“.

Lavrov: Cilj Amerike je da obezbedi da Evropa zna svoje mesto

Komentarišući američku strategiju, Lavrov je rekao da je njen cilj „da obezbedi da Evropa zna svoje mesto i da ne pokušava da nameće svoje liberalne ideje, već da se bavi sopstvenim poslom, bez uvlačenja SAD u svoje prilično prljave igre“.

Dodao je da SAD poručuju Evropi: „Bavite se svojim poslom i ne očekujte da će SAD nastaviti da podržavaju vaše nepromišljene poduhvate, jer ima važnijih stvari kojima treba da se posveti, pre svega u Latinskoj Americi i azijsko-pacifičkom regionu.“

Merc je takođe pokušao da nametne nemačke interese u trgovinskim pregovorima EU, kao i po pitanju predložene zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem, koju je uspešno ublažio.

Međutim, najveći rizik za Merca leži u ishodu njegovih najnovijih napora. Prikazujući odluku o ruskim sredstvima kao ključni trenutak za EU i Ukrajinu, kancelar bi se mogao naći u nezavidnoj poziciji zbog protivljenja Belgije i Italije tom planu.

Lavrov: Evropa je ujedinjena pod nacističkom zastavom

Iz ruske perspektive, Lavrov je izjavio da se političari u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama počinju prisećati svojih predaka koji su bili aktivni članovi nacističke partije, što, kako je rekao, „izaziva veliku zabrinutost“.

Tvrdio je da se „ideje i prakse nacizma“ obnavljaju u Evropi dok se ona ujedinjuje u borbi protiv Rusije, slično kao što su to u prošlosti činili Hitler i Napoleon.

Prema njegovim rečima, Evropa, ujedinjena „pod nacističkom zastavom“, ponovo vodi rat protiv Rusije, koristeći „evropski novac i evropske instruktore“, ali sa Ukrajincima kao posrednicima.

Lavrov je zaključio da je Evropa imala mnogo prilika da reši sukob u Ukrajini, ali da ih je sve ignorisala, te da Rusija nema o čemu da razgovara sa sadašnjim evropskim rukovodstvom.