Kako je Tito iznenadio Forda

Posleratni ekonomski bum smenila je stagflacija u kojoj se visoka nezaposlenost poklopila sa visokom inflacijom. U 1975. su, uz nastavak hroničnih postojećih, izbili novi oružani sukobi širom sveta – pored ostalih građanski ratovi u Angoli i Libanu. U Beograd je 4. avgusta 1975. došao predsednik Sjedinjenih Država DŽerald Ford, koji je u razgovorima sa jugoslovenskim predsednikom Josipom Brozom Titom razmatrao upravo „ekonomske probleme sa kojima se čovečanstvo suočava“ i načine da se na Bliskom istoku – fleksibilnom politikom – izbegne „katastrofa“.

Poseta Forda usledila je tek dva dana pošto je u glavnom gradu Finske usvojen Helsinški završni akt tadašnje Konferencije za evropsku bezbednost i saradnju (prisustvovali su joj i predsednici SAD i SFRJ). Jugoslavija je imala značajnu ulogu u čitavom procesu koji je za cilj imao mir u Evropi u uslovima blokovske podeljenosti. Ford i Tito izrazili su još jednom svoju podršku principima iz Helsinkija, pored ostalih jednakosti suverenih država, nepovredivosti granica, nemešanju u unutrašnje poslove drugih država i ravnopravnosti naroda uz pravo na samoopredeljenje.
Razgovorima u Beogradu prisustvovali su, pored ostalih, i državni sekretar SAD Henri Kisindžer i zamenik pomoćnika predsednika Ričard-Dik Čejni – koji će četvrt veka kasnije postati potpredsednik SAD u administraciji DŽordža Buša mlađeg – a sa jugoslovenske strane potpredsednik Republike Vladimir Bakarić, član Predsedništva SFRJ Edvard Kardelj, predsednik Saveznog izvršnog veća DŽemal Bijedić i Miloš Minić, potpredsednik SIV-a.

Ford je posle sastanka u SIV-u rekao da su razgovori bili prekratki i da je bilo reči i o bilateralnim ekonomskim i vojnim odnosima. „A u oba slučaja čvrsto sam stavio do znanja da sam lično veoma zainteresovan zbog njihovog značaja“, rekao je Ford. Tito se nadovezao rekavši da mu je bilo teško da da bilo kakvu izjavu „pošto je predsednik SAD već rekao sve što sam želeo da kažem“. „Mislim da je predsednik Ford mogao da vidi da narodi Jugoslavije – a to ste, gospodine, mogli da prosudite na osnovu dočeka koji su vam priredili – žele dobre odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama“, rekao je maršal.

Posle ručka koji je održan takođe u zgradi SIV-a Ford je u zdravici izrazio zahvalnost domaćinima na „toplom prijemu i dubokom prijateljstvu“, rekavši da su on, supruga Beti i sin DŽek, i svi ostali gosti sa američke strane u Beogradu proveli „veličanstvene“ trenutke. „Gospodine predsedniče, ja posebno cenim to što sam mogao da čujem vaše stavove o našim bilateralnim odnosima i temama koje se dotiču međunarodne zajednice. Poštujem vaše dugo iskustvo i mudrost koja se videla prilikom razmatranja svih tema o kojima smo ovde razgovarali“, rekao je Ford Titu dodajući kako se Amerika priprema da obeleži svoju 200. godišnjicu (1976) i podsećajući u tom kontekstu na „hrabru odlučnost“ Jugoslavije da sačuva svoju nezavisnost.

„Mislim da smo na dobrom putu zato što je čak i povodom pitanja oko kojih su naša gledišta različita bilo novih razmišljanja … za dalji dijalog. Mi znamo da Sjedinjene Države imaju veliku odgovornost za mir u svetu i razvoj međunarodne saradnje i da od vašeg učestvovanja u velikoj meri zavisi rešavanje mnogih pitanja“, uzvratio je Tito u svojoj zdravici.

Zanimljivo svedočanstvo o poseti američkog predsednika Beogradu ostavila je u svom izveštaju za UPI čuvena američka novinarka Helen Tomas (1920-2013), koja je „pratila“ 11 američkih predsednika – od Ajzenhauera do Obame. Ona je zapisala – suprotno onome što je rekao Ford – da su njegovi razgovori sa Titom bili dugi, ali „srdačni, otvoreni i konstruktivni“. Pomenula je Fordov radni doručak sa premijerom DŽemalom Bijedićem tog 4. avgusta i da je američki predsednik potom zasadio četiri metra visok beli bor iz Kolorada, kao simbol mira, „u jednom beogradskom parku“.

Ipak, u prvi plan izveštaja Helen Tomas je, što je razumljivo, stavila Titove kritike na račun Izraela, zbog bliskoistočne politike te zemlje (Tomas će tokom svoje kasnije karijere i sama često kritikovati Izrael, prim. aut.). „Jugoslovenski predsednik iznenadio je novinare, a očigledno i Belu kuću pošto je rekao da su njegovi i Fordovi pogledi na Bliski istok ‘potpuno identični'“, navela je dodajući da je Fordov sekretar za štampu Ron Nesen požurio „da uveri novinare da ‘nema promena’ u američkim stavovima u vezi s Bliskim istokom“.

„Obe strane su, naravno, izrazile zabrinutost oko Bliskog istoka. Mislim da su naša gledišta potpuno identična, posebno pošto sam čuo šta je predsednik Ford rekao šta Sjedinjene Države nameravaju da preduzmu u budućnosti“ – glasila je „sporna“ Titova izjava.

„On (Tito) nije dao detalje, a novinarima nije bilo dozvoljeno da im postavljaju pitanja“, navela je Tomas. „SAD su ohrabrene što predsednik Tito kao lider nesvrstanog sveta očigledno ima pozitivno mišljenje o našim stavovima“, rekao je potom američkim izveštačima Nesen.

I državni sekretar Kisindžer je ponovio da Ford nije promenio politiku SAD, prema izveštaju: „Naša gledišta su dobro poznata“, rekao je. „Nismo ih promenili. On (Tito) je možda razumeo našu politiku bolje.“

Sam Ford je rekao da je „sada apsolutno neophodna fleksibilnost“ na Bliskom istoku kako bi se „izbegla katastrofa“.

Ford je potom izdao kominike u kojem je naveo da su se on i Tito „složili da pojačaju napore na pronalaženju pravednih rešenja za hitne ekonomske probleme s kojima se čovečanstvo suočava“.
Jugoslavija je tokom posete izrazila interesovanje za američko oružje čija joj je dostava bila prekinuta početkom šezdesetih kada je „izgladila stare svađe s Moskvom“. „Imamo spisak potreba (vojnih) Jugoslavije. Spisak se proučava pažljivo i sa simpatijama“, rekao je Ford Titu, prema rečima Nesena.
Ford je Titu objasnio da je on lično spreman za napredak u tom smislu, ali da je stvar „u rukama birokratije“.

Podržala Ambasada SAD u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD.

Hladni bazen Belog dvora

„Mada su njegova žena Beti i državni sekretar Henri A. Kisindžer“ bili vidljivo umorni usled tegoba putovanja, sam Ford je otklonio sumnju u bilo kakvu iscrpljenost i ustao rano. Pod natmurenim nebom trčao je po… izvajanim vrtovima predsedničke palate s pogledom na Dunav, potom je otplivao osam brzih krugova u bazenu palate gde je temperatura vode 62 stepena (po Farenhajtu, odnosno nešto manje od 17 prema Celzijusovoj skali). Hladno je… malo oštro“, rekao je Ford novinarima u Beogradu, prema izveštaju UPI.