Ruski novinar: Pred Putinom teška zima, ratna industrija na granici kapaciteta

Andrej Gurkov, ruski novinar i analitičar koji živi u Nemačkoj, u intervjuu za tagesschau.de. koji prenosi Index.hr ističe kako rat i sankcije postaju sve skuplji za Rusiju, a privreda pokazuje jasne znakove pogoršanja.

Prema Gurkovu, uticaj rata i sankcija definitivno se oseća, a službene brojke ruskih ministara, koje govore o pretećoj recesiji i niskom rastu, još ne obuhvaćaju katastrofalan avgust za ključnu naftnu industriju.

Najmanje deset rafinerija zapaljeno

„Ukrajina je, a to je nova strategija, vrlo metodično napadala ruske rafinerije dronovima širom evropskog dela Ruske Federacije. Najmanje deset rafinerija je zapaljeno, neke su dvaput bile pod napadom, a nekoliko čak tri puta“, objašnjava Gurkov.

Dodaje kako su napadnute i izvozne rute poput luke Ust-Luga na Baltiku te naftovod Družba, što je dodatno pogoršalo makroekonomske pokazatelje.

Dinamika ruske ekonomije značajno je usporila već u prvoj polovini godine, a čak i stručnjaci bliski Kremlju priznaju da je zemlja verovatno već u recesiji. Dok ratna industrija i dalje beleži rast, civilni sektori su u očitom minusu.

„To pogoršava finansijsku situaciju države, kojoj je potrebno mnogo više novca za nastavak rata. Imamo rapidno pogoršanje ekonomske situacije, što, međutim, ne znači da Kremlj već sada razmišlja o okončanju rata zbog ekonomskih problema. Ali rat, a to je cilj ekonomskih sankcija Zapada, postaje sve skuplji za Kremlj“, ističe Gurkov.

Ruska pošast je visoka inflacija

Gurkov potvrđuje da prelazak na ratnu ekonomiju ide na štetu privatnog sektora. Država je masovno ulagala u vojnu proizvodnju, privlačeći radnike višim platama, što je za privatne kompanije podiglo troškove rada i kredita.

„Velika ekonomska pošast Rusije je izvanredno visoka inflacija uzrokovana ratom. Visoki državni izdaci doveli su do toga da je referentna kamatna stopa u Rusiji donedavno iznosila neverojatnih 21 posto. U međuvremenu je 18 posto. Takve kamate ne može sebi priuštiti nijedan srednji, a kamoli mali poduzetnik“.

Čak i ratna industrija radi na granici kapaciteta, a zbog zapadnih sankcija istrošene mašine teško je zameniti, pri čemu Kina kao gotovo jedini dobavljač za rusku privredu iskorišćava situaciju.

Posledice rata sve jasnije osećaju i ruski građani, ponajviše zbog napada na rafinerije. U nekim regijama već je došlo do nestašice goriva i dugih redova na benzinskim pumpama.

„Ako se to nastavi, odnosno ako se ukrajinski napadi nastave i problemi u proizvodnji goriva porastu, to će bez sumnje biti faktor iritacije u stanovništvu“, smatra Gurkov. Problemi s gorivom mogli bi uticati i na žetvu te, u kombinaciji s proračunskim problemima, povećati nezadovoljstvo, no Gurkov ne veruje da će to dovesti do pobune protiv rata.

Putinu je potrebna pobeda

Nekadašnji prećutni dogovor između Putina i stanovništva – blagostanje u zamenu za nemešanje u politiku – više ne vredi. Nakon aneksije Krima 2014. godine, euforija je Putinu dala signal da popularnost može graditi na vojnim pobedama. Danas se o stabilnosti više ne može govoriti, jer se građani bude uz zvukove protivvazdušne obrane.

„Očekuje se uspešna kampanja, pobeda. To je veliki problem za Putina. On mora naciji predstaviti pobedu. Ljudi moraju stajati u redu pred benzinskom pumpom, ali ako Rusija dobije ovaj rat, to bi mu oprostili. To je objašnjenje zašto Putin tako tvrdoglavo minira sve pokušaje postizanja primirja ili okončanja rata“, analizira Gurkov.

Rat iscrpljivanja protiv Ukrajine postao je rat iscrpljivanja i za rusku ekonomiju. Putin ima sve manje novca za visoke premije dobrovoljcima, subvencije državnim poduzećima ili rešavanje infrastrukturnih problema. Tiskanje novca samo bi podstaklo inflaciju.

Putin se nada da će se Evropa umoriti

„Verujem da će nadolazeća zima biti vrlo teška za Kremlj i mogla bi uticati na njegovu spremnost na pregovore u proleće“, predviđa Gurkov.

Smatra da je ključno nastaviti pritisak sankcijama. „Putinova nada počiva na Trampu, da će mu nekako pomoći i vršiti pritisak na Ukrajinu. I Putin se nada da će Evropljani oslabiti i odustati od svojih napora. Upravo to ne bi smeli učiniti.“

Od Foruma u Vladivostoku ne treba očekivati velike najave. Gurkov smatra da je forum prvenstveno propagandni događaj kojim Putin želi pokazati da Rusija nije međunarodno izolovana. Poruka će biti da je zemlja ekonomski snažna, no stvarnost je drugačija.

„U Rusiji postoji masovno razočaranje zbog toga što Kina ne investira u Rusiju, već radije preplavljuje rusko tržište svojim izvoznim proizvodima“, zaključuje Gurkov, dodajući da je forum, osnovan 2015. radi okretanja Aziji, ekonomski doneo neusporedivo manje od nekadašnje saradnje sa Zapadom.