Kapitulacija Litvanije – Viljnus pravi zaokret u politici prema Kini i Tajvanu

Bilo je to vreme talasa ekonomskog odvajanja od Kine koje je predvodio Vašington, a i Evropska unija je upravo bila usvojila strategiju kojom se Narodna Republika Kina proglašava za strateškog protivnika.

Vlada u Viljnusu, koja upravlja populacijom manjom od tri miliona duša, 2021. našla je za shodno da privuče pažnju starijih saveznika time što će otići korak dalje i postati prvoborac u ratu za podrivanje kineskog teritorijalnog integriteta.

Litvanija je dopustila otvaranje tajvanskog predstavništva u svojoj prestonici, koje će praktično funkcionisati kao ambasada tog ostrva i slati poruku svetu da je Tajvan de fakto nezavisna država na putu da postane i de jure nezavisna država.

U izjavi Baltičkom novinskom servisu (BNS) početkom ovog meseca, premijerka Litvanije Inga Ruginiene je priznala da je to bila velika „strateška greška“ i da se njena zemlja praktično „istrčala“ jer je u poduhvat otvaranja tajvanskog predstavništva ušla bez koordinacije sa Briselom i Vašingtonom, očekujući priznanje od njih, piše RTS.

Njena (relativno nova) vlada sada traži restauraciju pokidanih diplomatskih i ekonomskih odnosa sa Pekingom „zasnovano na (litvanskim) nacionalnim interesima“.

Litvanski račun bez krčmara

Glavni predmet spora – ono što je vlastima u Pekingu smetalo više od samog postojanja diplomatskog predstavništva Tajvana u Viljnusu, jer slične institucije postoje i drugde u svetu – bila je reč „Tajvan“, a ne „Tajpej“, što je do tada bila uobičajena međunarodna diplomatska praksa.

Tajpej je glavni grad ostrva Tajvan i upotreba imena „Tajpej“ sugeriše da je reč o subjektu nižeg ranga od države, odnosno, da je u pitanju provincija – jedna od provincija Kine. S druge strane, korišćenje naziva „Tajvan“ za diplomatsko predstavništvo, naravno, pruža mogućnost za interpretacije da je reč o nezavisnom entitetu – državi, te da je to predstavništvo ranga amabasade.

Dakle, kada je 2021. godine odlučio da u svom glavnom gradu ugosti tajvansku ambasadu, državni vrh u Litvaniji računao je na to da će doživeti ekonomske sankcije Kine. S obzirom na to da je trgovina sa najmnogoljudnijom zemljom sveta činila samo oko jedan odsto izvoza i tri uvoza, ocenio je da to neće biti težak udarac.

S druge strane, verovalo se, da će za tu žrtvu dobiti odgovarajuću ekonomsku kompenzaciju od Tajvana. Takođe, u Viljnusu su mislili da će im finansijski u pomoć, ako treba, priteći i Unija, a da će, kao verni eksponent politike Zapada usmerene na postepeno jačanje i utvrđivanje de fakto nezavisnosti Tajvana – i odvajanje od kineskog tržišta i snabdevača – zadužiti Vašington i tako ojačati svoje pozicije u odnosu na Moskvu, koju doživljava kao pretnju po sopstveni opstanak.

No, ne lezi vraže. Peking jeste smesta uveo sankcije, otkazavši uvoz litvanskog ruma i Tajvan jeste odmah priskočio u pomoć preuzevši tovar tog pića koji je u tom trenutku bio na putu za maticu Kinu.

Tajpej je, pored toga uputio i nemalu finansijsku pomoć Viljnusu, oformivši fond od 200 miliona dolara za ulaganje u njenu privredu. Kao što je bilo i očekivano, litvanski izvoz u Kinu je sa 320 miliona evra u 2020, opao na samo 40 miliona u 2022, da bi potom potpuno stao.

Ipak, Peking je imao jedan neočekivani adut u rukavu. Kinezi su došli na ideju, s obzirom na to da Litvanija nema značajniji direktni uvoz i izvoz iz Kine, da sankcioniše sve proizvode Evropske unije koji u sebi sadrže sastojke ili komponente litvanskog porekla. To je vremenom zadalo bolan udarac ekonomiji baltičke države – dovelo do bankrota stotina preduzeća godišnje, naročito malih i srednjih, i otpuštanja hiljada radnika, jer su nemačke i druge kompanije po uvođenju kineskih sankcija smesta potražila zamenu za litvanske proizvode u Poljskoj, Estoniji i drugde.

Takođe, neočekivano, opustele su litvanske železničke stanice, kroz koje je u 2020. godini na putu za Poljsku i Nemačku prošlo čak 600 kineskih teretnih vozova nakrcanih robom za izvoz. Kinezi su preusmerili svoju robu na Belorusiju i obim teretnog železnčkog saobraćaja u baltičkoj republici je do 2022. pao za 40 odsto, a prihodi se smanjili za pola milijardi evra. Luka Klaipeda je te godine zabeležila pad od preko 20 odsto u obimu pretovara u njenim terminalima.

Još jedna zemlja Zapada koja se okreće Kini

Istina, možda je bilo grubo to što su u Pekingu u to vreme, pored iznenađenja i ljutnje, iskazali i prezir prema „državi koja ima manje stanovnika od opština u kineskim gradovima“, poredeći je u televizijskim emisijama sa čivavom koja bučno laje ali nema zube kojima bi mogla da ugrize diva sa populacijom od 1,4 milijarde stanovnika.

No, potez Viljnusa sigurno nije bio ničim izazvan, te je bio drzak i nepromišljen, na šta ukazuje i trezvena izjava premijerke Ruginiene, koja je ocenila da je njena zemlja „skočila pod voz i izgubila“, kao i da joj, suprotno očekivanjima, niko nije izrazio zahvalnost za to što je učinila.

Deo njene izjave koji se odnosi na nedostatak zahvalnosti, verovatno se odnosi, smatraju analitičari, na činjenicu da je početkom decembra Evropska unija, radi interesa drugih članica, odustala od svoje žalbe podnete 2022. godine protiv Kine za trgovinsku dikriminaciju Litvanije, odnosno, to što je bivša sovjetska republika ostala sama suočena sa temeljnim, teškim kineskim sankcijama.

Litvanija, koja već izvesno vreme bilateralnim kanalima neuspešno pokušava da obnovi odnose sa Kinom, tako je sada, posle vrlo iskrenog obraćanja njene premijerke javnosti, postala najnovija u nizu zemalja Zapada koja se ekonomski okrenula Pekingu.

Politika konfrontacije sa realno najvećom ekonomijom sveta oko ideoloških nazora, a koju je orkestrirao Vašington, pokazala se pogubnom po privredu i standard stanovništva u EU, Velikoj Britaniji i Kanadi. Međutim, politika konfrontacije pokazala se i kao sredstvo koje kroz paralelno uvećanje ekonomske zavisnosti od SAD te zemlje čini još ranjivijim za eksploataciju i političku manipulaciju od strane Vašingtona.

Pozitivan rasplet?

Kineski portparol Ministarstva inostranih poslova Lin Đien je u petak, reagujući na samokritični intervju litvanske premijerke, izjavio da „vrata za komunikaciju“ između njegove zemlje i baltičke republike „ostaju otvorena“, čime je nagovestio početak procesa normalizacije bilateralnih odnosa.

Viljnus se proteklih godina ne samo bespotrebno upustio u ideološki i diplomatski duel sa državom na drugoj strani planete, pravdajući svoj iracionalni postupak mešanja u njena untrašnja pitanja kao borbu za demokratske vrednosti i slobodu malih država da vode nezavisnu politiku, već se upustio i u podrivanje kineske ekonomske inicijative za srednju i istočnu Evropu „17+1“.

Kada se sve to ima na umu, može se reći da je baltički pokajnik imao sreće.