Huti u Jemenu sve smeliji uprkos američkoj kampanji bombardovanja

Kampanja, nazvana „Operacija opaki jahač“ (Operation Rough Rider), ima za cilj da zaustavi napade Huta na brodove u Crvenom moru i pojača pritisak na Teheran usred pregovora o iranskom nuklearnom programu.

Međutim, uprkos razmerama napada, analitičari sumnjaju da su oni imali trajniji efekat.

„Huti ostaju nepokolebljivi“, ocenjuje Kolin Klark, direktor za politiku i istraživanje u njujorškoj obaveštajno-bezbednosnoj firmi Sufan Grup.

Iako su određeni objekti uništeni, a neki borci ubijeni, Klark ističe da izgleda da su Huti kampanju iskoristili u svoju korist, uz povećan broj regrutacija i prikupljanje sredstava.

„Svaki gubitak verovatno je kratkoročan i privremen“, rekao je za Radio Slobodna Evropa.

Džeremi Bini, analitičar za Bliski istok iz obaveštajne kompanije Džejns, dodaje da sposobnost Huta da i dalje izvode napade – naročito na Izrael i američke dronove – potkopava tvrdnje SAD-a da su smanjili njihove kapacitete.

„Za SAD postaje sve neugodnije svaki put kad Huti napadnu Izrael ili obore MQ-9 dron“, kaže Bini.

Nedavna potvrda američke mornarice da je lovac F/A-18 pao s nosača aviona USS Harry S. Truman tokom manevra izbegavanja napada Huta dodatno je učvrstila percepciju da ova grupa ostaje ozbiljna pretnja.

U međuvremenu, Huti nastavljaju s raketiranjem Izraela. Dana 2. maja preuzeli su odgovornost za dve raketne paljbe koje su naterale   izraelsku vojsku da ih presretne i aktivira uzbune širom zemlje.

Američka Centralna komanda tvrdi da su napadi usporili delovanje Huta: „Lansiranja balističkih raketa pala su za 69 odsto, a napadi dronovima za 55 odsto“, saopšteno je 27. aprila.

„Iran bez sumnje i dalje podržava Hute. Oni mogu napadati naše snage samo zahvaljujući podršci iranskog režima“, dodaje se.

Međutim, analitičari upozoravaju da napadi možda imaju suprotan efekat – približavajući Hute još više Iranu umesto da ih izoluju.

Grupa, formalno poznata kao pokret Ansaralah i označena kao teroristička organizacija od SAD-a, ključni je deo iranske „osovine otpora“, mreže nedržavnih aktera koji su u protekloj godini pretrpeli gubitke.

Huti su od početka rata u Gazi u oktobru 2023. pojačali svoju ulogu u toj alijansi, preuzimajući odgovornost za napade na Izrael i brodove povezane s Izraelom, izražavajući solidarnost s Palestincima.

Iako im ta sve veća vidljivost daje određeni stepen autonomije, stručnjaci smatraju da i dalje u velikoj meri zavise od Irana kada su u pitanju oružje i strateška podrška.

„Vrlo dobro znate za šta je američka vojska sposobna i upozoreni se“, poručio je američki ministar odbrane Pit Hegset Iranu na mreži X 1. maja.

„Snosićete posledice u trenutku i na mestu koje mi izaberemo“, naveo je.

Ipak, Klarksmatra da su udari dodatno ojačali savez Huta i Irana.

„Ako išta, ovi napadi su Hute dodatno približili Iranu“, rekao je, dovodeći u pitanje mogućnost da budući nuklearni sporazum promeni ponašanje Teherana.

I Bini je izrazio skepticizam.

„Američki zvaničnici se možda nadaju da kampanja vrši pritisak na Iran, ali teško je reći da li je to zaista slučaj“, smatra Bini.

Četvrta runda nuklearnih pregovora između Irana i SAD-a, planirana za 3. maj u Rimu, odložena je iz „logističkih razloga“, prema tvrdnjama omanskih posrednika.

Nakon višesedmičnog bombardovanja, čini se da SAD nije ništa bliže cilju da odvrati Hute od napada ili da oslabi njihovu političku podršku, što otvara ozbiljna pitanja o strateškoj vrednosti cele te kampanje.