Profesor sa Prinstona o Trampovom američkom Titaniku: Da li je suđeno da udari u ledeni breg i potone?

Nakon pretnji predsednika Donalda Trampa prema Grenlandu (koje je poništio u Davosu), potpredsednik SAD Džej Di Vens nenamerno je priznao surovu istinu tokom posete industrijskom brodoprevozničkom postrojenju u Toledu, Ohajo.

Hvaleći navodni „veliki američki povratak“, optužio je administraciju bivšeg predsednika Džo Bajdena za rastuću krizu pristupačnosti, a zatim izgovorio: „Ne možete preokrenuti Titanik preko noći“.

Naravno, Titanik nikada nije promenio kurs. Ali ako je Americi suđeno da udari u poslovični ledeni breg i potone, predstojeća katastrofa bi proitekla iz pogrešnog rezonovanja i lažne interpretacije istorije.

Za Trampa i druge američke zagovornike uvođenja carina, ključni presedani su 19. vek, kada je Amerika bila zaštićena visokim protekcionističkim zidovima, i 1930. u posledicama Velikog depresije.

Pouka koju izvlače iz tih perioda jeste da zemlje sa velikim tržištem mogu iskoristiti pristup tom tržištu da izvuku ustupke od svojih trgovinskih partnera.

Tako postupa i Tramp kada izgovara divlje pretnje o tarifama od 200 odsto na francuska vina ili o tarifama od 100 odsto na sve kanadske proizvode.

Međutim, ovaj eksploatacionistički zaključak se raspada kada su u pitanju kritične strateške robe – pomislite na poluprovodnike, retke zemne metale i ugljovodonike.

Geoekonomski sukobi 2020-ih uglavnom se odnose na probleme u snabdevanju, a ti problemi se ne rešavaju na najbolji način uvođenjem viših poreza na uvoz.

Carina od 100 odsto na robu iz Kanade zaista bi naštetila kanadskim proizvođačima, ali bi takođe imala razarajući uticaj na Mičigen i Ilinois, čijim industrijama su potrebni kanadski komponenti i delovi.

Tramp na tarife gleda ne samo kroz prizmu trgovinske politike, već i politički i emotivno. Pokrenut jer od strane svoje domaće publike i sopstvenih psiholoških demona da neprekidno iznosi uvrede, i to preobražava pregovore u katastrofu, jer se temelj svakog mogućeg sporazuma uvek potkopava.

Razmotrite najočigledniji i najsramniji poraz Trampa do sada. Dvopartijski konsenzus je izazov koji predstavlja Kina proglasio američkom primarnom spoljnopolitičkom brigom.

Ali Tramp je izgubio svoju borbu sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, jer se čini da nije shvatio da Kina isporučuje više od tekstila i igračaka. Ona je takođe glavni izvor robe kao što su retki zemni metali i metali koji se koriste u elektronici, poluprovodnicima i fuzionoj tehnologiji.

Da li pretnje carinama i dalje mogu da deluju protiv drugih zemalja ili tržišta? Nedavno objavljena Nacionalna strategija bezbednosti Trampove administracije manje se fokusira na pretnju iz Rusije i Kine, a više na ideološki izazov koji potiče iz Evrope, koja navodno poziva na „civilizacijsko brisanje“.

Sa svojim velikim bilateralnim trgovinskim suficitom u odnosu na SAD, da li je Evropska unija ranjiva na Trampovu kampanju carina?

Evropske industrije su svakako očajničke za stranim tržištima, a brzina kojom je Evropska komisija prošle godine kapitulirala pred Trampovim režimom carina od 15 odsto deluje kao znak slabosti.

Evropa je izgledala ranjivo jer nije imala očigledan poluga uticaja ekvivalentan kineskim retkim zemnim metalima, i zato što je postala još zavisnija od američkog ugljenikovog dioksida.

Mnogi od najpoznatijih evropskih izvoza – od nemačkih automobila do francuskih vina i šampanjca – konzumiraju ih samo bogati Amerikanci, a ne tipični MAGA glasači. Zvaničnici Trampove administracije mislili su da imaju jaku kartu.

Ali EU se sada nameće i istražuje svoje opcije, koje uključuju Instrument protiv prinude – „trgovinsku bazuku“ bloka, koja pruža mehanizam za brzo uvođenje širokog spektra tarifa i trgovinskih ograničenja – i mere koje utiču na prava intelektualne svojine i direktne strane investicije.

Evropljani takođe identifikuju američke tačke pritiska.

Na primer, najvažnija pojedinačna izvozna grupa iz EU su farmaceutski proizvodi, koji su činili oko 140 milijardi dolara u 2024. godini – ili više od jedne četvrtine ukupnog izvoza EU u SAD.

To uključuje transformativne GLP-1 lekove za mršavljenje, čije se aktivne supstance nabavljaju iz okruga Kork u Irskoj. Još jedna opcija je da se uvedu porezi na ulaganja Evropljana u SAD, što bi učinilo skupljim finansiranje američkog zaduživanja, uključujući dug izdati da pokrije federalni deficit SAD.

Spremnost Evropljana da primene tako oštre mere i da ulože mnogo više u domaću odbranu i nabavku bezbednosne opreme pojačana je retoričkim promašajima Trampove administracije.

Trampova sugestija da evropski saveznici nisu uložili dovoljan doprinos u NATO angažmanima (da su bili „malo udaljeni od prve linije“ u Avganistanu) opravdano je izazvala negodovanje. Pravi brojevi – 44 danska vojnika su poginula u Avganistanu, kao i 457 Britanaca, 150 Kanađana i 90 Francuza – uskoro su postali razorujuća optužba protiv Trampa.

Upravo ponašanje Trampa i njegovih najviših savetnika stavilo je SAD na kurs sličan onome Titanika. Na svetskom nivou ga preziru, a pohvale dobijaju samo od ruskog predsednika Vladimira Putina.

Dok ludi kapetan bespomoćno besni sa komandnog mosta, ostatak sveta uredno žuri ka čamcima za spasavanje koji će ih sve zajedno odvesti do kopna.

Autor je profesor istorije i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Prinston. Između ostalih napisao je knjigu “ Sedam krahova: ekonomske krize koje su oblikovale globalizaciju “ (Yale University Press, 2023).

Project Syndicate, 2026.

www.project-syndicate.org

Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji