Kako Moldavija gleda na moguće ujedinjenje sa Rumunijom?

„Glasala bih za ujedinjenje sa Rumunijom. Pogledajte šta se danas dešava u Moldaviji i u svetu. Za malu zemlju poput Moldavije postaje sve teže da opstane kao demokratija i suverena država i da se odupre Rusiji“, rekla je predsednica Maja Sandu 11. januara u intervjuu za britanski podkast The Rest is Politics, koji je trajao više od sat vremena. Upravo je ova izjava izazvala veliku pažnju javnosti.

U istom intervjuu, predsednica Republike Moldavije istovremeno je priznala da, prema anketama, većina građana njene zemlje trenutno ne podržava ujedinjenje sa Rumunijom. Zbog toga Kišinjev, kao najrealniju opciju koju podržavaju birači, vidi pristupanje zemlje Evropskoj uniji.

Socijalisti i komunisti traže smenu Sandu

Igor Dodon, predsednik najveće opozicione snage – Partije socijalista Republike Moldavije – i bivši predsednik zemlje, odmah je oštro kritikovao izjavu Maje Sandu. Optužio ju je da sanja o tome da postane predsednica nove rumunske države i da se vodi sebičnim razmišljanjima o sopstvenoj budućnosti.

Dana 13. januara Partija socijalista objavila je saopštenje u kojem se, „zbog ugrožavanja opstanka Moldavije kao nezavisne države“, zahteva hitna smena Sandu. Socijalisti pozivaju Generalno tužilaštvo i bezbednosne službe da bez odlaganja pokrenu istragu zbog „veleizdaje“. Pored toga, pozivaju „sve patriotske snage“ da ostave po strani taktičke razlike i da se ujedine.

Komunistička partija zemlje, koja beleži sve manju popularnost, objavila je slično saopštenje. Ona izjavu moldavske predsednice naziva „činom izdaje zemlje“ i „grubim kršenjem predsedničke zakletve“.

„Spasioci moldavske nezavisnosti i identiteta“

„Stranke koje su u krizi hvataju se za ideju da budu poslednji spasioci moldavske nezavisnosti i identiteta“, kaže Andrej Kurararu, bezbednosni ekspert analitičke platforme WatchDog, komentarišući reakcije moldavskih opozicionih partija. On ističe da Maja Sandu nije rekla ništa novo i da se na sličan način izjašnjavala još od 2016. godine.

Ekspert podseća da je Državni savet 1918. godine, neposredno nakon proglašenja Narodne Republike Moldavije, odlučio da se teritorija pripoji Rumuniji, gde je ostala do 1940. godine, kada ju je anektovao Sovjetski Savez. Zbog toga je, prema Kurararuu, tema ponovnog ujedinjenja sa Rumunijom stalno prisutna u javnosti Moldavije još od raspada Sovjetskog Saveza i sticanja nezavisnosti 1991. godine.

Većina stanovnika Republike Moldavije govori rumunski jezik, koji je identičan moldavskom. Za razliku od rumunskog, moldavski se, međutim, ne piše latiničnim, već ćiriličnim pismom.

Kurararu navodi da podrška ujedinjenju sa Rumunijom varira u zavisnosti od političkog konteksta i vojnih pretnji, ali nikada ne pada ispod 30 odsto. „Izjava Maje Sandu predstavlja spoljnopolitičku poruku, kako bi Moskva shvatila koji bi scenario mogao biti primenjen u slučaju vojne invazije“, smatra ekspert.

„Iscrpljenost koja se približava sindrimu izgaranja“

Kurararuove procene potvrđuju i istraživanja javnog mnjenja instituta iData i IMAS, dva najvažnija istraživačka centra u zemlji, sprovedena prošlog leta. Ona pokazuju da oko trećine ispitanih građana Moldavije podržava ujedinjenje sa Rumunijom.

Politikolog iz Kišinjeva Vitalij Andrijevši primećuje da je izjava Maje Sandu formalno bila pažljivo i korektno formulisana, ali je neočekivano izazvala veliku pažnju, što se može tumačiti kao politički i psihološki signal koji ukazuje na „iscrpljenost koja se približava sindromu izgaranja“. Njeno predsedništvo, kako navodi ekspert, obeleženo je nizom kriza koje su se brzo smenjivale – od pandemije koronavirusa i sistematskog pritiska Rusije do sveobuhvatnog rata u Ukrajini.

Istovremeno, sva odgovornost pada isključivo na Sandu, koja uživa i najveću podršku građana. Članovi njenog tima, kaže Andrijevši, često su izbegavali da preuzmu odgovornost, prepuštali odluke nadređenima ili su samo simulirali aktivnost, zbog čega je Maja Sandu često morala lično da interveniše.

„Da je ruska vojska stigla do granica Moldavije, više od 70 odsto Moldavaca bi, iz čistog instinkta za preživljavanje, glasalo za ujedinjenje sa Rumunijom. Međutim, ključno pitanje je da li je Bukurešt na to spreman“, naglašava Andrijevši. O tome se u javnoj debati gotovo ne govori, iako je to od presudnog značaja, jer bi podrazumevalo socijalne troškove u vidu penzija, plata i investicija, ali i rešavanje problema kriznih regiona poput Gagauzije i Pridnjestrovlja.

Andrijevši kaže da Moldavija danas ima slabe institucije, ranjivu ekonomiju i nerešena teritorijalna pitanja. Da bi se uspostavio red, potrebne su reforme, u kojima Evropska unija pruža važnu podršku. Zbog toga on izjavu Maje Sandu ne vidi kao poziv na stvarno ujedinjenje sa Rumunijom, već pre kao signal upozorenja da je državni sistem preopterećen i da se rukovodstvo zemlje, koja se predugo nalazi u režimu pukog opstanka, približava svojim granicama.