Ruska Potemkinova demokratija: Zatvor za čoveka koji je doveo u pitanje legitimnost Putinovog izbora

Grigorij Melkonjanc, kopredsednik organizacije Golos, jedine nezavisne organizacije za nadgledanje izbora u Rusiji, osuđen je 14. maja na pet godina zatvora i zabranjeno mu je bavljenje javnim delovanjem na devet godina, prema zakonima koji ciljaju „nepoželjne organizacije“.

Već je proveo skoro dve godine u pritvoru čekajući suđenje, što će se uračunati u kaznu.

U svojoj završnoj izjavi pred sudom, Melkonjanc, pravnik po profesiji, izrazio je odlučan otpor i kritikovao sudski postupak koji je doveo do presude, piše Alide Nejlor, koja je nekoliko godina živela u Rusiji a sada izveštava iz baltičkih država i Ukrajine, u tekstu za CEPA.org.

Tvrdio je da su dokazi protiv njega falsifikovani kako bi se prikazale veze sa Evropskom mrežom organizacija za nadgledanje izbora.

„Ne razumem zašto ja moram da dokazujem svoju nevinost, umesto da tužilaštvo dokazuje moju krivicu, kako to nalaže član 49. Ustava Ruske Federacije“, rekao je.

„Cela optužba se zasniva na nepotvrđenim i nepouzdanim informacijama službenika, koje nemaju dokaznu snagu, i na naknadnoj fabriciranoj interpretaciji dokumenata koja iskrivljuje njihov sadržaj“.

Golos je opisao dokaze koje je prikupio tokom Putinovog ponovnog izbora 2024. godine kao najprevarantskije i najkorumpiranije izbore u ruskoj istoriji.

Ova organizacija je i 2021. detaljno izložila široko rasprostranjenu izbornu manipulaciju režima, zabeleživši 2.000 prekršaja tokom samo jednog dana glasanja na izborima za Dumu 2021. godine. To je bilo dovoljno da se ova organizacija nađe na meti Kremlja i da Melkonjac završi u zatvoru.

To je delimično zato što kremaljska propaganda tvrdi da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nelegitiman jer je njegov parlament odložio predsedničke izbore zbog ratnog stanja uvedenog nakon ruske invazije punog obima iako Rusija ima svoje vlastite užasne podatke o mešanju u izbore.

Persekucija posmatrača izbora nije iznenađenje u zemlji u kojoj su izbori već dugo godina postali farsa.

Veliki delovi ruske populacije, uključujući državne službenike i zaposlene u firmama lojalnim Kremlju, prisiljeni su da glasaju. Postoje široko rasprostranjeni dokazi o punjenju kutija sa glasačkim listićima, kao i slučajevi kada se ljudima plaća da učestvuju u prodržavnim protestima kako bi se stvorila iluzija masovne podrške Putinu.

„Zastrašivanje birača obično se javlja tamo gde je kupovina glasova skupa i gde poslodavci imaju značajnu kontrolu nad svojim radnicima“, napisala je Viktoriia Poltoratskaja, istraživač na Centralnoevropskom univerzitetu u Beču.

U gradovima koji zavise od jedne fabrike, prisila radnika je mnogo zastupljenija jer postoji manje mogućnosti za zapošljavanje.

Pandemija Covid-19 omogućila je uvođenje mobilnih glasačkih kutija, koje je, kako ističe Poltorackaja, „gotovo nemoguće nadgledati“, kao i eksperimente sa elektronskim glasanjem, koji su bili podložni manipulaciji.

Takođe je uobičajena pojava brutalnog obračuna sa političkim protivnicima. Na primer, Partija narodne slobode (Parnas), osnovana 1990. godine, a rasformirana 2023, pretrpela je ozbiljne udarce: njen kopredsednik Boris Njemcov ubijen je 2015, dok je lider Mihail Kasjanov kasnije bio izložen uznemiravanju i pretnjama smrću.

Nijedan kandidat Parnasa nije uspeo da prođe kroz registracioni proces za izbore 2017. godine.

Represija nad kritičarima izbornog procesa traje još od 2011. kada su širom Rusije izbili masovni protesti protiv izborne prevare na izborima za Dumu. Ti protesti pokrenuli su postepeni obračun sa demonstrantima i opozicionim mišljenjem tokom naredne decenije.

Aleksej Navaljni, koji je ubijen u zatvoru u februaru 2024, bio je ključna figura ovog pokreta, a Golos, koji je dokumentovao nepravilnosti na izborima 2011. i 2012, već dugo je trn u oku Kremlja. Napadi na pojedince i institucije dodatno su se intenzivirali nakon početka pune invazije na Ukrajinu.

Iako je odavno jasno da će Putin i njegovi saveznici „pobediti“ na svakim izborima manipulacijom procesa, vlasti i dalje vode bitku protiv političke apatije, pokušavajući da obezbede dovoljno visoku izlaznost kako bi izbori delovali legitimno.

Ruske vlasti su ciljale na izlaznost od 70 odsto na predsedničkim izborima u martu 2024. kako bi obezbedile osećaj legitimnosti, koristeći „mobilizaciju birača, višednevno glasanje i takmičenje oko statistika izlaznosti“, naveo je Karnegi centar za Rusiju i Evroaziju.

Višednevno glasanje takođe je pružilo dodatne „noćne prilike“ za manipulaciju glasačkim listićima, dok je elektronsko glasanje dodatno olakšalo falsifikovanje rezultata.

Međutim, broj Rusa koji podržavaju Putina i rat u Ukrajini ne treba potceniti. Nekada je postojao opozicioni pokret, ali je danas slab, bez lidera, mnogi su mrtvi, u zatvoru ili u egzilu.

Kremlj dodatno kontroliše medije, koji su zabranjeni, blokirani ili strogo cenzurisani – Rusija trenutno zauzima 171. mesto od 180 zemalja na Svetskom indeksu slobode medija Reportera bez granica (RSF).

Ova kontrola značajno utiče na javno mnjenje, pa se mnogi Rusi čine da podržavaju invaziju na Ukrajinu. U martu 2022, nakon početka invazije, 83 odsto ispitanika je „uglavnom odobravalo“ Putinove poteze, naspram 65 odsto krajem 2021, podaci du Levada centra.

Dok je bio osuđivan na zatvor, Grigorij Melkonjanc je pozvao Ruse da nastave borbu za poštene izbore i apelovao na hiljade obrazovanih i poštenih ljudi koji su delovali kao izborni posmatrači da ne odustaju.

„Ja sam optimista u svakoj situaciji. Donošenje ispravnih odluka i podizanje nivoa poštenja i zdravog razuma je naš put. Bez nas, izbori ne mogu biti pošteni. Ljudi čine izbore poštenima“, rekao je on.