Nije Aleksandar Vučić, a ima visoko mišljenje o sebi: Ko je Gustavo Petro, predsednik Kolumbije?

Dojčinović je na društvenoj mreži X napisao da opozicija treba da se bavi svojim poslom, a otkrivanje korupcije i kriminala da prepusti profesionalcima – istraživačkim novinarima.

„Juče je Marinika Tepić napravila veliku štetu svemu onome što je do sad otkriveno i dokazano u vezi sa Skaj porukama i pričama koje su novinari objavljivali godinama. Ishitreno je izletela u javnost i na konferenciji je u isto vreme iznela tačne, polutačne, netačne i neproverene informacije“, naveo je on u nizu.

Opozicija treba da se bavi svojim poslom a otkrivanje korupcije i kriminala da prepusti profesionalcima – istrazivackim novinarima.

Juce je @MarinikaTepic je napravila veliku stetu svemu onome sto je do sad otkriveno i dokazano u vezi sa Skaj porukama…https://t.co/xj2cIGxt1R

— Stevan Dojcinovic (@StevanOCCRP) June 3, 2025

Kako je dodao, time je omogućila vlastima da demanutuju ono što je netačno i tako dovedu sve u pitanje.

Marinika Tepić je, između ostalog, na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije kazala: „Stvar se po braću Vučić maksimalno zakomplikovala septembra 2022. kada francuska policija na Tahitiju, na švedskoj jedrilici, pleni 423 kilograma kokaina, a sve u paketima sa likom Aleksandra Vučića, a vi dobro znate da narko trgovci obeležavaju svoju robu“, rekla je Tepić.

Reagujući na to Dojčinović je na mreži X naveo: „Da su nam se iz opozicije javili da provere da li su informacije tačne ne bi se ovoliko obrukali, a sa druge strane omogućili Vučiću da sada pobednički daje intervjue o tome kako su objavljene laži o njemu.

Mi smo se zapravo pozabavili slučajem paketa droge još 2022.“, naveo je.

Da su nam se iz opozicije javili da provere da li su informacije tacne ne bi se ovoliko obrukali, a sa druge strane omogucili Vucicu da sada pobednicki daje intervjue o tome kako su objavljene lazi o njemu.

Mi smo se zapravo pozabavili slucajem paketa droge jos 2022. Niz: https://t.co/8pjfIX0f6k

— Stevan Dojcinovic (@StevanOCCRP) June 3, 2025

„Priča o paketima droge sa Vučićevim likom pojavila se na nivou trača na tviteru krajem 2022 godine. Naravno, mi smo kao novinari odmah pokušali da potvrdimo priču – ovo je najbitniji korak!“, pojasnio je urednik KRIK-a

„Našli smo originalnu vest o zapleni tih 423kg i kontaktirali policiju. „Dobili smo fotografije načinjene kada je droga zaplenjena, fotografije visoke rezolucije iz kojih se odmah videlo da čovek na slici liči, ali ne izgleda sasvim kao Vučić“, dodao je Dojčinović prilažuži uz objavu i neke od fotografija.

„Uradili smo i pretragu te slike sa paketa droge preko Gugla i pronašli originalnu fotografiju predsednika Kolumbije. Time smo utvrdili da trač nije tačan, arhivirali slučaj i nismo ništa objavili. Jednostavnim novinarskim radom smo izbegli da nasednemo na traš ili podmetačinu“, piše Dojčinović.

Ko je Gustavo Petro?

Gustavo Petro je predsednik Kolumbije, nije predsednik Srbije. Za trenutak je Petro, u prezentaciji srpske opozionarke Marinike Tepić, bio Aleksandar Vučić na paketima droge, ali ispostavilo se da nije.

Petro je prvi levičar izabran za predsednika Kolumbije.

Od kada je leta 2022. izabran za predsednika Kolumbije Petro je na svim međunarodnim forumima na kojima je učestvovao, od zvanične posete američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u septembru isticao neuspehe rata protiv droge.

Dok su mnogi svetski lideri pozvali na globalno preispitivanje pitanja droge, ovo je prvi put da aktuelni predsednik Kolumbije – najvećeg svetskog proizvođača kokaina – otvoreno poziva da se odustane od rata protiv droge.

„Vreme je da priznamo da je rat protiv droge propao. Tokom proteklih 40 godina, pola miliona Latinoamerikanaca je ubijeno ovim ratom, dok 70 Amerikanaca umire od predoziranja svake godine. Rat protiv droga je ojačao mafiju i oslabio države“, rekao je Petro za govornicom Generalne skupštine UN 2022.

U intervjuu u novembru 2022. za FRANCE 24 i RFI kazao je: „Brojke govore same za sebe: milion ljudi je umrlo u Latinskoj Americi zbog toga, milioni ljudi – posebno ljudi druge boje kože – su ili korisnici droga ili su u američkim zatvorima“.

Levičarski predsednik Kolumbije rekao je da su mafije trgovine drogom „mnogo moćnije“ nego u vreme ozloglašenog vođe kartela Pabla Eskobara. „To su vojske koje kontrolišu čitave regione u Latinskoj Americi, drže države na kolenima“, dodao je.

Petro je na sastanku vlade u februaru ove godine kazao da kokain „nije gori od viskija“ i da je ilegalan samo zato što dolazi iz Latinske Amerike.

„Kokain je ilegalan zato što se proizvodi u Latinskoj Americi, a ne zato što je gori od viskija“, rekao je Petro tokom šestočasovnog sastanka vlade, preneo je Politico.

Naučnici su, kazao je, analizirali ovo: kokain nije gori od viskija, sugerišući da bi se globalna industrija kokaina mogla „lako demontirati“ ako bi se droga legalizovala širom sveta.

„Ako neko želi mir, posao trgovine drogom mora biti demontiran“, rekao je Petro. „Mogao bi se lako demontirati ako bi se kokain legalizovao u svetu. Prodavao bi se kao vino.“

Dok je bio kongresmen, jednom je otišao na sastanak sa Karlosom Kastanjom, šefom paravojnih formacija koji je svima ulivao strah, da bi ubedio Kastanja da ga ne ubije.

„Rečeno mi je da govorim oštro s njim, zato što se on povlači pred ljudima sa čvrstim stavom“, piše Petro u memoarima, prenosi BBC.

Bilo je to 2000.  i Petro, demobilisan iz gerilskih snaga deset godina ranije, optužio je paravojne formacije, ilegalne oružane grupe koje su se borile protiv gerile, da vrše uticaj na Državno tužilaštvo.

To ga je osudilo na smrt.

„Ponovo sam mu oštro odgovorio“, priseća se Petro.

„I posle nekoliko minuta, počeo je da muca i posustaje.“

Ne samo da ga pripadnici paravojske nisu ubili, već su, prema Petrovim rečima, uvideli korist od pomirenja sa državom, što se i desilo pet godina kasnije.

Susret sa Kastanjom bio je maltene samoubilački gest za bivšeg gerilca, ali je Petro to preokrenuo u dobru priliku.

Ova epizoda, prema Hozeu Kuesti, starom prijatelju i kolegi militantu, pruža dobar uvid u Petrovu ličnost koja će vladati Kolumbijom do 2026. godine: „Zato što on veruje da je jedini način da se problemi reše da se bik ščepa za rogove“.

Buntovan, studiozan i introvertan, Petro je proveo 12 godina kao gerilac i izgradio politički profil hrabrim kritičkim govorima u Kongresu.

Međutim, entuzijazam i očekivanja s početka mandata splasnuli su, a njegova popularnost  je u padu što oslikavaju neretki sporadični protesti više hiljada građana Kolumbije zbog njegovih reformi.

Prema anketama od prošle godine, oko 60 odsto građana je nezadovoljno radom predsednika, koji je izgubio podršku nekih političkih snaga u parlamentu, a i građana koji izlaze na ulice.

Grupa opozicionih poslanika tražila je pre dva meseca od kolumbijskog Kongresa da odobri formiranje lekarske komisije koja bi podnela izveštaj o zdravstvenom stanju predsednika Gustava Petra, nakon što je bivši ministar spoljnih poslova javno optužio da predsednik navodno ima problema sa zavisnošću od droga, preneo je AP.

Rasprava u Kolumbiji se rasplamsala dan ranije kada je bivši ministar spoljnih poslova Alvaro Lejva – koji je tu funkciju obavljao u Petrovom kabinetu sve do početka 2024. godine – u pismu optužio predsednika da ima „problem sa zavisnošću od droga“, bez pružanja dokaza i pozivajući se na to što je Petro produžio boravak za dva dana tokom zvanične posete Francuskoj u junu 2023. godine.

Predsedništvo je te 2023. zvanično opravdalo produženje boravka predsednika Francuskoj time da je došlo do „promene agende i tehničkih razloga vezanih za aerodrom“.

Petro se u januaru sukobio sa novim predsednikom SAD Donaldom Trampom, nakon što je njegova zemlja prvobitno zabranila američkim vojnim avionima da sleću sa migrantima koji se vraćaju.

On je optužio Trampovu administraciju da maltretira migrante koji su ilegalno ušli u SAD tako što ih nasilno hapsi i deportuje ih vojnim letovima za Latinsku Ameriku. Tramp se naljutio kada je Petro odbio dva takva leta da slete u zemlju.

Trampova administracija je odgovorila pretnjom da će uvesti kaznene tarife na kolumbijski izvoz u SAD, pritiskajući Bogotu da pristane da prihvati migrante „bez ograničenja ili odlaganja“.

Nakon toga Petro je pozvao državljane Kolumbije koji ilegalno rade u SAD da napuste posao i vrate se kući što je pre moguće.

Petro je obećao da će njegova vlada obezbediti kredite onima koji prihvate njegovu ponudu da se vrate kući i pojave se u jednom od njenih programa za pokretanje biznisa.

„Stidljivi mladić, psovećen knjigama“

Gustavo Petro Urego rođen je 1960. u porodici niže srednje klase u malom mestu u karipskoj savani, zemlji stoke i pamuka.

Njegov otac bio je nastavnik, a majka članica nacionalističke stranke.

Najstariji je od trojice braća, a Petro je opisivan kao stidljivi mladić koji se oblačio u crno i koji je posvećen knjigama.

Potiče sa obale, ali je Petrov karakter bliži ljudima sa andskih visoravni: ozbiljan, introvertan, nepoverljiv.

Dok je još bio dete, njegovi roditelji su se preselili u Zipakiru, gradić severno od kolumbijskog glavnog grada Bogote.

Petro je pohađao državnu školu koju su vodili sveštenici, a u koju je išao i slavni pisac Gabrijel Garsija Markes, jedan od njegovih najvećih uzora.

Petrov nadimak kao pobunjenika bio je „Aurelijano“, u čast pukovnika iz slavnog romana „Sto godina samoće“ Garsije Markesa.

Petro citira roman u svakom svom završnom govoru.

Kao radoznali tinejdžer, Petro je išao na sednice sindikata i, sa 17 godina, pridružio se urbanoj, nacionalističkoj i socijaldemokratskoj gerilskoj grupi: Pokret 19. aprila (M19).

Često je putovao u Bogotu, gde je imao stipendiju na privatnom univerzitetu Eksternado, da bi studirao ekonomiju.

Godine 1985. kad se M19 pripremao da upadne u Palatu pravde, događaj u kome je kasnije poginulo najmanje 100 ljudi – Petro je uhapšen i odveden u vojni kamp, gde kaže da je bio mučen, piše BBC.

Dve godine kasnije je pušten i nastavio je sa militantnim aktivnostima u različitim regionima zemlje sve dok ponovo nije uhapšen.

Ali, 1990. godine, M19 je demobilisana.

U ono vreme, Petro je bio izabrani predstavnik u Predstavničkom domu za Kundinamarku, u koju potpada Zipakira.

Upućivane su mu pretnje smrću i, sa 34 godine, prvi put je napustio zemlju.

Kao način da se zaštiti demobilisanu bivšu gerilu, vlada mu je dodelila nameštenje nižeg ranga u  ambasadi Kolumbije u Belgiji.

Petrove četiri godine provedene u Evropi bile su ključne za izgradnju njegovog političkog profila: dobio je priliku da upozna razvijeni svet, socijaldemokratske stranke i društvo zasnovano na znanju koje kaže da želi za Kolumbiju.

Tamo je proučavao i životnu sredinu, njegovu drugu najveću opsesiju posle socijalne pravde.

U memoarima, on ističe da nije vozio auto 30 godina zbog uticaja na klimu.

Petro ne krije visoko mišljenje koje ima o samom sebi.

Levica kritikuje njegovu intelektualnu aroganciju, menadžerski despotizam, konceptualnu tvrdoglavost i polarizujući diskurs.

Desnica zamera njegovoj ekonomskoj viziji za zemlju, bliskosti sa ljudima kao što je Čavez i gerilskoj prošlosti.

Ženio tri puta. Sa 26 godina, Petro i njegova ljubav iz detinjstva, Katia Burgos, pobegli su zbog protivljenja Burgosove porodice toj vezi. Par ima sina, Nikala Petro Burgosa, koji je uglavnom odrastao uz majku i Petrovu majku, Klaru Nubiju-Urego, jer se Petro skrivao zbog svoje pobunjeničke aktivnosti.

Nedugo zatim, dok je bio u bekstvu, Petro je započeo vezu sa Meri Luz Hjeran, deset godina mlađom od njega. Upoznali su se dok je Petro tražio utočište u njenom rodnom mestu. Bili su zajedno više od 15 godina i imaju dvoje dece, ćerku Andreu i sina Andresa.

Petro je svoju sadašnju suprugu, Veroniku Alkočer, upoznao krajem 1990-ih na jednoj konferenciji gde je Petro zamenjivao odsutnog glavnog govornika. Alkočer je tada bila studentkinja prava, 17 godina mlađa od njega.

Petro se razveo od Hjeran i oženio Alkočer 2003. godine. Imaju dve ćerke, Sofiju i Antonelu. Alkočer ima sina iz prethodne veze koji, kao i Petroov najstariji sin, nosi ime Nikola. Petro ga je usvojio u septembru 2022. godine.

U julu 2023. godine, Petrov sin Nikola Petro Burgos uhapšen je zbog optužbi za pranje novca.