Značajne razlike: Kako ljudi unutar Irana vide aktuelne demonstracije i kako ih posmatraju u inostranstvu?

„Iran je pre šest meseci bio u ratu sa Izraelom i Sjedinjenim Državama, očekivao je da će se rat nastaviti, i sada je veoma sumnjičav da se protesti koriste od strane njegovih protivnika kako bi se oslabila ili možda srušila Islamska Republika“, objasnio je.

„Mislim da to nije samo retorika kojom pokušavaju da delegitimišu demonstrante, i toga ima, već da iransko rukovodstvo zaista veruje da je zemlja duboko prožeta elementima koje podržavaju strane sile, a koji su u stanju da deluju u Iranu gotovo neometano, onako kako su to videli tokom rata, i da su akti sabotaže, paljevine, paljenje džamija i državnih zgrada možda bili namerni pokušaji dodatnog zaoštravanja situacije“, rekao je.

Vlasti su isključenjem interneta „značajno ograničile mogućnost“ ljudi u Iranu da saznaju šta se dešava u ostatku sveta, kaže Nasr.

Ipak, uprkos tome, on ne očekuje da će se protesti u Iranu raspršiti.

„Prolivena je krv, ljudi su veoma besni, a Islamska Republika zaista nema način da poboljša ekonomsku situaciju građana, reši njihove bezbednosne probleme ili druge žalbe“, rekao je.

„Ključno pitanje je da li demonstranti mogu biti na ulicama u dovoljno velikom broju da nadvladaju snage bezbednosti“, dodao je.

Međutim, istakao je da na ovo pitanje nije moguće odgovoriti, jer nije moguće dobiti „verodostojne informacije“ iz Irana.

„Znamo da su demonstranti tamo i znamo da se vrši represija, da je mnogo ljudi poginulo, ali ne znamo da li protesti rastu ili opadaju“, zaključio je.

Izraelski ministar: Izraelski agenti aktivni u Iranu

Izraelski ministar za kulturu i nasleđe, Amičai Elijahu, otkrio je pre neki dan da su izraelski agenti trenutno aktivni u Iranu.

U intervjuu za radio izraelske vojske, Elijahu je govorio o izraelskim operacijama u Iranu tokom protekle godine i potvrdio da aktivnosti i dalje traju, prenosi list Israel Hayom.

„Kada smo prošle godine udarili na Iran, bili smo na njihovoj teritoriji i znali kako da pripremimo teren za napad. Mogu da vas uverim da naši ljudi upravo sada rade tamo“, rekao je.

Povodom unutrašnje situacije u Iranu i moguće izraelske umešanosti, dodao je: „Da li sada deluju direktno da sruše režim? Ne. Da li deluju da bi osigurali da nas Iran ne može ugroziti sa drugih aspekata? Da“.

Kako ljudi unutar Irana vide aktuelne demonstracije i kako ih posmatraju u inostranstvu?

Analitičar Hasan Ahmadian za Al Jazeera kaže da postoje značajne razlike između toga kako ljudi unutar Irana vide aktuelne demonstracije i kako ih posmatraju u inostranstvu.

„Ono na šta se oslanjamo kada pokušavamo da procenimo kuda se stvari kreću jeste nacionalni internet koji postoji unutar Irana i sateliti kojima ljudi imaju pristup kako bi pratili međunarodne medije“, rekao je Ahmadian, akademik na Univerzitetu u Teheranu, za Al Džaziru.

On je dodao da su to sada dva glavna „puta povezivanja“ za informacije unutar zemlje.

Izveštaji stranih opozicionih medija sugerišu da je na ulicama „ogroman broj“ Iranaca, dok je sadržaj na domaćim platformama i nacionalnom internetu „drastično drugačiji“, rekao je Ahmadian.

Demonstracije u glavnom gradu Teheranu čini se da su se smanjile od kraja prošle nedelje. „Četvrtak je bio vrhunac, rekao bih, a nakon toga masovnost protesta opada“, naveo je Ahmadian.

Oglasio se i Mask

Usred pojačanih protesta u Iranu, oglasio se i najbogatiji čovek na svetu.

Ilon Mask, milijarder i vlasnik društvene mreže X, odgovorio je na objavu iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija u kojoj je pisalo „nećemo popustiti neprijatelju“, sugerišući na persijskom da je Hamnei u zabludi.

Zatim je u subotu Maskova platforma X promenila emotikon iranske zastave na sajtu — umesto zastave koja se koristi od Islamske revolucije 1979. godine, prikazana je pre-revolucionarna zastava sa lavom i suncem.

Neki demonstranti, unutar i van Irana, mašu ovom zastavom iz perioda pre 1979. godine kao protestom protiv aktuelnog režima.

Tokom protesta 2022. godine pod sloganom „Žene, život, sloboda“ i ponovo u 12-dnevnom ratu 2025. – u kojem je poginulo više od 610 ljudi u Iranu i 28 u Izraelu – Mask je građanima u zemlji omogućio pristup internetu preko svoje satelitske usluge Starlink.

Prema izveštajima, Iran je navodno ometao Starlink signale tokom najnovijih protesta.

Broj stradalih teško proveriti

Inostrani mediji poput agencije AP oslanjajući se na podatke Agencije za ljudska prava sa sedištem u SAD da je u Iranu poginulo najmanje 538 ljudi, a strahuje se da je mrtvih još više.

Tokom dvonedeljnih protesta pritvoreno je 10.600 ljudi.

Sa padom interneta u Iranu i prekidom telefonskih linija, procena demonstracija iz inostranstva postala je teža. Asošijejted pres nije bio u mogućnosti da nezavisno proceni broj žrtava.

Iranska vlada nije navela ukupan broj žrtava na demonstracijama.