Foto: EPA-EFEJermenija, kavkaska država koja se sve više udaljava od svoje tradicionalne saveznice i zaštitnice Rusije, potpisala je u utorak sa SAD-om sporazum o proširenju bezbednosne saradnje.
Vašington i Jerevan formirali su Poverenstvo za strateško partnerstvo između SAD-a i Jermenije, putem kojeg će dve zemlje tražiti načine za izgradnju čvršćih veza u područjima od obrane preko privrede do razvoja demokratije, kako je rekao odlazeći američki državni sekretar Entoni Blinken, piše Jutarnji list.
Posmatrači ističu da se radi o značajnom koraku u bilateralnim odnosima dveju zemalja.
Nakon što je pretrpela ponižavajući poraz kada je Azerbajdžan u septembru 2023. godine u munjevitoj akciji zauzeo spornu regiju Nagorno-Karabah i srušio samoproglašenu Republiku Nagorno-Karabah (jermenski naziv Artsakh) – koju je međunarodna zajednica celo vreme priznavala kao azerbejdžansku teritoriju – pri čemu joj Kremlj kao garant njene sigurnosti u sklopu ‘ruskog NATO-a’, odnosno Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (CSTO), nije pritekao u pomoć, Jermenija se počela distancirati od Moskve i pojačano tražiti puteve izgradnje savezništva sa zemljama Zapada.
Oh my. Look at the prime minister of Armenia Pashinyan going out of his way to stand as far as possible from Putin. And Putin knows it, too. Insult to the injury, this is at the gathering of the supposedly Russia-led security bloc. pic.twitter.com/KNCWjKNAHV
— Bakhti Nishanov (@b_nishanov) November 23, 2022
SAD „sarađuje s Jermenijom u području sigurnosti i obrane, a posebno, kako bi podržao njene napore da potvrdi svoju nezavisnost i suverenitet nad vlastitim teritorijom“, rekao je Blinken na ceremoniji potpisivanja s jermenskim ministrom spoljnih poslova Araratom Mirzojanom.
„Sve smo jači partneri i mislim da je to za dobro obe naše zemlje, kao i za dobro regije i šire“, rekao je Blinken, kako je javila agencija AFP, a preneo Defence Post.
Među konkretnim merama, Blinken je naveo da će SAD poslati tim u Jermeniju koji će pružiti ekspertizu za jačanje granične sigurnosti.
Vašington će takođe započeti pregovore s Jerevanom o civilnoj nuklearnoj saradnji, a Jermenija će se službeno pridružiti dugogodišnjoj koaliciji koju predvode SAD za poraz ekstremističke islamističke militantne skupine Islamska država Iraka i Levanta (Sirije) – ISIL ili ISIS.
Novi zaokret prema Zapadu
Jermenija je formalno saveznik Rusije kroz CSTO, predvođenog Moskvom, no suspendovala je učešće zbog onoga što je nazvala neuspehom Rusije, koja je zaglavila u ratu iscrpljivanja gotovo tri godine nakon pokretanja sveobuhvatne invazije na Ukrajinu, da zemlji pruži dovoljnu pomoć zemlji u trenutku vojne akcije Azerbejdžana.
Azerbejdžanska vojska zauzela je tada Nagorno-Karabah, regiju koju su tri decenije kontrolisali jermenski separatisti, prisiljavajući više od 100.000 etničkih Jermenaca iz regije na beg.
A video appeared showing how Pashinyan humiliated Putin and Lukashenko by closing the CSTO summit in Yerevan without signing the final declaration
„I am closing the meeting, thank you very much. Thank you very much!“
The reaction of the two dictators at this moment is priceless pic.twitter.com/4sRPBzWiWF
— NEXTA (@nexta_tv) November 24, 2022
Blinken je ranije neuspešno pokušao da posreduje u postizanju trajnog mirovnog sporazuma između Jermenije i Azerbejdžana.
Mirzojan je pozdravio Blinkenove napore i poručio da Jermenija još uvek teži mirovnom sporazumu. „Verujemo da je stabilan i prosperitetan Južni Kavkaz u interesu svih regionalnih aktera i šire međunarodne zajednice“, rekao je jermenski šef diplomatije.
U još jednom, najnovijem zaokretu prema Zapadu, jermenski parlament je prošle nedelje odobrio nacrt zakona za pokretanje procesa podnošenja zahteva za pridruživanje Evropskoj uniji. Na to je ubrzo reagovao Kremlj, poručivši u utorak da bi taj potez članstva Jerevana u Euroazijskoj ekonomskoj uniji (EAEU) – carinskom bloku takođe pod vodstvom Moskve – učinio nekompatibilnim.
Rusija je ustvrdila da je njeno partnerstvo s Jermenijom blagodet za tu kavkasku zemlju bez izlaza na more s oko tri miliona stanovnika, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov kritikovao je sporazum o partnerstvu, optužujući SAD za destabilizaciju Južnog Kavkaza.
„Sjedinjene Države nikada nisu imale stabilizujuću ulogu na Južnom Kavkazu“, rekao je Peskov. Iako Jermenija uživa „suvereno pravo na razvoj bilateralnih veza“, Peskov je poručio da odnosi s Rusijom nude „značajnu korist za Jermeniju i njen narod“.
„Nameravamo ih dalje razvijati“, zaključio je Putinov portparol.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je u utorak da bi, iako je suvereno pravo Jermenije težiti pristupanju EU, vodstvo te zemlje moralo pažljivo odvagnuti potencijalne koristi i posledice, povlačeći paralele s iskustvom Ukrajine.
Govoreći na konferenciji u Moskvi, Lavrov je ponovio stajalište Moskve, koje je ranije izneo i zamenik premijera Aleksej Overčuk, koji je utvrdio da jermensko pokretanje rasprava o nacrtu zakona o pokretanju njene prijave za članstvo u EU signalizira pomak prema povlačenju iz EAEU.
„Članstvo u EU i EAEU fundamentalno su nekompatibilni. Oni funkcionišu pod različitim carinskim sistemima i tarifama, koji nisu usklađeni“, rekao je on, kako je prenela agencija Anadolija.
Lavrov je naglasio da odluka ostaje suvereni prerogativ Jermenije, ali je istakao važnost temeljne procene implikacija. Takođe se osvrnuo na iskustvo Ukrajine, istakavši da su tamošnje rasprave o pridruživanju EU-u 2013. na kraju dovele do državnog udara 2014. i svrgavanja tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča.
Podsetimo, Moskva je na sve načine pokušavala opstruisati put Kijeva prema evroatlanskim integracijama i pri tome se oslanjala upravo na proruskog predsednika Jakunoviča, koji je na kraju svrgnut na prozapadnim, tzv. euromajdanskim protestima te je pobegao u Moskvu, a Kremlj je 2014. okupirao i ilegalno anektirao Krim te pružio svu podršku proruskim separatistima na istoku Ukrajine u ratnim sukobima koji su kulminirali invazijom punog obima na Ukrajinu 24. februara 2022. godine.
ISW: ‘Ruska strategija koju smo videli u Gruziji, Moldaviji i Ukrajini‘
Udaljavanje Jermenije od Rusije dolazi u trenutku kada se vlasti u Gruziji, predvođene strankom Gruzijski san proruskog milijardera Bidzine Ivanišvilija, sve više približavaju Moskvi, što je najpre eskaliralo donošenjem zakona o ‘stranim agentima‘ po uzoru na srodan zakon u Rusiji – kojim se primoravaju gruzijske organizacije koje iz inostranstva dobiju više od 20 posto svojih prihoda da se registruju kao ‘strani agenti‘, sve sa ciljem ušutkivanja nevladinih organizacija i drugih neistomišljenika – te nasilno razbijaju prozapadne proteste, što je pokrenulo sankcije Evropske unije, Velike Britanije i SAD-a protiv njenih čelnika.
Moskva poduzima operacije destabilizacije i u Moldaviji, gde je prošle godine, prema optužbama službenog Kišinjeva i Zapada, korišćenjem hibridnih metoda i kampanje dezinformacija, uz pomoć proruskog marionetskog režima u odmetnutoj regiji Pridnjestrovlje, neuspešno pokušala izboriti trijumf proruskih političkih snaga u toj zemlji na predsedničkim izborima i referendumu za članstvo u Evropskoj uniji.
Kako je svojem najnovijem izvještaju ocenio istraživački centar Institut za proučavanje rata (ISW), reakcije Kremlja na produbljivanje veza Jermenije sa Zapadom pokazuju širu rusku strategiju potkopavanja suvereniteta susednih i prethodno, kako se navodi, kolonizovanih zemalja, najpre kroz ultimatume i prikrivenu prisilu, koja često eskalira do izravne akcije i vojnog nasilja u trenutku kada je ruski uticaj doveden u pitanje, kao što je slučaj u Gruziji, Moldaviji i Ukrajini.
U međuvremenu, koalicija islamističkih pobunjenika u munjevitoj je ofanzivi krajem prošle godine srušila režim sirijskog diktatora Bašara al-Asada, saveznika i štićenika Moskve i Teherana.
Putin je, zaglavivši u gotovo trogodišnjem ratu iscrpljivanja u Ukrajini, Asada prepustio sudbini, da bi mu na koncu osigurao utočište u Moskvi i potom, čini se, ‘arhivirao‘.
Sada Moskva očajnički traži način da nove sirijske vlasti, protiv čijih se snaga borila u građanskom ratu na strani Asada i vojnom intervencijom spasila režim sirijskog tiranina od poraza sredinom prošlog desetljeća, privoli da zadrži svoje strateški važne baze u Siriji koje joj je Asad dao na raspolaganje – pomorsku bazu u Tartusu, ključnu za rusku vojnu prisutnost i uticaj na Sredozemlju i Bliskom istoku, te avio bazu Hmeimim, ključnu za ruske političke i ekonomske interese u Africi.
Te interese velikim delom osiguravaju snage ruskog tzv. Afričkog korpusa, jedinice podređene ruskom ministarstvu obrane, koja je na afričkom tlu uveliko preuzela operacije i resurse plaćeničke grupe Vagner nakon pobune te skupine i ‘marša na Moskvu‘.
Pobunu je predvodio pokojni vođa zloglasne skupine Jevgenij Prigožin, koji je poginuo u ne posve razjašnjenim okolnostima u avio nesreći dva meseca nakon pobune koju je pokrenuo i ubrzo naprasno prekinuo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
