(VIDEO) „Šamar društvu“: Kako je jedna fotografija sa autoritarnim liderom izazvala nove proteste u Gruziji

Tako je, piše Evropska pravda, potpredsednik gruzijskog parlamenta Georgij Volski prokomentarisao nedavnu posetu šefa vlade.

Ispostavilo se, međutim, da se o budućnosti Gruzije „odlučuje i planira“ ne u Briselu i ne u Vašingtonu, kako bi se moglo pretpostaviti.

Irakli Kobahidze je otputovao u Ašgabat, gde je održan Međunarodni forum mira i poverenja, posvećen 30-godišnjici neutralnosti Turkmenistana.

Samo učešće na skupu autoritarnih lidera već samo po sebi deluje kao šamar gruzijskom društvu.

Ali tu se stvar nije završila. Zajednička fotografija na kojoj Kobahidze pozira pored Vladimira Putina dala je povod za nove proteste u Gruziji.

Istovremeno su se pojavile i sumnje da se ide ka obnovi diplomatskih odnosa sa državom koja je okupirala oko 20 odsto teritorije Gruzije.

Fotografija sa Putinom

Za početak, vredi podsetiti: apsolutna većina gruzijskog stanovništva je za evroatlantske integracije, a ustav nedvosmisleno potvrđuje ovu težnju.

As you know, Georgians have been protesting daily in 8+ cities for 388 days now.

A protester from Telavi was forced to sell his car due to financial hardship — his only source of income.

Fellow protesters from Kvemo Kartli stepped in. 51 people raised GEL 2,500 (≈ USD 900),… pic.twitter.com/YqaunqE4op

— Rusudan Djakeli (@rusudanjakeli) December 20, 2025

Štaviše, ovaj procenat je poslednjih godina ostao konstantno visok – više od 80 odsto uprkos svim pokušajima vladajuće partije Gruzijski san da diskredituje prozapadni kurs zemlje.

Međutim, to nije sprečilo gruzijskog premijera da dođe na forum koji promoviše ideju neutralnosti.

Na forum u zemlji koja se ni na koji način ne može nazvati barem donekle demokratskom. I prisustvovali su mu uglavnom lideri zemalja koje nisu demokratije, ili gde su demokratske institucije pod stalnim napadom (jedini lider EU koji je došao u Ašhabat bio je mađarski premijer Viktor Orban).

Istovremeno, po prvi put od rata 2008. lideri Gruzije i Rusije održali su sastanak licem u lice, što je izazvalo dvosmislenu reakciju unutar i izvan zemlje.

Opozicija ovaj korak tumači ne samo kao štetu nacionalnim interesima, već i kao pokušaj da se zemlja konačno vrati u sferu ruskog uticaja.

Gruzijske vlasti se, s druge strane, marljivo pretvaraju da se ništa neobično nije dogodilo.

Na primer, na pitanje gruzijskih novinara zašto je Kobakhidze došao na forum, znajući da će glavni gost biti Vladimir Putin, i da li je moguće razgovarati sa Putinom o miru, predsednik parlamenta Šalva Papuašvili je odgovorio da je „prisustvo ruskog predsednika u Turkmenistanu važno, jer će razgovor biti o važnosti mira, suvereniteta, teritorijalnog integriteta i međunarodnog prava“.

Day 387 of uninterrupted protests in 8+ cities in Georgia. This is Tbilisi. ✅ pic.twitter.com/3scTZkbEq2

— Rusudan Djakeli (@rusudanjakeli) December 19, 2025

Bez preciziranja o čijem suverenitetu i teritorijalnom integritetu su planirali da se razgovaraju sa Putinom.

Kurs ka neutralnosti?

Naravno, spremnost da se ide na forume sa autoritarnim liderima može imati mnogo jednostavnije objašnjenje.

Gruzijske vlasti pate od nedostatka legitimiteta i očekuju da će to nadoknaditi učešćem na međunarodnim forumima. A pošto Kobakhidze više nije pozvan u zemlje EU (naravno, sa izuzetkom Mađarske), morate prihvatiti pozive ove vrste.

Istovremeno, samo učešće na forumu o neutralnosti može biti neka vrsta nagoveštaja da Gruzijski san ozbiljno razmišlja o ovom pitanju.

U vreme kada više nema sumnje da će, ako gruzijski san ostane na vlasti, šanse Gruzije za evropske i evroatlantske integracije biti poništene, moguće je da će vlada razmotriti ideju „neutralnosti“ kao alternativu „evropskim integracijama“.

Međutim, ovaj korak se može pokazati prilično rizičnim, s obzirom na to da većina gruzijskog društva ne želi ni da čuje o tome, piše portal.

Štaviše, tema „neutralnosti“ uopšte nije nova za gruzijski politički program.

Ranije su razne proruske snage povremeno pokretale ovu temu, ali svaki put je izazvala oštru reakciju javnosti.

Međutim, Gruzijski san je u više navrata pokazao svoju spremnost da ide protiv javnog mnjenja. Posebno u situaciji kada će se planirani parlamentarni izbori održati tek u oktobru 2028. godine.

A sa skoro tri godine do ovih izbora, vlasti planiraju da učine sve što je moguće da eliminišu i najmanju šansu za opoziciju.

Na primer, već se vrše izmene u Izbornom zakonu, lišavajući gruzijske građane koji žive u inostranstvu mogućnosti da glasaju.

Smrtonosna „hemijska reakcija“

Još jedan faktor koji utiče na strategiju gruzijskih vlasti je istraga BBC-ja o upotrebi hemijskog oružja za rasterivanje prošlogodišnjih prozapadnih skupova.

Uprkos činjenici da je vlada proglasila slučaj istraženim i zatvorenim samo pet dana nakon početka skandala, javnost očigledno nije bila sigurna takvom izjavom.

U svetlu kontradiktornih izjava partije Gruzijski san tokom ovog perioda, bilo je još više pitanja, od bivših i sadašnjih ministara unutrašnjih poslova do premijera. Njihove izjave se ni na koji način nisu poklapale, štaviše, često su proturječile jedna drugoj.

Stoga je Gruzijski san smatrao da je zatvaranje slučaja najbolje rešenje u takvoj situaciji i upravo je to učinio.

Ovde ostaje još jedan veoma sumnjiv detalj: ako je u prvim satima skandala režim zapretio da će tužiti BBC, nedavno je izbegao da govori o tome i ograničio se na traženje izvinjenja od britanske televizije.

Čini se da je ovaj skandal ozbiljno uplašio gruzijske vlasti. Toliko da su počeli da „žure“ sa jedne na drugu stranu u potrazi za spoljnom podrškom.

Forum u Ašgabatu, fotografija sa Putinom, ali u isto vreme – učešće na forumu u Hagu i podrška za stvaranje mehanizma reparacija.

Gruzijski san sve manje liči na stranku koja kontroliše situaciju.

Toliko da ako se rat u Ukrajini zamrzne, Gruzija rizikuje da postane sledeći i vrlo lak plen Kremlja. Posebno u situaciji kada su same gruzijske vlasti prethodno obavile sav posao za Putina da razbije savez sa Zapadom.

Reakcija iz Ruske Federacije nije dugo čekala.

„Težimo stabilnim odnosima sa Gruzijom. Tbilisi pokazuje zdrav pragmatizam i tendenciju ka multivektorskom pristupu spoljnoj politici. Gruzija se nije pridružila koaliciji protiv ruskih sankcija i odbila je da prihvati nepromišljene scenarije nametnute spolja kako bi se otvorio „drugi front“ protiv Rusije“, rekao je Mihail Kalugin, direktor Četvrtog odeljenja za zemlje ZND u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova.

Prema njegovim rečima, „u ekonomskom smislu, Evropska unija nije ispunila očekivanja Gruzije“, pa stoga „da je 2022. godine gruzijska vlada izabrala kurs u korist Zapada i, shodno tome, put konfrontacije sa Rusijom, onda se sve to pozitivno ne bi dogodilo, a gruzijska ekonomija ne bi porasla za čak 40%“.

U uslovima pogoršanja odnosa sa EU, rusko tržište postaje ključno za Gruziju.

I čini se da Ruska Federacija, shvatajući to, više ne krije da se vreme za polovične mere završava, i da je vreme da Gruzijski san odluči u kom geopolitičkom taboru želi da bude.