Autoritarna vlast u Gruziji dobila još veću slobodu delovanja, evo i zašto

Nakon što su prebrojani glasovi sa svih 3.061 biračkih mesta u zemlji, partija koja je na vlasti već 13 godina osvojila je sve gradonačelničke funkcije i pobedila u svih 64 opštine.

Gruzijski san je u nekim gradovima osvojio preko 70 odsto glasova, dok je u pojedinim slučajevima njihov udeo prelazio čak 80-90 odsto, piše za CEPA.org autor čije je ime zadržano u tajnosti kako bi se zaštitio od odmazde diktatorskih i autoritarnih režima.

Istina je da nisu sve opozicione stranke učestvovale u bojkotu, a izlaznost je pala sa oko 50 odsto u 2021. na 41 odsto, ali rezultat samo dodatno učvršćuje moć Gruzijskog sna. Za razliku od opštih izbora iz 2024, nije bilo široko rasprostranjenih optužbi za izbornu krađu, jer, kako se tvrdi, nije ni bilo potrebe za izbornim manipulacijama.

Lokanlni izbori u Gruziji tradicionalno nisu imali veliki nacionalni značaj niti posebnu geopolitičku težinu u kontekstu spoljne politike.

Međutim, ovogodišnje glasanje posmatralo se kao važan test popularnosti vladajuće partije, s obzirom da je na parlamentarnim izborima u oktobru 2024. jedva osvojila većinu glasova (uz značajne dokaze o izbornim manipulacijama).

Prošlogodišnje parlamentarne izbore, koji su bili označeni kao puni „neregularnosti, odstupanja i anomalija“, iskoristila je vlast kako bi sistematski ugušila opoziciju i proširila svoju kontrolu nad državnim institucijama – od pravosuđa i velikog dela medija, do izbornih tela.

Uoči opštinskih izbora, opozicione snage u Gruziji su se dodatno rascepile. Konstantni međusobni sukobi i odsustvo harizmatičnog lidera ostavili su opoziciju fragmentisanom i neefikasnim.

Ulični protesti se nastavljaju, ali su manje organizovani nego krajem 2024. kada su zabeleženi masovni odazivi.

Postoje jasni znaci da je opozicija iscrpljena. Sa ključnim liderima u zatvoru i bez ijedne ličnosti koja bi mogla da je ujedini, odluka da se bojkotuju izbori rizikuje da u potpunosti potroši i ono malo poverenja koje još uvek postoji među građanima.

Što se tiče onih opozicionih partija koje su ipak učestvovale na izborima – savez Lelo/Jaka Gruzija i bivši premijer Giorgi Gakharia sa svojom partijom Za Gruziju – rezultati su bili ispod očekivanja.

Uprkos neorganizovanosti svojih protivnika, Gruzijski san je iskoristio priliku da pokaže prezir prema demonstrativno poštenom izbornom procesu.

Vlasti su ometale nezavisno posmatranje izbora.

Poziv Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i njenoj posmatračkoj misiji namerno je odložen do septembra, što je efektivno onemogućilo sveobuhvatan međunarodni nadzor.
OEBS je odbio da učestvuje, navodeći da nije imao dovoljno vremena za sprovođenje sistemskih provera.

Vlada je dodatno profitirala od pokušaja male grupe demonstranata da 4. oktobra upadnu u predsedničku palatu. Takvo ponašanje je izazvalo osudu čak i među onima koji su tog dana prisustvovali velikim demonstracijama.

Ipak, lokalni izbori su takođe pokazali da vladajuća partija ima izazove pred sobom. Na primer, u Tbilisiju, njihov kandidat Kakha Kaladze osvojio je više od 70 odsto glasova.

Međutim, dublja analiza daje drugačiju sliku: od gotovo milion registrovanih birača, kandidat vladajuće stranke dobio je oko 250.000 glasova. To nije naročito snažan mandat, a to dodatno ističe i izuzetno slaba izlaznost u glavnom gradu – samo 31 odsto birača je izašlo na izbore.

Čak i tako, rezultati će verovatno dodatno ojačati samopouzdanje Gruzijskog sna. Vlast će iskoristiti zamah da pokuša da potpuno ukloni većinu opozicionih partija sa političke scene.

Neke opozicione partije će preživeti, uključujući i one koje su učestvovale na izborima 4. oktobra.

Što se tiče ostalih opozicionih snaga, politički pejzaž će verovatno doživeti prisilnu transformaciju.
Ujedinjeni nacionalni pokret (na čijem je čelu bivši predsednik Mihail Sakašvili, koji se nalazi u zatvoru) i njegove satelitske partije postepeno će nestajati sa političke scene, a zameniće ih grupe koje su prihvatljivije za Gruzijski san i njegovog milijarderskog lidera Bidzinu Ivanišvilija.

Glavni cilj Gruzijskog sna sada je da učvrsti svoju vlast, koja će se i dalje sprovoditi na autoritaran način.

To će još više udaljiti zemlju od Evropske unije (EU) i potvrditi da su svi razgovori o budućem članstvu osuđeni na propast – uprkos ogromnoj podršci građana za pridruživanje i EU i NATO-u (anketa iz septembra pokazala je da 74 odsto građana podržava članstvo u EU, dok je samo pet odsto protiv).

Napadi na EU su postali glavna odlika režima i njegovih medijskih kanala. Istovremeno, vlast nastavlja da se okreće ka Rusiji, Kini i drugim silama.

To ne znači nužno da Tbilisi želi punu usklađenost s Moskvom, koja i dalje okupira 20 odsto gruzijske teritorije, ali zemlja sada ima malo drugih saveznika.

Saradnja s Rusijom biće rezultat nužde – kako zbog izolacije sa Zapada, tako i zbog potrebe da se pokrene rešavanje teritorijalnog pitanja.

Gruzijsko stanovništvo, koje je izrazito proevropski orijentisano, i dalje doživljava Rusiju kao geopolitičku pretnju.

To je delikatna ravnoteža koju će vlada teško uspostaviti.