„Na tački gde preti da eskalira“: Sutra predsednički izbori u Poljskoj koji će verovatno odrediti mesto zemlje na sceni EU

Gradonačelnik Varšave, Rafal Tšaskovski, suočiće se sutra s istoričarem Karolom Navrockim u trci „rame uz rame“, u kojoj se suprotstavljaju liberalna vizija Poljske u samom srcu evropskog odlučivanja i nacionalistička, radikalno desničarska, evroskeptična pozicija.

Tšaskovskog podržava koalicija Građanska platforma (Civic Platform) premijera Donalda Tuska, koja je pobedila na parlamentarnim izborima 2023. Navrockog podržava opoziciona stranka Pravo i pravda (PiS), koja je bila na vlasti prethodnih osam godina.

Iako predsednici Poljske u teoriji imaju ograničen uticaj na spoljnu politiku, analitičari tvrde da bi pobeda Navrockog, uz podršku PiS-a, neminovno i s vremenom značajno ograničila evropske ambicije Poljske, piše Gardijan.

„Ne govorimo toliko o direktnim političkim posledicama“, rekao je Pjotr Buras iz tink-tenka Evropski savet za spoljne odnose. „Ali ako Tšaskovski, Tuskov kandidat, izgubi, poruka je da njega i njegovu vladu Poljaci odbacuju“.

Lišen te legitimnosti, „Tusk će se teško izboriti da zadrži važnu ulogu u EU koju je tek počeo da igra“, rekao je Buras. „Njegova vlada biće slabija, a prostor za političko manevrisanje uži. Ovde se radi o sposobnosti Poljske da igra snažnu ulogu na evropskoj sceni“.

Tuskov izborni trijumf pre dve godine označio je početak povratka Poljske u evropski okvir, nakon dva burna mandata populističke nacionalno-konzervativne vlasti, tokom kojih je Varšava više puta bila u sukobu sa Briselom zbog pitanja vladavine prava.

PiS je takođe redovno ulazio u nepotrebne sukobe s Nemačkom i u mnogim raspravama unutar EU stajao uz neliberalnu mađarsku vladu premijera Viktora Orbana, glavnog remetilačkog faktora unutar Unije, dodatno udaljujući Poljsku od evropskog mejnstrima.

Povratak Donalda Tuska, izabranog na obećanju da će ukinuti većinu reformi iz ere PiS-a, doveo je do velikih promena u odnosima sa EU – Unija je brzo deblokirala više od 100 milijardi evra sredstava koje je prethodno zamrzla kao odgovor na urušavanje demokratskih normi u Poljskoj.

Podstaknuta snažnom ekonomijom, rastućim prosperitetom i strateškom važnošću u otporu prema ruskom ratu protiv Ukrajine, Varšava se za samo dve godine transformisala u jednu od najuticajnijih prestonica EU, bliskog saveznika Berlina i Pariza.

Međutim, potpuni povratak Poljske u evropski okvir moguć je samo ako Tusk uspe da sprovede ključne reforme – posebno da poništi politizaciju pravosuđa sprovedenu tokom PiS-ove vlasti – koje je do sada blokirao odlazeći predsednik Andrzej Duda, saveznik PiS-a.

Predsednici Poljske imaju ograničena izvršna ovlašćenja. Oni su vrhovni komandanti oružanih snaga i mogu da utiču na bezbednosnu politiku, a takođe imaju ovlašćenje da ulože veto na zakone ili da ih upute Ustavnom sudu, čime ih efektivno mogu zaustaviti.

To je pravo koje je Duda koristio u više navrata – a može se očekivati da bi Navrocki, koji bi nastojao da koristi svoju poziciju kako bi potkopavao Tuska na svakom koraku do parlamentarnih izbora 2027. godine, bio još radikalniji i konfrontacioniji.

„Pobeda Navrockog učvrstila bi politički zastoj između vlade i predsednika koji postoji od 2023. godine“, rekao je Nikolaj fon Ondarca iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove (SWP).

„To bi promenilo političku računicu unutar same Poljske i ponovo bi skrenulo pažnju Evrope na neispunjena obećanja u vezi s vladavinom prava, koja su zapravo temelj obnovljenih odnosa Poljske s EU“, rekao je fon Ondarca.

Iako je malo verovatno da bi lideri EU dodatno pritisnuli Tuska („Poslednje što bi želeli jeste da ga dodatno oslabe“, rekao je fon Ondarca), premijerov uticaj na ključne odluke, poput budućeg budžeta Unije, neminovno bi oslabio.

Navrocki bi podržavao pristup PiS-ove vlade o „izgradnji alternativnih saveza unutar EU“, na primer s Mađarskom i Slovačkom, „kao najefikasniji način za promovisanje poljskih interesa“, rekao je Alekš Ščerbijak sa Univerziteta u Saseksu.

Ščerbijak je dodao da bi Navrocki svakako dao prioritet održavanju bliskih odnosa sa SAD, koje je nazvao „jedinim kredibilnim garantom bezbednosti Poljske““, i da bi „protivio se razvoju evropskih odbrambenih kapaciteta van NATO struktura“.

Buras se složio: „Navrocki je oštro kritikovao Tuskovu podršku evropskom strateškom zaokretu ka manjoj zavisnosti od SAD. On je trampista, bio je pozvan u Belu kuću. Tu će stalno tinjati napetosti oko bezbednosne politike“.

Napetosti između Tuska i Navrockog dodatno bi bile pogoršane podelama koje već postoje unutar premijerove raznolike koalicije centrista, progresivne levice i konzervativaca, pri čemu je politika prema Ukrajini već postala žrtva političkih razlika.

U Poljskoj postoji širok konsenzus o potrebi nastavka vojne pomoći Ukrajini. Ali sam Tusk je morao da prizna zabrinutost javnosti u vezi sa „koalicijom voljnih“, rekavši da Poljska neće učestvovati, kao i o članstvu Ukrajine u EU.

Navrocki je otišao i korak dalje, koristeći animozitet dela poljskog društva prema ukrajinskim izbeglicama i oštro kritikujući Kijev i njegove planove za ulazak u EU i NATO. „Kao i kod migracija i klime,“ rekao je fon Ondarca, „sve su to pitanja koja su sve više politička.“

Ali najveća pretnja, zaključuje Buras, jeste dugoročna: „Uloga Navrockog bila bi da potkopa Tuska, oteža mu upravljanje i pripremi teren za povratak PiS-a 2027. godine,“ rekao je. „To je vrlo realna mogućnost – i vrlo značajna stvar za Evropu“.

Polarizovani Poljaci

Veliko pitanje je da li sve ovo uopšte menja bilo šta u duboko podeljenom poljskom društvu, piše Politico.

Baš kao i njegov politički saveznik, bivši američki predsednik Donald Tramp, s kojim se sreo ranije tokom kampanje, Karol Navrocki se pokazao veštim u odbacivanju optužbi kao fantazija i laži iz liberalnog tabora.

Navrockijeva kampanja ne pokazuje znake posustajanja pod teretom tih optužbi, a anketa Politico „Poll of Polls“ pokazuje da je trka izuzetno tesna – Navrocki zaostaje za svojim rivalom, liberalnim gradonačelnikom Varšave Rafalom Tšaskovskim, za svega jedan procenat.

Pobeda TŠaskovskog omogućila bi Tusku da vrati Varšavu u srž evropskog mejnstrima, dok bi Navrocki, kao predsednik, mogao da osujeti veći deo Tuskove reformističke agende.

Navrocki, braneći se od kritika, povlači paralele između sebe i Trampa. „Medijska kleveta nije uništila predsednika Trampa. Neće uništiti ni Karola Navrockog,“ poručio je u sredu na nalogu svoje kampanje na mreži X.

Osim susreta s Trampom, predsednički kandidat kojeg podržava PiS govorio je i na konferenciji CPAC (Conservative Political Action Conference) pokreta MAGA, održanoj u utorak u jugoistočnom gradu Jašionka.

I baš kao Tramp, Navrocki ima čvrstu biračku bazu koja je uglavnom neosetljiva na kontroverze iz njegove prošlosti.

„U duboko polarizovanom društvu, sve je moguće i to je najtačniji odgovor na pitanje zašto se sve ovo dešava,“ rekla je Ana Sjeverska-Čmaj, politikološkinja sa Univerziteta u Žešovu.

„Ove afere su možda čak i pomogle Navrockom, jer je PiS napustio narativ da je on ‘kandidat građana’ i čvrsto stao iza njega kao faktičkog stranačkog kandidata. To je učvrstilo podršku neodlučnih birača PiS-a i prevelo ih na njegovu stranu“.

Veza sa Tuskom

Glavna strategija stranke Pravo i pravda (PiS) jeste da poveže Rafala Tšaskovskog s vladom Tuska, čija popularnost opada.

U aprilskoj anketi agencije Opinia24 za privatnu televiziju Radio Zet, 51 odsto Poljaka dalo je negativnu ocenu vladi, manje od dve godine nakon što je preuzela vlast. Samo 39 odsto ispitanika izjavilo je da su zadovoljni Tuskovom administracijom.

U mesečnim istraživanjima javnog mnjenja o raspoloženju građana, u aprilu je 34 odsto ispitanika podržavalo vladu, dok je 40 odsto bilo protiv.

„U završnici predsedničke kampanje. Donald Tusk jasno poručuje da želi da postavi svoju marionetu u predsedničku palatu,“ rekao je Andžej Šljivka, poslanik PiS-a i saradnik u Navrockijevoj kampanji, na konferenciji za novinare u sredu.

„Rafal Tšaskovski je marioneta Donalda Tuska, a Tusk želi političara koji će biti potpuno pokoran njemu. Zato Tusk neće prezati ni pred čim,“ rekao je Andžej Šljivka.

Sjeverska-Čmaj se plaši da što kampanja bude žešća, to će veći biti rizik od eksplozivnog protivudara.

„Rekla bih da smo već na tački gde to preti da eskalira — čak bih išla dotle da kažem da može doći i do nasilnih činova. Nivo polarizacije i međusobne netrpeljivosti počinje da se preliva u pravu agresiju, i to postaje sve jasnije“, istakla je ona.