Foto: EPA-EFE/NICOLAS TUCAT / POOLNova vlada Nemačke kaže da će vršiti pritisak na Evropsku uniju da konačno pokaže zube kada su u pitanju zemlje koje se loše ponašaju što je jasno aludiranje na Mađarsku Viktora Orbana, piše Politico.
Konzervativci novog kancelara Fridriha Merca i njihov verovatni koalicioni partner Socijaldemokratska partija (SPD), dogovorili su se da zahtevaju od EU da obustavi sredstva i suspenduje pravo glasa zemljama koje krše ključna načela kao što su vladavina prava, stoji u nacrtu koalicionog sporazuma u koji je uvid imao Politico.
Iako Mađarska nije pomenuta imenom, nacrt sporazuma očigledno se odnosi na najvećeg prestupnika EU, koja je godinama optuživana za rušenje demokratskih normi, smanjenje slobode medija i ograničavanje nezavisnosti sudija.
Merova stranka i SPD trenutno pregovaraju o formiranju koalicije i moraju da se slože oko osnovnih principa pre nego što preuzmu vlast. Dogovor o vršenju pritiska na EU da se bavi zemljama poput Mađarske deo je niza privremenih dogovora koji pokrivaju teme kao što su politika migracija, postepeno ukidanje uglja i socijalna davanja.
„Postojeći zaštitni instrumenti, od postupaka zbog povrede prava i obustave EU sredstava do suspenzije članstva, poput prava glasa u Savetu EU, moraju se primenjivati doslednije nego pre“, napisali su pregovarači iz Mercove konzervativne stranke i SPD-a u nacrtu koalicionog sporazuma o EU politikama.
Evropski parlament je 2018. godine pokrenuo prvu fazu postupka prema članu 7 poznatog i kao „nuklearna opcija“ – protiv Mađarske zbog sumnje na „ozbiljna kršenja“ osnovnih vrednosti EU i ljudskih prava.
Međutim, proces, koji bi mogao dovesti do suspenzije prava glasa Mađarske, zapao je u ćorsokak zbog političkih podela među zemljama članicama.
Godine 2022, Evropska komisija je odlučila da blokira oko 22 milijarde evra EU sredstava namenjenih Mađarskoj zbog zabrinutosti zbog ljudskih prava i nezavisnosti pravosuđa. Na kraju je prošle godine deblokirala više od 10 milijardi evra, što je izazvalo reakciju.
Još jedna tačka spora između EU i mađarske vlade bila je Oranova prijateljskost prema Moskvi, pri čemu je Budimpešta više puta koristila svoje pravo veta da blokira sankcije ruskim oligarhima i vojnim liderima.
Kako bi zaobišla ovo pravo veta, nova nemačka vlada želi da „zagovara proširenje glasanja kvalifikovanom većinom u Savetu EU, posebno u vezi sa određenim pitanjima Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP), poput nametanja sankcija“. To bi omogućilo donošenje odluka bez potrebe za odobrenjem Mađarske.
Nemački glas
Šire gledano, pregovarači koalicije obećali su da će preuzeti proaktivniju ulogu na evropskoj sceni koristeći Vajmarski trougao – labavu alijansu Francuske, Nemačke i Poljske – kao sredstvo za oblikovanje politike EU.
Pod prethodnom koalicionom vladom koju je predvodio SPD-ov Olaf Šolc, odnos Nemačke sa Francuskom i Poljskom se pogoršao.
„U Vajmarskom trouglu, nastojaćemo na blisku koordinaciju u svim relevantnim pitanjima evropske politike kako bismo delovali ujedinjeni u službi EU u celini“, piše u nacrtu sporazuma, što odražava prethodne izjave novog kancelara Merca, koji je rekao da će prvog dana na funkciji putovati u Pariz i Varšavu.
Konzervativci su takođe obećali da će rešiti jednu ustaljenu zamerku na račun Nemačke koja se često čuje u evropskim prestonicama: Nemačko uzdržavanje od glasanja o važnim pitanjima EU, ironično nazvano „nemački glas“.
Kada su nemačka ministarstva sama u nesuglasicama u vezi sa politikom EU, zemlja se, u pravilu, uzdržava od glasanja u EU. Međutim, Merc je obećao da neće biti takvih nemačkih uzdržavanja kada su u pitanju ključna glasanja u Briselu pod njegovim vođstvom.
Ali njegovi konzervativci i SPD se ne slažu u pogledu toga kako to ostvariti. Konzervativci žele da Merc ima veći uticaj na nemački stav kada je u pitanju glasanje u EU o pitanjima od velikog značaja, „preuzimajući odgovornost za koordinaciju od samog početka ili preuzimajući je tokom procesa“.
S druge strane, SPD želi da se pridržava „interministarskog principa“, kako bi rešavala sporove između ministarstava.
Nacrt sporazuma o vladinim pozicijama prema EU dolazi iz jednog od 16 međustranačkih radnih grupa osnovanih kako bi razvili pozicije o ključnim politikama. U petak popodne, ključni političari su ušli u završne pregovore kako bi sastavili jedinstveni koalicioni sporazum zasnovan na nacrtima radnih grupa.
Konačan koalicioni sporazum mogao bi biti postignut već sredinom aprila.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
