„Ovo je novo oružje Kremlja čije bi posledice mogle biti dalekosežne“: Ruski novinari Irina Borogan i Andrej Soldatov objašnjavaju zašto

Ova oznaka se pretežno odnosi na sadržaj koji proizvode opozicione grupe u egzilu i nezavisni mediji, i ima za cilj da kazni upravo one koji taj sadržaj konzumiraju.

Zakon predviđa novčane kazne u rasponu od 3.000 do 5.000 rubalja (približno 38 do 64 američka dolara).

Međutim, opšte je mišljenje da sama novčana kazna nije najteža posledica, već opasnost od stavljanja na „crnu listu“ ruskih vlasti – oznaka koja otvara vrata širokom spektru posledica u sve represivnijem režimu Vladimira Putina, ocenjuju u analizi za CEPA Irina Borogan i Andrej Soldatov, ruski istraživački novinari i suosnivači Agentura.ru, koji prate aktivnosti ruske tajne službe.

Pravac kojim se ide je jasan. Novi zakon dolazi nakon kontinuiranih napada na WhatsApp, koji je izuzetno popularan i predstavlja poslednju veliku zapadnu društvenu mrežu koja još nije zabranjena.

WhatsApp je aplikacija koju koriste svi – od roditelja u školskim grupama, do stanara u stambenim zgradama.

U julu su ruski poslanici počeli otvoreno da govore o potrebi da se aplikacija zabrani. Anton Gorelkin, zamenik predsednika Odbora za informacionu politiku Dume, izjavio je da je vreme da se WhatsApp „pripremi za napuštanje ruskog tržišta“.

Ovaj pritisak dolazi u isto vreme kada se promoviše nova aplikacija za razmenu poruka pod nazivom „Max“, koju podržava Kremlj, a razvio ju je VK (ruska društvena mreža).

Max se promoviše kao domaća alternativa WhatsApp-u. U julu, ruska vlada je Max proglasila „nacionalnim glasnikom“ što predstavlja rusku verziju kineskog modela, gde su državne aplikacije standardne za komunikaciju sa javnim institucijama, bankama i drugim servisima.

Napad na WhatsApp i nova represivna zakonodavna rešenja deo su iste strategije Kremlja da natera građane da pređu sa WhatsApp-a na Max.

Šest ruskih regiona uključujući Marij El, Tatarstan, Altaj, Hantimansijski okrug, kao i Vladimirsku i Tversku oblast navodno se već priprema za premeštanje školskih grupa za komunikaciju na Max.

Ova politika verovatno će biti uspešna, posebno ako građanima ne ostane nikakav izbor.

Ipak, šire posledice ovog sveobuhvatnog pritiska — uključujući i uvođenje kazni za onlajn pretragu informacija koje kritikuju Kremlj — mogle bi biti dalekosežnije.

Na neki način, ovo predstavlja još jedan ambiciozan pokušaj Kremlja da promeni društveno ponašanje Rusa nakon početka invazije punog obima na Ukrajinu.

Prvi takav pokušaj posle februara 2022. bio je da se stanovništvo zastraši i odvrati od „loše i opasne“ navike da se o politici govori u javnim prostorima.

Do 2022. godine, bilo je sasvim uobičajeno čuti ljude kako izražavaju nezadovoljstvo Putinom za stolovima kafića širom Moskve, Sankt Peterburga i drugih velikih gradova. To se promenilo u roku od nekoliko meseci.

Istovremeno, Kremlj je putem propagande širio priče o Rusima koje su saputnici prijavljivali vlastima zato što su u javnom prevozu na telefonima gledali ili čitali ukrajinske vesti.

Stanovništvo, koje je već bilo bombardovano stalnim pretnjama, ovo je shvatilo veoma ozbiljno: danas se retko može videti da neko u moskovskom metrou gleda video snimke sa, recimo, Zelenskim. Taj pokušaj da se promeni društveno ponašanje u velikoj meri je uspeo.

Ali šta je sa naporima Kremlja da promeni naviku Rusa da traže nezavisne informacije?

Generacije Rusa su odrasle uz slobodan internet. Kada je Kremlj pre deset godina počeo da prati i kontroliše društvene mreže, cilj mu je bio da suzbije slobodu govora, dok ga je manje zanimalo kakve informacije obični Rusi mogu da pronađu na YouTube-u ili Instagramu.

Građani su mogli da čitaju i gledaju šta god žele na društvenim mrežama koje je Kremlj blokirao — korišćenje VPN-a nije bilo krivično delo, i milioni su gledali video snimke popularnih blogera u egzilu i čitali istraživačke tekstove o korupciji u Kremlju ili ratnim zločinima u Ukrajini — koje su objavljivali novinari za kojima je vlast raspisala poternice.

Ova navika slobodnog pristupa informacijama bila je toliko ukorenjena da je čak i Putinova omiljena TV voditeljka, Jekaterina Andrejeva, javno kritikovala zabranu njenog omiljenog Instagrama, gde je često objavljivala fotografije luksuznih odmarališta i jahti, i priznala da ga i dalje koristi uprkos zabrani.

„Nastavljam da objavljujem na Instagramu preko VPN-a… Smatram da je zabrana Instagrama u Rusiji za ljude koji nisu umešani u ekstremističke aktivnosti pogrešna“, rekla je u maju 2022.

Ako čak i Putinovim propagandistima teško pada promena navika na internetu, onda će prevaspitavanje drugih da ne gledaju svoje omiljene političke emisije na YouTube-u ili ne slušaju podkaste novinara označenih kao ekstremisti biti izuzetno teško.

Osim ako Kremlj ne počne da hapsi ljude i šalje ih u zatvor.

Ali čak i tada, represija bi mogla da bude beskorisna u vreme velike krize. Danas postoji jasno izražen i globalni impuls da se osećanja i snimci dele putem društvenih mreža. Rusija nije imuna na to.

Zato i dalje viđamo desetine video snimaka ukrajinskih napada dronovima na ruske gradove na VK-u (ruski pandan Facebook-u) ili na Telegramu — uprkos brojnim upozorenjima ruske vojske i vlasti da se to ne radi.

Ljudske navike teško umiru.