„Pet minuta do diktature“: Kako je Gruzija skrenula sa svog zapadnog puta?

Danas, od osam glavnih lidera, svi osim jednog su u zatvoru, u egzilu ili se suočavaju sa krivičnim prijavama. Vladajuća partija ima za cilj da potpuno zabrani tri glavne opozicione grupe, piše Rojters.

Pad u jednopartijski sistem šokirao je mnoge u ovoj maloj zemlji Južnog Kavkaza, sa 3,7 miliona stanovnika. U godinama nakon raspada Sovjetskog Saveza, Gruzija je delovala kao demokratija u procvatu, na brzom putu ka pridruživanju EU i udaljavanju od ruskog uticaja.

Ali sada je Gruzija dalje od Zapada nego u gotovo bilo kom trenutku svoje post-sovjetske istorije, prema proceni iz Brisela, koja je opisala njene demokratske institucije kao onesposobljene, a sudove pod kontrolom države.

Ove godine, EU je u izveštaju napisala da je Gruzija sada kandidat za članstvo „samo nominalno“. EU ambasador u Tbilisiju izjavio je da Gruzija više uopšte nije na putanji ka pridruživanju bloku.

Iskusni veterani gruzijske politike i diplomatije koji su razgovarali sa Rojtersom o događajima u proteklih nekoliko meseci rekli su da izgleda kao da je Gruzija blizu granice preko koje će biti teško da demokratija ponovo oživi.

„Pet minuta do diktature“

„Sada smo pet minuta udaljeni od diktature“, rekao je Sergi Kapanadze, bivši zamenik ministra spoljnih poslova i zamenik predsednika parlamenta do 2020.

Natalie Sabanadze, bivša ambasadorka Tbilisija pri EU do 2021. godine, rekla je da je tokom decenija često oštrih unutrašnjih političkih sukoba uvek postojao politički konsenzus da Gruzija pripada Zapadu. Taj konsenzus je sada izgubljen.

„Oni znaju da demokratizacija, koju zahteva EU, znači prihvatanje činjenice da ćete u nekom trenutku izgubiti vlast“, rekla je ona o vladajućoj partiji Gruzijski san.

„Oni to ne žele. I oni praktično grade potpuno razvijen autoritarni režim“.

Gruzijski san tvrdi da štiti zemlju od opozicionih figura koje pokušavaju da preuzmu vlast i izazovu katastrofalni rat sa Rusijom.

Strah je postao opipljiv nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. koja je Gruzijcima vratila sećanja na ruske tenkove koji su se 2008. godine kretali predgrađima Tbilisija u ponižavajućem porazu od Moskve u kratkom ratu.

„Gruzija je ostrvo mira u vrlo teškom geopolitičkom regionu“, rekla je Nino Tsilosani, poslanica vladajuće partije i zamenica predsednika parlamenta. „Ono što investitori i preduzeća traže jeste stabilnost“.

Ona je optužila opozicione političare u zatvoru da pokušavaju da planiraju puč, optužbe koje opozicione partije odbacuju kao fabrikovane da bi se opravdao udar na njih.

Protivnici prikazuju milijardera i osnivača Gruzijskog sna, Bidžinu Ivanišilija, kao autora autoritarnog zaokreta. Neki ga optužuju da je u savez sa Rusijom, gde je stekao svoje bogatstvo tokom 1990-ih.

Gia Kukašvili, koji je pomagao u osnivanju partije kao Ivanišvilijev glavni politički savetnik pre nego što se razišao s njim 2013. godine, rekao je da je pogrešno posmatrati njegovog bivšeg šefa kao podređenog Moskvi.

Umesto toga, kazao je, Ivanišvili jednostavno vidi „poklapanje interesa“ između zemalja.

Ekonomija se okreće Rusiji i Kini

Smeštena strateški na Crnom moru, u regionu ispresrecanom naftovodima i gasovodima, Gruzija bi, teoretski, mogla igrati značajnu ulogu u pokušaju Zapada da diversifikuje energetske i trgovinske rute van Rusije.

Nakon izlaska iz etničkih sukoba i ekonomskog kolapsa koji je pratio pad Sovjetskog Saveza 1990-ih, Gruzija je doživela brz rast podstaknut politikama prijateljskim prema investitorima, koje su pratila politička okretanja ka Zapadu.

Ta otvorenost se sada brzo preokrenula, pri čemu su direktna strana ulaganja pala tokom poslednje dve godine na nivoe koji nisu viđeni od ranih 2000-ih.

Rast je ipak opstao, zahvaljujući prilivu ruskih firmi i IT radnika u Gruziju od početka rata u Ukrajini, što je predstavljalo podsticaj ekonomiji. Svetska banka predviđa da će BDP Gruzije ove godine rasti za 7 odsto, nakon 9,4 odsto prošle godine.

Međutim, izgradnja luke na Crnom moru – potencijalno ključnog tranzitnog čvorišta koje povezuje Aziju i Evropu – uglavnom je stala otkako je zapadni konzorcijum izbačen iz projekta. Kineska kompanija je kasnije dobila ugovor, ali napredak u izgradnji luke je minimalan.

U međuvremenu, Gruzija uvozi oko 45 odsto svoje nafte iz Rusije a pri tom Tbilisi i Moskva nemaju diplomatske odnose.

Ian Keli, bivši američki ambasador u Gruziji, rekao je da je Zapad mogao više da uradi na izgradnji veza sa Tbilisijem.

„Propuštamo priliku“, rekao je. „Gruzija je otvorila vrata Rusiji i Kini“.

Brzi šah

U poslednjim nedeljama, Gruzijski san je preduzeo niz mera koje deluju kao pokušaj da se iskoreni preostali politički nesklad.

Predstojeća tužba pred Ustavnim sudom imaće za cilj zabranu tri glavne opozicione partije, dok nove krivične optužnice protiv devet ključnih opozicionih figura – uključujući zatvorenog bivšeg predsednika Mihaila Saakašvilija – izgledaju gotovo sigurno da će potencijalne protivnike držati iza rešetaka godinama.

U poslednje vreme, obračun se proširio i na ljude bliske vladajućoj partiji, sa nedavnim krivičnim optužnicama čak i protiv visokih ministara i bivših bliskih saradnika osnivača Gruzijskog sna, Bidžine Ivanišvilija.

Vlasti deluju tako brzo da je Kapanadze, bivši zamenik predsednika parlamenta, uporedio situaciju sa „brzim šahom“, pri čemu opozicija pokušava da odloži šah-mat, nadajući se da će vlada u svojoj žurbi napraviti taktičke greške.

Hapšenja na noćnim protestima protiv vlade ispred parlamenta drže političke aktiviste u stanju straha, očaja i rezignacije. Desetine ljudi provode vreme u zatvoru ili su kažnjeni zbog blokiranja puteva.

„Gruzija je jednostavno nestala, ne samo sa evropske scene, već i sa globalne pozornice“, rekao je Grigol Gegelia iz partije Lelo, koja se suočava sa zabranom. „Gubimo našu zemlju“.