INTERVJU Oleksandar Valeriovič Litvinenko: Srbi ne treba da se bore na ruskoj strani

Prema njegovim rečima, ljudi koji se bore za novac su plaćenici, a plaćeništvo je krivično delo prema srpskom zakonu.

– Mislim da srpska država radi na tome. Imamo neke prijave, neke pravne procedure. I to treba istražiti u skladu sa srpskim nacionalnim zakonodavstvom. Postoje neki aktivisti koji se time bave. Ali ono na čemu želim lično da insistiram: Mi razumemo srpsku poziciju. U potpunosti razumemo srpsku poziciju. Vaš pokušaj da održite balans, i ja neću insistirati na toj priči, rekao je Litvinenko.

Da li imate informacije da je srpska vlada umešana u slanje dobrovoljaca/plaćenika u Ukrajinu?

– Nemamo nikakve informacije o tome. Ne verujem da je srpska vlada slala svoje ljude. Ono u šta verujem jeste da Srbi nemaju potrebu da se bore u ovom ratu na ruskoj strani. Definitivno.

Znate li koliko je ljudi iz Srbije uključeno u rat u Ukrajini?

– To nije tako veliki problem, možda desetine ljudi. Razgovarao sam sa nekim aktivistima koji su podneli 15 prijava. Izgleda da taj problem postoji, ali nije ogroman. Verujem da će se taj problem rešiti kroz državu koja se bori protiv plaćenika i kroz društvo koje, nadam se, razume da to nije nešto…

Da li ste razgovarali sa srpskom vladom o tome?

– Ne mislim da je to prvi prioritet u našim odnosima. Moji lični zadaci su razvoj odnosa sa Srbijom u ekonomskoj, kulturnoj, informativnoj sferi. Ukrajina nije samo rat. Rat, nažalost, na koji nas je Rusija primorala da ga vodimo. Rusija nas je napala i mi se branimo. Ali Ukrajina je mnogo veća od rata. Na primer, danas sam pročitao da su ukrajinski muzičari restaurirali operu iz 18. veka, koju je napisao ukrajinski kompozitor Bortnjanski. I restaurirali su ovu operu na osnovu papira koji je neki ukrajinski istoričar pronašao u Lisabonu, u kraljevskim arhivima. Bio sam zaista zadivljen: u vreme rata ljudi pronalaze takve stvari i posle toga obnavljaju muziku. Veoma je zanimljivo, i spremni smo da to podelimo sa vama. Ne da govorimo samo o ratu. Naš stav je veoma jasan i jednostavan: Rusija mora da prestane da ubija Ukrajince. Rusija mora da prestane sa ilegalnom agresijom. Rusija mora da se povuče. Ali mi snažno razumemo – pre svega, to je naš problem. I mi radimo ono što je moguće da zaustavimo agresiju i da kaznimo agresora.

Srbija ima problem sa Rusijom jer su otkrili da je Srbija naoružavala Ukrajinu preko Slovačke Republike. Slali su delove municije i delove oružja. Šta mislite o tome?

– Da, to je veoma osetljivo pitanje. Veoma osetljivo. Znate, ono što razumem iz razgovora sa srpskim novinarima je jedna zanimljiva stvar: pitanja koja postavljate su stalno o Rusiji. Kao da Ukrajina postoji samo kao dodatak Rusiji. Meni se taj pristup ne sviđa. Ukrajina je Ukrajina. Rusija je jedan od faktora koji utiču na nas, nažalost. Nažalost, Rusija je započela i isprovocirala agresiju. Nažalost, ubili su naše ljude i mi smo bili primorani da se branimo. Ali zašto bismo govorili samo o Rusiji? Srećom, ja nisam ruski ambasador. Ne moram da govorim o toj zemlji. To je njihov problem. Imali smo u dvadesetim godinama jednog veoma dobrog pesnika, Pavla Tičinu. Neka rade šta hoće, mi ćemo raditi ono što moramo, rekao je. To je rusko pitanje. Oni mogu da ubijaju jedni druge, mogu da misle da su centar sveta, mogu da veruju u ideju da je Zemlja bilo šta. Samo neka nas ne diraju. To je sve. Ako nas ne diraju – dobro. Ako nas diraju – odgovorićemo.

Da li ste se dogovorili sa predsednikom Vučićem da Srbija nastavi saradnju u slanju municije Ukrajini?

– To je suverena odluka Srbije. Kako ja mogu da komentarišem vaše odluke?

Razgovarali ste sa predsednikom Vučićem o odnosima Srbije i Ukrajine?

– Imao sam čast da razgovaram sa predsednikom Vučićem, možda 15 minuta, nakon predaje akreditiva. To je bio veoma zanimljiv razgovor za mene, zaista veoma zanimljiv.

I razgovarali ste o još čemu osim protokolarnog „kako ste“?

– Petnaest minuta je previše samo za „kako ste“. Razgovarali smo o pitanjima od zajedničkog interesa. Bilo je veoma zanimljivo. Bilo je prilično stabilno, razumno… smisleno. To je bio smislen razgovor i veoma sam zahvalan na tome. Zaista zahvalan. Nije bilo samo o ekonomiji, već i o informativnim pitanjima, kulturnim pitanjima. Imamo snažne kulturne veze bar od 17. i 18. veka. Imali smo veliku ukrajinsku imigraciju, ne samo u 19. veku, I dalje imamo prilično veliku dijasporu. To je veoma važan pravac našeg rada. Takođe, imali smo veliku dijasporu posle 1921, kada smo izgubili rat sa Sovjetima – posle poraza Ukrajinske Narodne Republike. Imali smo plodne kulturne odnose u vreme Jugoslavije. Mnogi Ukrajinci su učestvovali u oslobađanju Srbije od nacista 1944. Nemamo tačan broj Ukrajinaca koji su se borili u 4. ukrajinskom frontu, ali verovatno je većina bila ukrajinska, jer je taj front bio popunjavan ljudstvom uglavnom sa ukrajinske teritorije. Imamo čak i poseban naziv za ljude koji nisu ni dobili uniformu i borili su se protiv Nemaca bez uniformi. Ti ljudi su oslobodili Beograd i druge gradove. Imali smo veoma aktivne odnose posle 1954, nakon smrti Staljina, i dugi niz godina veoma plodne odnose, ne samo ekonomske nego i kulturne. Za mnoge Ukrajince, Jugoslavija, Srbija, bila je Zapad – jedinstven prozor ka Zapadu. Moj tast mi je pričao o svom ličnom iskustvu boravka u Jugoslaviji sedamdesetih godina. Koliko je ova zemlja bila slobodna.

U Srbiju je u poslednje četiri godine, mislim, došlo oko pola miliona Rusa. To je ogroman broj. Pobegli su uglavnom jer nisu hteli u vojsku.

– I to je najbolje što mogu da urade. Naravno, mogu i da se pridruže ukrajinskim snagama. I mi smo veoma zahvalni ljudima koji su se pridružili ukrajinskim snagama. Ali najvažnije je: ne učestvovati u ovom agresivnom kriminalnom ratu. To je izbor.

Šta mislite o medijskoj situaciji u Srbiji? Postoji mnogo proruske propagande u srpskim tabloidima, mejnstrim medijima, medijima sa nacionalnom pokrivenošću, nacionalnim televizijama…a i ima mnogo ruske propagande u Srbiji. Kako se osećate povodom toga?

– To je za mene veliki izazov. Ogroman izazov. Jedan od najvažnijih zadataka mog mandata jeste da razvijemo ukrajinsko informativno prisustvo ovde, da podelimo naše poglede na situaciju, da vašem društvu omogućimo pristup našoj slici sveta. Kako Ukrajina vidi situaciju, kako Ukrajina to posmatra, kako razmišljamo o tome. Ukrajina je složena, prilično složena zemlja, nije monolitna. Veoma je raznolika zemlja, zaista, uprkos svim pokušajima sa ruske strane da nas prikažu primitivno.

Da li ste o tome razgovarali sa predsednikom Vučićem? O medijskoj situaciji u Srbiji i proruskim narativima u medijima koji su pod kontrolom vlasti?

– Moje lično mišljenje je da to nije pitanje vlasti. To je pitanje nedostatka razumevanja Ukrajine. I u mojoj zemlji, nažalost, mi smo prilično daleko od Srbije, previše ljudi misli da je Srbija potpuno proruska. Ovde je za mene jedno iznenađenje, i veoma pozitivno iznenađenje, to što je srpsko društvo, srpski mediji, mnogo raznovrsniji i da postoje različite tačke gledišta, različiti pogledi. I moja želja je da ojačam proevropsko, da ojačam racionalno, a ne samo mitološko. Kao što Rusi rade.

O pregovorima u Dubaiju

U toku su pregovori u Dubaiju o miru u Ukrajini. Deluje da vaša pozicija nije tako jaka?

– Za dve nedelje imaćemo četvrtu godišnjicu pune invazije. Nikada u istoriji Ukrajina nije držala svoju poziciju četiri godine protiv Rusije. To je zbog herojstva ukrajinskih vojnika, zbog liderstva, zbog pomoći Zapada, zbog stava međunarodnog društva, itd. Ali na kraju, činjenica je: mi se i dalje borimo protiv Rusa. Rusija se predstavlja kao da ima ogromne uspehe zauzimajući mala sela i uništavajući stotine, hiljade zgrada. Oni demonstriraju svoje „uspehe“ rušeći ukrajinske gradove i uništavajući ukrajinsku elektroenergetsku infrastrukturu. Izvinite, ali to nije velika geopolitika. To je pokušaj da urade ono što mogu. A ne mogu mnogo – nažalost po njih i nažalost po nas. Oni su ograničeni u svojim mogućnostima ne zato što su slabi – oni su jaki, to je istina – već zato što smo mi, uz pomoć međunarodne zajednice, uspeli da ih ograničimo. I verujem da ćemo nastaviti tako. Ali nama ne treba rat, nama treba mir. Dugotrajan, pravedan i stabilan.

Da li je moguće postići taj cilj u ovim pregovorima?

– Verujem da jeste. Rat je stalni pratilac civilizacije. Čovečanstvo se bori od početka svog postojanja. Čak i šimpanze ratuju. Priroda ljudske vrste je destruktivna. Ali svi ratovi se završavaju. I ovaj rat će se završiti. Ali što pre zaustavimo ovaj rat, manje ljudi će umreti. Pre svega Ukrajinaca, ali i Rusa. Oni su krivi, ali ne mislim da je potrebno ubijati. Ne ubijaju Ukrajinci Ruse – Putin ubija Ruse. To je njegova odluka.

Da li je ovo Putinov rat ili rat ruskog društva?

– Verujem da bez Putinove odluke rat ne bi bio moguć.