Foto FoNet Ognjen StevanovićIako su poslanici opozicije već pokušavali da sazovu sednicu Skupštine Srbije koja bi se bavila Kosovom, a vlast to uspešno izignorisala, ovog puta poziv za održavanje sednice došao je od grupe studenata iz Kosovske Mitrovice, što, smatraju naši sagovornici, dovoljno menja okolnosti i otežava vladajućoj većini da ovu temu izbegne.
Grupa studenata Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici u četvrtak je pozvala srpske narodne poslanike da pokrenu proceduru za sazivanje vanredne sednice Narodne skupštine na kojoj bi se razmatrao status tog Univerziteta.
Kako su naveli u saopštenju, ovaj poziv uputili su jer se radi o temi od suštinskog značaja za obrazovni sistem Srbije, ali i za očuvanje nacionalnih interesa.
View this post on Instagram
Ovo nije prvi put da opozicija pokušava da sazove sednicu Skupštine koja bi se bavila Kosovom.
Septembra prošle godine Nova Demokratska stranka Srbije uspela je da dobije saglasnost ostalih opozicionih poslanika i obezbedi dovoljan broj potpisa za zahtev za sazivanje sednice.
Iako se nisu sve stranke složile sa sadržajem zakona o Kosovu koji je Novi DSS predlagao, jedinstvo je postojalo u pogledu potrebe održavanje sednice koja bi se bavila tim pitanjem.
Ovaj pokušaj završio se neslavno jer se, kao i neki dokumenti ranije, taj zahtev “izgubio” u Skupštini, uprkos činjenici da je postojala obaveza sazivanja sednice s obzirom da je obezbeđeno 90 potpisa narodnih poslanika, što je više od jedne trećine koliko je neophodno.
S obzirom da ovog puta inicijalni poziv za sazivanje sednice nije došao od opozicionih aktera već od samih studenata iz Kosovske Mitrovice i to u trenutku kada prištinske vlasti otvoreno pokušavaju da spreče rad Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, postavlja se pitanje hoće li vlast moći da izbegne sazivanje sednice ukoliko se prikupi dovoljan broj potpisa.
Narodna poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović najavila je istog dana kada su i studenti ispostavili zahtev da će pokrenuti proceduru i podneti zahtev, te je pozvala i ostale opozicione kolege da ga potpišu.
Studenti su tražili raspravu o statusu Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Podneću zahtev za sazivanje vanredne sednice Narodne skupštine sa ovom tačkom dnevnog reda.
Za zakazivanje sednice potrebno je najmanje 84 potpisa narodnih poslanika.
Pozivam sve… pic.twitter.com/df5bPcPWPx— Danijela Nestorovic (@DANDZY) February 19, 2026
Zahtev studenata podržala je i poslanička grupa Mi snaga naroda.
Nestorović: Nije opoziciona politička tema, već pitanje koje dolazi iz same zajednice
Na pitanje da li misli da će do sednice doći, čak i ako opozicioni poslanici sakupe dovoljan broj potpisa, s obzirom na prethodni pokušaj, Nestorović za Danas kaže da formalno zavisi od toga da li će zahtev potpisati najmanje jedna trećina narodnih poslanika, jer tada, prema Ustavu, predsednik Narodne skupštine mora da je sazove.
“Politička praksa je, međutim, pokazala da vlast ume da odugovlači ili proceduralno relativizuje takve zahteve. Dakle, nisam naivna — znam da sama inicijativa ne garantuje održavanje sednice”, pojašnjava naša sagovornica.
Ipak, ona ukazuje na drugačiji kontekst u odnosu na prošlogodišnji pokušaj sazivanja sednice o Kosovu.
“Razlika u odnosu na ranije jeste u tome što je sada inicijativa došla od studenata Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. To više nije samo opoziciona politička tema, već pitanje koje dolazi iz same zajednice koja je pogođena novim okolnostima. To nosi drugačiju težinu”, kaže Nestorović.
Govoreći o tome na koji način ta sednica može pomoći da se aktuelni problemi Srba na kosovu reše, naša sagovornica navodi da Narodna skupština sama po sebi ne može promeniti realnost na terenu, niti jednostrano zaustaviti primenu zakona koje donose institucije u Prištini.
“Ipak, sednica može da uradi tri važne stvari – da obaveže Vladu da javno saopšti šta konkretno planira da preduzme, da utvrdi jasan institucionalni stav države, te da omogući javnosti da vidi da li postoji plan ili samo politička retorika”, objašnjava naša sagovornica.
Ističe i da ćutanje nikada nije pomoglo nijednoj zajednici, te dodaje da institucionalna rasprava možda nije dovoljna, ali jeste nužna.
Najmanje što država može da uradi u situaciji u kojoj građani Srbije na Kosovu postaju “strana lica”, smatra Nestorović, jeste da o tome otvoreno razgovara i preuzme odgovornost za svoje poteze ili za svoje propuste.
“Zato smatram da je ova sednica potrebna — ne zbog političkih poena, već zbog institucionalne odgovornosti”, zaključuje narodna poslanica.
Šljuka: Sednica može politički legitimisati problem
Aleksandar Šljuka iz nevladine organizacije Nova društvena inicijativa za Danas takođe ističe da je sednica izvodljiva, barem u formalnom smislu.
“Vanredna sednica Narodne skupštine može se sazvati ili na zahtev jedne trećine narodnih poslanika, ili na inicijativu Vlade, a u ovom slučaju već postoji jasan politički signal u tom pravcu. Najava Danijele Nestorović da će podnese zahtev za sazivanje vanredne sednice pokazuje da se tema institucionalno otvara”, kaže naš sagovornik.
On ističe da je je potreban broj potpisa dostižan, ukoliko se pogleda odnos snaga u parlamentu,naročito uz potencijalnu podršku dela opozicije van najvećih blokova.
Istovremeno, dodaje da se i sama vlast se nalazi pod pritiskom, jer bi ignorisanje pitanja Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici bilo politički teško opravdati.
“Zbog toga sazivanje sednice deluje kao realan scenario, čak i ako iza njega ne stoji stvarna politička volja da se problem suštinski reši. Reč je o temi koja je nacionalno osetljiva, vezanoj za obrazovanje i položaj Srba na Kosovu, i koja opoziciji omogućava da mobiliše javni i studentski pritisak i dovede vlast u defanzivnu poziciju”, pojašnjava Šljuka.
Govoreći o saglasnosti koja bi se postigla oko značaja te sednice on naglašava da ona ima jasne granice.
“Na deklarativnom nivou, saglasnost je moguća – Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici ima snažan simbolički značaj i pitanje obrazovanja Srba na Kosovu politički je „bezbedna“ tema. Na nivou suštine, saglasnosti nema. Razlike se pojavljuju već u tumačenju uzroka problema: opozicija ih vidi kao posledicu konkretnih odluka i pristupa vlasti prema Kosovu, dok vlast odgovornost premešta na Prištinu i međunarodnu zajednicu”, kaže sagovornik Danasa.
Kao ključnu liniju razdvajanja ipak, izdvaja pitanje konkretnih državnih posledica – odnosno toga šta je vlast stvarno spremna da uradi.
“Zbog toga je realno očekivati da se eventualna sednica svede na opšte formulacije i patriotski diskurs, bez jasnih obaveza i operativnih zaključaka. U ambijentu duboke političke polarizacije, postoji i ozbiljan rizik da se rasprava pretvori u međusobno optuživanje, umesto u artikulisanu debatu o samom problemu”, navodi Šljuka.
U tom kontekstu, smatra on, domet same sednice bio bi ograničen.
“Ona ne može promeniti realnost na terenu u Kosovskoj Mitrovici, niti uticati na poteze Prištine ili tok dijaloga Beograda i Prištine. Njena potencijalna vrednost je pre svega indirektna: sednica može politički legitimisati problem i izvući ga iz isključivo akademskog i lokalnog okvira, ostaviti zvaničan trag u vidu zapisnika i zaključaka, i poslužiti kao osnova za dalju javnu i međunarodnu komunikaciju, kao i za dodatni pritisak na Vladu”, pojašnjava naš sagovornik.
On navodi da sve to, međutim, ima smisla samo ako studentski zahtevi ostanu jasno artikulisani i vidljivi u javnosti, ako postoji precizno definisan cilj, a ne samo opšta priča o „zaštiti univerziteta“ – i ako se tema ne utopi u dnevno-političko prepucavanje.
“U suprotnom, najveći rizik je da se sednica pretvori u simbolički ventil: način da se formalno pokaže da se problemom „bavilo“, dok se suštinski ništa ne menja, a postojeći pritisak se vremenom amortizuje”, zaključuje Šljuka.
Do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor od poslanika Srpske napredne stranke na pitanje da li bi i vladajuća većina trebalo da podrži sazivanje ove sednice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
