Hiljade zapadnih državljana borilo se u izraelskom ratu u Gazi: Iz koje države najviše?

Više od 50.000 vojnika u izraelskoj vojsci ima najmanje drugo državljanstvo, pri čemu većina poseduje američke ili evropske pasoše, pokazale su informacije do kojih je NGO organizacija Hatzlacha došla putem izraelskog Zakona o slobodi informacija.

Od 7. oktobra 2023. godine, genocidni rat Izrael protiv Gaza odneo je najmanje 72.061 života u vojnim operacijama koje su organizacije za ljudska prava okarakterisale kao ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Organizacije za ljudska prava širom sveta pokušavaju da identifikuju i procesuiraju strane državljane, od kojih su mnogi objavljivali video snimke svojih postupaka na društvenim mrežama, zbog umešanosti u ratne zločine, posebno u Gazi.

Šta, dakle, prvi podaci otkrivaju o izraelskoj vojsci? I koje bi mogle biti pravne posledice za vojnike sa dvostrukim državljanstvom?

Prvi podaci pokazuju da izraelske oružane snage broje više desetina hiljada vojnika sa dodatnim stranih državljanstvima, što znači da se u ratnim operacijama u Gazi direktno angažuju i strani državljani.

Pravne posledice za vojnike sa dvostrukim državljanstvom mogu uključivati mogućnost procesuiranja u matičnim državama ili u međunarodnim sudovima za ratne zločine, posebno ako postoje dokazi o njihovom aktivnom učešću u navodnim zločinima protiv civilnog stanovništva.

Objavljivanje video snimaka na društvenim mrežama dodatno otežava odbranu i povećava odgovornost prema zakonima o ratnim zločinima i međunarodnom pravu.

Koji strani državljani se najviše regrutuju u izraelsku vojsku?

Najmanje 12.135 vojnika u izraelskoj vojsci ima američke pasoše, što ih drži na vrhu liste sa ogromnom razlikom.

To je pored 1.207 vojnika koji, pored američkog i izraelskog, imaju još jedan pasoš.

Podaci – koje je za Al Jazeera podelio izraelski advokat Elad Man, pravni savetnik organizacije Hatzlacha – pokazuju da 6.127 francuskih državljana služi u izraelskoj vojsci.

Izraelska vojska, koja je prvi put objavila ovakve podatke, napomenula je da se vojnici sa više državljanstava broje više puta u statistici.

Brojevi se odnose na pripadnike vojske regrutovane do marta 2025. godine, 17 meseci nakon početka razornog rata Izraela u Gaza.

Rusija zauzima treće mesto, sa 5.067 državljana u izraelskoj vojsci, a slede Ukrajina sa 3.901 i Nemačka sa 1.668 vojnika.

Podaci otkrivaju i da 1.686 vojnika ima dvostruko britansko-izraelsko državljanstvo, uz još 383 vojnika koji pored britanskog i izraelskog poseduje i treći pasoš.

Južna Afrika, koja je podnela tužbu za genocid protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde (ICJ), takođe ima 589 svojih građana u redovima izraelske vojske.

Dodatno, 1.686 vojnika ima brazilsko, 609 argentinsko, 505 kanadsko, 112 kolumbijsko i 181 meksičko državljanstvo, pored izraelskog.

Procene pokazuju da izraelska vojska broji oko 169.000 aktivnog osoblja i 465.000 rezervista – od kojih gotovo osam procenata ima dvostruko ili više državljanstava.

Mogu li vojnici sa dvostrukim državljanstvom biti procesuirani za ratne zločine u Gazi?

Ilias Bantekas, profesor transnacionalnog prava na Hamad Bin Khalifa University u Kataru, rekao je za Al Jazeera da „ratni zločini podležu krivičnoj odgovornosti po međunarodnom pravu, bez obzira na to šta zakon o državljanstvu kaže“.

U suprotnom, nacistički Nemci, čiji zakon im je dopuštao i obavezao ih da čine zločine, ne bi snosili odgovornost, dodao je Bantekas.

„Dvostruko državljanstvo nije bitno za krivičnu odgovornost“, rekao je.

Međutim, glavni problem u procesuiranju optuženih „je dovođenje njih na vašu teritoriju i stavljanje pred sud“, naveo je.

Bantekas je dodao i da nema razlike u pitanju odgovornosti između domaćih vojnika i onih sa dvostrukim državljanstvom.

Vojnici sa dvostrukim državljanstvom, zapravo, „mogu biti odgovorni i po zakonima koji zabranjuju vojnu službu u stranim sukobima ili pridruživanje vojsci druge države“, rekao je profesor.

Procesuiranje stranih državljana je „gotovo pravilo“, dodao je.

„Setite se nacističkih Nemaca koji su suđeni pred saveznim tribunalima za ratne zločine nakon Drugog svetskog rata, japanskih oficira pred američkim vojnim sudovima, i zločina počinjenih tokom bosanskog sukoba gde su navodni počinioci suđeni pred raznim sudovima u Evropi“, rekao je Bantekas za Al Jazeera.

Prošlog maja, Britansko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da navodi o ratnim zločinima treba da se dostave Metropolitan policiji.

„Velika Britanija priznaje pravo britanskih državljana sa dvostrukim pasošem da služe u legitimno priznatim oružanim snagama druge države čijim su državljanima“, navodi se. „Navodi o ratnim zločinima treba da se dostave Met policiji na istragu.“

Jesu li strani državljani procesuirani za ratne zločine u Gazi?

Državljani sa dvostrukim ili višestrukim državljanstvom još nisu uhapšeni zbog počinjenih ratnih zločina u Gazi. Međutim, organizacije za ljudska prava, uključujući advokate, pokušavaju da ih procesuiraju.

Prošlog aprila u Velikoj Britaniji, Palestinski centar za ljudska prava iz Gaze i Public Interest Law Centre iz Velike Britanije podneli su 240-strani izveštaj Metropolitan policiji.

Optužbe protiv 10 britanskih državljana, čija imena nisu javno objavljena, uključuju ubistva, prisilno premeštanje ljudi i napade na humanitarno osoblje, u periodu od oktobra 2023. do maja 2024. godine.

U septembru prošle godine u Nemačka je podneta tužba protiv 25-godišnjeg vojnika, rođenog i odrastalog u Minhen, zbog učešća u ubistvu palestinskih civila u Gazi, od strane PCHR, European Center for Constitutional and Human Rights, Al-Haq i Al Mezan Center for Human Rights.

Snajperista, čija su gađanja dokumentovana u blizini bolnica al-Quds Hospital i Nasser Hospital između novembra 2023. i marta 2024., bio je član jedinice poznate kao „Refaim“ („duh“ na hebrejskom).

Pravni postupci protiv članova iste jedinice su u toku i u Francuska, Italija, Južna Afrika i Belgija.

Belgijsko javno tužilaštvo je takođe prošlog oktobra pokrenulo sudsku istragu protiv 21-godišnjeg belgijsko-izraelskog državljanina, člana jedinice Refaim.

Zakon o obaveznoj vojnoj službi u Izrael oslobađa dvostruke državljane koji žive u inostranstvu, čineći regrutaciju dobrovoljnim činom, što je važna razlika kada se ovakvi zločini procesuiraju u stranim sudovima. Advokati navode da dobrovoljna priroda službe vojnika povećava njihovu odgovornost za navodne zločine.

Šta međunarodno pravo kaže o vojnicima u stranim ratovima?

Južna Afrika je u decembru 2023. podnela slučaj pred Međunarodnim sudom pravde, tvrdeći da rat Izrael u Gaza krši Konvenciju UN iz 1948 o sprečavanju i kažnjavanju genocida.

Iako konačna presuda može potrajati godinama, ICJ je u januaru 2024. izdao privremene mere kojima je naloženo Izraelu da preduzme korake kako bi sprečio genocid u Gazi i omogućio neometan pristup humanitarnoj pomoći.

Međutim, Izrael je nastavio da ograničava snabdevanje pomoći Gazi, kršeći privremenu odluku suda.

Prema Konvenciji o genocidu iz 1948, države potpisnice imaju obavezu da spreče i kazne genocid. Države mogu istraživati i procesuirati pojedince koji su mogli počiniti ili biti saučesnici u ovom zločinu.

U martu prošle godine, International Centre of Justice for Palestinians pokrenuo je kampanju „Global 195“ s ciljem da se izraelski i dvostruki državljani odgovaraju za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Gazi.

Koalicija radi istovremeno kroz više jurisdikcija kako bi podnela zahteve za privatne naloge za hapšenje i pokrenula pravne postupke protiv onih koji su umešani, uključujući pripadnike izraelske vojske i čitavu vojnu i političku komandu Izraela.

Za države koje su potpisnice Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda, postoji dodatni nivo, gde ICC može utvrditi svoju jurisdikciju. Palestina je država članica od 2015.

Država Palestina je priznata kao suverena država od strane 157 od 193 članice UN-a, što predstavlja 81 procenat međunarodne zajednice.

Najnovije su je priznale Francuska, Belgija, Kanada, Australija i Velika Britanija.

Strani državljanin čija država Palestinu smatra „prijateljskom državom“ takođe može biti odgovoran za učešće u ratnim zločinima izraelske vojske u Gazi.

Fondacija Hind Rajab – nazvana u čast petogodišnje palestinske devojčice Hind Rajab, ubijene u Gazi 29. januara 2024, koja je postala simbol genocida u Gazi – prikuplja podatke sa identifikacionim informacijama o izraelskim vojnicima.

Fondacija, sa sedištem u Belgiji, predvodi međunarodni napor za odgovornost za ratne zločine u Gazi i podnela je nekoliko slučajeva, uključujući istorijski zahtev protiv 1.000 izraelskih vojnika.

Među identifikovanim pojedincima sa dvostrukim državljanstvom nalaze se 12 iz Francuske, 12 iz SAD, 4 iz Kanade, 3 iz Velike Britanije i 2 iz Holandije.

Fondacija koristi snimke sa TikToka, Instagrama i YouTube-a, gde vojnici hvale zločine, da prikupi dokaze za procesuiranje.

„Imamo mnogo više profila dvostrukih državljana izvan 1.000 vojnika navedenih u našoj žalbi ICC-u.

Pravnu akciju ćemo pokrenuti protiv svih njih u nacionalnim sudovima njihovih zemalja“, naveli su u oktobru 2024. Fondacija tvrdi da traži krivičnu odgovornost izraelskih ratnih zločinaca, od onih koji su planirali i naredili operacije do onih koji su ih izveli, uključujući i strane državljane koji su učestvovali ili finansirali zločine.

Njihov osnivač, Diab Abou Jahjah, bio je takođe pretnjom ugrožen od strane izraelskog ministra za dijasporu Amichai Chikli.

Ilias Bantekas ističe: „Krivična odgovornost po međunarodnom pravu ne zastareva. Ona traje zauvek, i ne primenjuje se rok zastare.“

Međutim, procesuiranje članova izraelske vojske „praktično je teško iz dva razloga“ – teškoća pribavljanja prvih dokaza i oprez nacionalnih tužilaca zbog političkih ili drugih posledica.

„Ako se javno i političko mišljenje u Evropi pomeri mnogo više u korist Palestine nego sada, nacionalni tužioci će se lakše odlučiti na procesuiranje“, rekao je Bantekas za Al Jazeera.