„Evropo, pogledaj se“: Analiza bivšeg šefa litvanske diplomatije

Vrhunac je bio govor američkog sekretara za spoljnu politiku Marka Rubija 14. februara.

Mišljenja se razlikuju da li je to predstavljalo pruženu ruku Evropi i poziv na razgovor, ili je samo ista poruka upakovana u lepšu formu. Bez obzira na to na kojoj ste strani tog spora, smatram da je to sporedna stvar.

Razmislite ovako: dok Evropljani raspravljaju šta poslednji američki govor znači, ne verujem da mnogo Amerikanaca raspravlja o govorima koje drže Evropljani, piše u članku za CEPA.org bivši ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrijelijus Landsbergis.

Poruka je jasna – Evropa je ponovo na udaru strategije koju nameću drugi.

Trenutna američka administracija ima vrlo jasno shvatanje šta „Zapadni savez“ znači, i to je više u skladu sa stavovima birača njihovog predsednika nego sa prosečnim Evropljaninom.

Dakle, čak i ako je Rubiov govor zaista bio poziv na dijalog, on bi mogao biti vrlo kratkog daha. Evropljani veruju u individualne slobode, slobodnu trgovinu, smatraju da su zemlje Evropske unije suverene, a u većini slučajeva veruju u klimatsku nauku.

Ako stvari ne funkcionišu, Evropljani ih uglavnom popravljaju izborima i pametnijim odlukama, a ne revolucijama – trenutna nemačka administracija je preduzela mere za ograničavanje migracije, a i druge države čine slično, dok Evropska komisija ublažava neke od svojih ekstremnijih regulativa.

Evropljani ne osećaju civilizacijski pad. Ono što vide na ulicama daleko je drugačije od onoga što neki Amerikanci gledaju na senzacionalističkim Jutjub kanalima.

I mi Evropljani i dalje verujemo u vrednosti. Vrednosti uključuju demokratiju, vladavinu prava i teritorijalni integritet.

Od tragedija Drugog svetskog rata, zajedničko shvatanje tih vrednosti ujedinilo nas je kao mirnu zajednicu. Posle vekova ratova, skloni smo da čuvamo vrednosti koje su nam istorijski doneli visoke nivoe prosperiteta i stabilnosti.

Niko nije primorao ljude u Evropi da podrže Ukrajinu, da prime milione ukrajinskih izbeglica, da prikupljaju milijarde evra za Ukrajinu ili da glasaju za političare koji podržavaju Ukrajinu. Ali oni su to u velikoj većini učinili, iako su ruski TikTok influenseri i lažni nalozi na Fejsbuku pokušavali da ih zaustave.

Dakle, ne mislim da Evropljani treba da propovedaju, paniče ili očajavaju zbog promena u vrednostima onih koji vode Sjedinjene Države. Svaka država je slobodna da izabere svoj pogled na svet. SAD je donela svoju odluku i ne traži evropski doprinos u svom odlučivanju.

Zaključak je da su i Evropljani takođe slobodni; slobodni da zaštite svoje osnovne demokratske vrednosti od onih koji pokušavaju da ih naruše i pokvare. Slobodni da ukažu na razlike u vrednostima i da biračima objasne zašto te razlike imaju značaj.

Evropa mora biti spremna da brani vrednosti koje njena velika većina drži dragocenim.

Evropa mora biti spremna da pomogne u odbrani drugih demokratija bilo gde u svetu kada su napadnute (a uvek jesu).

Evropa mora biti spremna da blisko sarađuje sa onima koji dele naše vrednosti.

Naravno, Evropa može sarađivati i sa onima koji dele naše interese, ali treba imati na umu da se interesi menjaju — na primer, trgovina se vrlo brzo može pretvoriti u političko oružje. Takve promene su ređe kada su vrednosti usklađene.

Evropa mora biti spremna da predstavi sopstvenu verziju transatlantske agende – partnerstvo, ali bez kompromisa po pitanju onoga što je najvažnije. A ono što je najvažnije su vrednosti.

Ali, da li to možemo ostvariti?

Još uvek ima ljudi koji su uznemireni i zbunjeni činjenicom da Evropa nije pozvana na pregovore između SAD, Rusije i Ukrajine. Ali i ovo je posledica odluka koje je Evropa sama donela. Mogla je da zahteva poziv na takve razgovore, ali su lideri umesto toga oklevali i potom bili primorani da prihvate odluke drugih.

Evropa takođe mora donositi prave odluke. Na primer, otvaranje diplomatskih kanala prema Putinu proizvelo bi samo još jedan epizod evropskog poniženja.

U nekom trenutku, moramo usvojiti rešenja koja zaista funkcionišu.

Evropa je i dalje suverena i i dalje ima svoje osnovne vrednosti. Evropljani imaju sposobnost da „iskoriste dan“, da iskoriste svaki trenutak i konačno pokažu svu snagu i odlučnost kad god to poželimo. Evropa takođe ima moć da stvara čvrste i obostrano korisne saveze sa onima širom sveta koji žele da dele naše vrednosti.

Promišljeno predlažem da sve ovo učinimo što pre, a ne kasnije. To je put ka obnavljanju našeg dostojanstva dok još imamo snagu i vrednosti da to učinimo. Kasnije možda više nećemo imati tu mogućnost, kada naš uticaj u globalnim poslovima dodatno opadne zbog naše neaktivnosti, a stvari postanu mnogo gore.