EPA/YOAN VALAT / POOLNa samitu u egipatskom Šarm el-Šeiku, gde su Donald Tramp i Abdel-Fatah el-Sisi okupili svetske lidere kako bi obeležili prekid vatre u Gazi, upadljivo su nedostajale dve ključne figure arapskog sveta: saudijski prestolonasljednik Mohamed bin Salman i predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata Mohamed bin Zajed.
Njihovo odsustvo poslalo je jasnu poruku: vodeće zalivske sile nisu bile spremne da dopuste Egiptu da preuzme svetla pozornice i slavu za dogovoreni prekid vatre, potvrdili su izvori iz Saudijske Arabije, Emirata i Egipta za Middle East Eye (MEE), preneo je Forbes BiH.
Samit, koji su zajednički predvodili predsednici Egipta i Sjedinjenih Američkih Država, trebao je potvrditi ključnu – ali i kontroverznu – ulogu koju je Egipat odigrao tokom izraelskog genocida u Gazi. Tokom protekle dve godine, Kairo je često služio kao platforma za pregovore, uz Katar i druge posrednike.
Ipak, Egipat je istovremeno dopuštao da Izrael zatvori granični prelaz Rafa između Gaze i Sinaja, čime je dodatno učvršćena opsada koja je dovela do gladi u palestinskoj enklavi. Kod kuće, egipatske vlasti su istovremeno suzbijale gotovo svaki izraz solidarnosti s Palestincima.
Nevidljive tenzije i borba za prestiž
Rat u Gazi razotkrio je duboke tenzije i u Zalivu, gde su režimi morali da balansiraju između tihe saradnje sa Izraelom i rastućeg nezadovoljstva naroda zbog masakra nad Palestincima.
Saudijska Arabija i Emirati, kao najbogatije zemlje regiona, očekuje se da će finansirati veliki deo humanitarne pomoći i obnove Gaze. U skladu s tim, smatraju da bi trebalo imati i veću reč u budućem uređenju te teritorije.
Jedan egipatski diplomata blizak predsedništvu rekao je za MEE da je slanje ministara – umesto lidera – iz Rijada i Abu Dabija jasno pokazalo njihovu “nenaklonjenost da Egiptu prepuste glavnu ulogu ili dodatni politički ugled”.
„Egipat je sedmicama bio u centru pažnje, posredujući u pregovorima koji su doveli do krhkog primirja između Izraela i Hamasa“, rekao je isti izvor. Međutim, u Rijadu i Abu Dabiju to je izazvalo frustraciju. Smatraju da su i oni zaslužni za uspeh, posebno s obzirom na njihov uticaj u Vašingtonu.
Ideološke razlike: Hamas kao kamen spoticanja
Odnosi između Egipta i zemalja Zalieva nisu napeti samo zbog prestiža. Dublja razlika leži u ideologiji, posebno kada je reč o odnosu prema Hamasu.
Saudijska Arabija i Emirati već dugo gledaju na Hamas s nepoverenjem, videći ga kao islamističku snagu otpora koja bi mogla inspirisati politički aktivizam i kod kuće. Mohamed bin Salman, koji je sproveo niz društvenih reformi u Saudijskoj Arabiji, vidi u Hamasu pretnju konzervativnoj stabilnosti kojom pokušava upravljati.
„Kraljevstvo strahuje da bi priča Hamasa mogla odjeknuti među Saudijcima koji su već skeptični prema liberalizaciji društva“, rekao je visoki saudijski izvor za MEE.
Za Emirate, koji su godinama predvodili regionalnu kampanju protiv političkog islama, uključujući Muslimansko bratstvo i Hamas, prisustvo te organizacije na političkoj sceni predstavlja neprihvatljiv presedan.
„Emirati smatraju da opstanak Hamasa šalje opasnu poruku“, kazao je jedan emiratski izvor. „Obe zemlje se protive bilo kakvom primirju koje omogućava Hamasu da preživi.“
Rivalstva stara i nova
Prema MEE-ovim izvorima, Mohamed bin Salman nastoji da izgradi imidž modernog arapskog mirotvorca koji donosi stabilnost u region. Ipak, u ovom slučaju, svetla reflektora pripala su Egiptu – što je teško palo Rijadu.
U Kairu, izostanak zalivskih lidera nije prošao nezapaženo. Egipatski zvaničnici tiho izražavaju zabrinutost da bi to moglo dodatno narušiti već napete odnose, koji su dodatno opterećeni ekonomskim izazovima i sve većom konkurencijom unutar samog Zaliva.
Iako su visoki lideri iz Turske, Francuske i Velike Britanije prisustvovali samitu, arapsko prisustvo bilo je slabo. Pored Saudijske Arabije i Emirata, ni lideri Omana, Sirije i Libana nisu došli lično, već su poslali delegacije.
„Bio je to diplomatski potez s jasnom porukom“, rekao je jedan stručnjak za bezbednost s Bliskog istoka. „Pokazuje koliko je arapski svijet razjedinjen: rastrzan između skepticizma prema američkim planovima, straha od normalizacije odnosa sa Izraelom bez pravde za Palestince i potrebe da se obuzda bes naroda uz zadržavanje veza sa Zapadom.“
Jedan analitičar iz Kaira upozorava da bez ujedinjenog arapskog stava svaki dogovor iz Šarm el-Šeika može izgledati kao nametnut od spolja, a ne kao rezultat arapske inicijative.
„Samit je trebalo da pokaže da je Egipat opet lider“, zaključio je. „Ali prazna mesta zalivskih lidera govorila su više od reči: o ponosu, politici i starim rivalstvima koja još nisu okončana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
