Poljski analitičar: U vlasti se još ne vide pukotine kakve su postojale pri kraju vladavine Miloševića

„Iz perspektive 25 godina može da se kaže da je revolucija 5. oktobra propuštena šansa za osetno popravljanje kvaliteta vladanja, jačanje političke kulture i proširenje gradjanskih sloboda u Srbiji“, ocenio je za poljsku novinsku agenciju PAP analitičar Jakub Bjelamovič iz Instituta nove Evrope.

Do pada Miloševića po oceni poljskog analitičara doveo je skup faktora – pad društvene podrške vlastima zbog sve dublje ekonomske krize posle ratova i sankcija, ali i sve veće razočaranje ne toliko time što je vodjen već što je izgubljen rat na Kosovu i zbog bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.

„Treba imati na umu i za Srbiju inače retko izuzetno ujedinjenje opozicionih krugova oko zajedničke stvari“, rekao je Bjelamovič.

Po rečima poljskog analitičara, istorijska šansa za demokratizaciju Srbije propuštena je kao prvo jer su je od početka minirale strukture prošlog režima, posebno u bezbednosnim snagama a proces je drastično usporio atentat na premijera reformistu Zorana Đinđića.

„Ključnu ulogu u kočenju liberalizacije zemlje odigrala je socijalna cena privatizacija. Tokom privatizacija izbijali su nebrojeni korupcionaški skandali novih prozapadnih vlasti“, kazao je Bjelamovič.

Poredeći današnje proteste protiv predsednika Aleksandra Vučića i vladavine njegove Srpske napredne stranke Bjelamovič je istakao da sadašnji studentski i građanski pokret nije uspeo da oko sebe okupi toliko širok i čvrst front kao nekadašnja opozicija protiv Miloševića.

„U vlasti se još ne vide pukotine kakve su postojale pri kraju vladavine Miloševića. Za razliku od Miloševića kada je zemlja bila izložena bolnim sankcijama, a na kraju i bombardovana, Vučićev blok uživa blagonaklonost zapadnih struktura kao ‘garant stabilnosti’ i cenjen je partner u trgovinskoj razmeni“, ocenio je Bjelamovič.

Poljski analitičar istakao je da u današnjim protestima, slično kao i u Miloševićevo vreme, svetu zaista imponuje sposobnost srpskog društva da tako dugo održava mobilizaciju protiv režima.

„Sadašnji pokret nije, međutim, uspeo da okupi tako širok i čvrst front kao opozicija s kraja prošlog i početka ovog veka. U vezi s tim, ta studentska vrlo žilava mobilizacija ne prenosi se na poličku i partijsku ravan što bi omogućilo da se predstavi kao realna alternativa režimu“, zaključio je Bjelamovič za PAP.