Tramp naložio timu da pripremi nekoliko opcija: Šta znači ponuditi Grenlandu prava po uzoru na Portoriko?

Prema rečima dva izvora upućena u to pitanje, koji su govorili za Kijev Post, američki predsednik naložio je svom timu da pripremi nekoliko opcija u vezi s Grenlandom koje bi bile predložene evropskim saveznicima u Davosu.

Ovaj potez dolazi u trenutku kada EU razmatra uzvratne carine, sankcije, pa čak i svoju „nuklearnu” ekonomsku opciju protiv onoga što lideri vide kao Trampov prisilni pokušaj aneksije danske teritorije.

„Ovo je najozbiljniji transatlantski raskol koji smo videli od rata u Iraku,” rekao je jedan visoki zapadni zvaničnik za Kijev Post. „I sve se odvija oko ostrva za koje je većina Evropljana mislila da je zauvek van granica mogućeg.”

Unutar Trampovog plana za Grenland

Tramp, koji je javno isključio mogućnost iznajmljivanja Grenlanda, privatno je fleksibilniji nego što njegova javna retorika sugeriše.

Izvori kažu da bi mogao biti otvoren za skoro stogodišnji zakup – tačno 99 godina – kao rešenje koje bi trebalo da ublaži evropski bes, a ipak omogući de fakto američku kontrolu nad arktičkim ostrvom bogatim resursima.

Još jedna opcija koja se razmatra: ponuditi Grenlanđanima prava po uzoru na Portoriko.

U tom okviru, Grenlanđani bi postali američki državljani sa punim bilateralnim pristupom i trgovinskim privilegijama.

Bili bi izuzeti od američkog poreza na dohodak, osim ako se ne presele na kopno – ponuda za koju pomoćnici veruju da bi mogla da se predstavi kao paket prosperiteta za oko 56.000 stanovnika ostrva.

„Pokušavaju da ovo upakuju kao slatki dodatak“, rekao je zapadni diplomata upoznat sa razgovorima.

Trampova fiksacija na Grenland nije nova. Ali u poslednjih nekoliko nedelja, on je dramatično pojačao pritisak – preteći carinama, aludirajući na vojnu silu i eksplicitno povezujući kazne u trgovini sa Danskom spremnošću da proda ostrvo.

U subotu je Tramp najavio carinu od 10 procenata na Dansku i druge evropske zemlje koje su joj saveznici, počev od narednog meseca.

„Mi smo subvencionisali Dansku, i sve zemlje Evropske unije, i druge, godinama time što im nismo naplaćivali carine ili bilo koji drugi oblik naknade“, napisao je Tramp na Truth Social. „Sada, posle vekova, vreme je da Danska vrati – mir u svetu je u pitanju!“

Dodao je da će uvozne takse „biti dospele i plaćene sve dok se ne postigne dogovor o potpunoj i totalnoj kupovini Grenlanda.“

Evropski protivudar: carine, sankcije i „velika bazuka“

Evropski lideri odgovorili su besom i sada otvoreno razgovaraju o ekonomskoj odmazdi.

Najviši diplomati EU sastali su se u nedelju na kriznim razgovorima i razmatrali oživljavanje plana za uvođenje carina na američku robu u vrednosti od 93 milijarde evra, što je bilo suspendovano nakon trgovinskog sporazuma sa Trampom prošlog leta.

Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je ostale lidere da aktiviraju moćni instrument EU protiv prinude – u Briselu poznat kao „velika bazuka“ – ako Tramp sprovede pretnje carinama, izvestili su francuski mediji pozivajući se na njegov tim.

Zakon o protivprinudnim merama, koji nikada nije bio korišćen, omogućio bi EU da uvede obimne kaznene mere protiv zemlje koja pokušava da putem ekonomske prinude nametne promenu politike.

Nakon razgovora, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta najavio je vanredni samit EU koji će verovatno biti održan u četvrtak.

„EU“, rekao je Košta, pokazala je „spremnost da se brani od bilo kakve forme prinude.“

U zajedničkom saopštenju, lideri Danske, Norveške, Švedske, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Holandije i Finske upozorili su:

„Pretnje carinama podrivaju transatlantske odnose i rizikuju opasnu spiralu. Posvećeni smo očuvanju našeg suvereniteta.“

Italijanska premijerka Đorđa Meloni nazvala je Trampove carine greškom. Holandski ministar spoljnih poslova David van Vil otišao je korak dalje, nazivajući ih „iznudom“.

Ipak, Evropa je daleko od jedinstva oko odmazde. „U ovom trenutku ne postoji pitanje aktiviranja ACI (instrumenta protiv prinude) ili bilo kog drugog trgovinskog instrumenta protiv SAD“, upozorio je jedan diplomata EU.

Protucarine od 93 milijarde evra ostaju suspendovane do 6. februara, a nekoliko zvaničnika naglasilo je da preferiraju dijalog.

„Niko ne želi trgovinski rat zbog Grenlanda“, rekao je drugi evropski zvaničnik. „Ali niko ne može prihvatiti da bude prisiljen da proda teritoriju.“

NATO na ivici

Trampov potez izazvao je potrese unutar NATO-a.

Američki ministar finansija Skot Besent u nedelju je odbacio ideju da SAD moraju da biraju između Grenlanda i alijanse.

„Oba… to je očigledno lažan izbor“, rekao je za NBC.

Kada mu je rečeno da evropski lideri to vide drugačije, Besent je odgovorio: „Evropski lideri će promeniti mišljenje. I shvatiće da moraju biti pod američkim sigurnosnim kišobranom.“

On je naglasio da će SAD ostati u NATO-u – ali je jasno dao do znanja da Tramp želi da izbegne da bude „uvučen“ u buduće ratove.

„Nećemo da outsorsujemo našu hemisfernu bezbednost drugim zemljama“, rekao je Besent. „Amerika mora da ima kontrolu ovde.“

Bivši potpredsednik Majk Pens podržao je Trampov cilj da pribavi Grenland, ali je kritikovao taktiku.

„Brine me korišćenje, po mom mišljenju, upitnog ustavnog autoriteta, nametanje jednostranih carina savezničkim zemljama iz NATO-a da bi se postigao ovaj cilj“, rekao je Pens za CNN-ovog Džejka Tepera.

Republikanski kongresmen Majkl Mekaul (R-TX) upozorio je da bi vojna invazija na Grenland značila rat sa NATO-om.

„To bi na kraju ukinulo NATO kakvog znamo“, rekao je Mekaul za ABC.

Demokratski senator Kris Van Holen nazvao je Trampov potez „otimanjem zemlje“.

„Ovo nije pitanje bezbednosti“, rekao je. „Donald Tramp želi da dođe do minerala i drugih resursa Grenlanda.“

Politički odjek kod kuće

Na Kapitolu, Trampova kampanja za Grenland nailazi na kritike iz obe stranke.

Lider manjine u Senatu Čak Šumer osudio je pretnju carinama. „Trampove nerazumne carine već su podigle cene i oštetile našu ekonomiju“, rekao je Šumer. „Sada samo pogoršava situaciju.“

Van Holen je pozvao republikance da podrže rezoluciju o ratnim ovlašćenjima kako bi ograničili Trampova ovlašćenja za inostrane vojne akcije.

Bivši savetnik Bajdena Majkl Karpenter ismejao je diplomatski tvit generalnog sekretara NATO-a Marka Rute o razgovoru sa Trampom o Grenlandu. „Bolje je da ne tvitujete ako je to sve što imate da kažete“, napisao je Karpenter.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zauzela je odlučan ton nakon razgovora sa Makronom, Ruteom, britanskim premijerom Kir Starmerom, nemačkim kancelarom Fridrihom Mersom i Meloni.

„Zajedno čvrsto stojimo u opredeljenju da očuvamo suverenitet Grenlanda i Kraljevine Danske“, napisala je. „Uvek ćemo štititi naše strateške ekonomske i bezbednosne interese.“

Davos: sledeća tačka sukoba

Sada svi putevi vode ka Davosu.

Očekuje se da će Tramp na marginama samita predstaviti svoje opcije za Grenland – od paketa državljanstva do stogodišnjeg zakupa – direktno evropskim liderima.

„Davos će biti trenutak istine“, rekao je jedan zapadni zvaničnik, dodajući: „Ili će se ovo deeskalirati u kompromis koji omogućava da se sačuva obraz, ili idemo pravo u transatlantsku trgovinsku i bezbednosnu krizu.“

Ono što je počelo kao nerealna nekretninska fantazija preraslo je u punokrvnu geopolitičku konfrontaciju.

Sa pretnjama carinama, NATO-om na klimavim nogama i Evropom koja sprema svoje ekonomske „teške artiljerije“, Trampova igranka oko Grenlanda više nije sporedna priča – to je test izdržljivosti same zapadne alijanse.