EPA/YURI KOCHETKOV / POOLTrgovina sa Kinom, koja je postala „pojas za spasavanje“ za rusku ekonomiju u doba sankcija, 2025. godine je prvi put počela da opada od početka rata u Ukrajini.
Od januara do novembra Kina je smanjila kupovinu ruske nafte za 7,6 odsto, na 91,5 miliona tona, dok je u novčanom izrazu izvoz pao za 20 odstp zbog pada cena i popusta, navode stručnjaci Instituta Gajdar pozivajući se na podatke kineske carine, prenosi The Moscow Times.
Kineski uvoz naftnih derivata smanjen je za 3 odsto kod lakih destilata i za 33 odsto kod težih. Pri tome su u novcu isporuke pale za 33 i 40 odsto respektivno.
Izvoz uglja u Kinu pao je za 11 odsto u fizičkom izrazu (na 72,4 miliona tona) i za 29 odsto u novčanom (na 6,9 milijardi dolara).
Isporuke drveta smanjene su za 10 odsto i 8,7 odsto respektivno. Drastično su opale kupovine crnih metala – za 63 odsto, na 245 hiljada tona.
Izvoz ukapljenog prirodnog gasa (LNG) u Kinu, iako je u fizičkom izrazu porastao za 12 odsto, u novcu je pao za 1,8 odsto.
Povećan je uvoz gasa iz kineskog gasovoda „Snaga Sibira“, kao i obojenih metala: aluminijuma za 95 odsto, nikla za 52 odstp.
Pri tome su prvi put od početka invazije na Ukrajinu počele da opadaju isporuke kineske robe u Rusiju – za 11,8 odsto, na 91,7 milijardi dolara u periodu januar-novembar. Uvoz automobila iz Kine pao je za polovinu, dok je uvoz drugih kategorija mašina i opreme smanjen za 10 odsto.
U prvoj godini rata rusko-kineska trgovina je porasla za 30 odsto i isto toliko 2023. godine.
U 2024. godini tempo rasta usporio je na samo 2 odsto, a u 2025. godini počeo je pad.
Kao rezultat, udeo ruskog tržišta u kineskom izvozu, na primer, smanjen je sa 3,2 na 2,7 odsto, dok je Rusija pala na 9. mesto na listi glavnih kupaca kineskih proizvoda.
Pad trgovinske razmene sa Kinom se nastavlja, uprkos molbama Vladimira Putina, koje je, prema Rojtersu izneo tokom četvorodnevne posete Pekingu u avgustu.
Prema izvorima agencije, pad trgovine sa Kinom izazvao je zabrinutost u ruskoj vladi, u kontekstu opšteg pogoršanja stanja ekonomije, koja je nakon dve godine ratnog buma praktično prestala da raste: u novembru je BDP Rusije porastao samo 0,1 odsto.
Zavisnost Moskve od Pekinga dostigla je takve razmere da čak i ako kineska ekonomija „kine“, ruska rizikuje da se „prehladi“.
Na primer, smanjenje ukupne tražnje u Kini za jedan odsto smanjiće BDP Rusije za 0,1 odsto, izračunali su stručnjaci Instituta za razvijene ekonomije finske banke. Smanjenje kupovine ruske nafte od strane Kine i Indije za 30 odsto oštetilo bi rusku ekonomiju za 1,6 odsto, prema njihovim proračunima.
Iako Kremlj naziva odnose sa Kinom strateškim i bezgraničnim partnerstvom, u praksi su oni duboko asimetrični, ističe Elina Rjabkova, viša istraživačica u Peterson Institutu za međunarodnu ekonomiju. Za Rusiju Kina je najveće tržište za sirovine, prvenstveno naftu i gas. Za Kinu, međutim, Rusija je mali izvozni sektor, sa udelom sličnim Meksiku.
Ako je Rusija u 2000-im godinama prodavala Kini proizvode sa visokom dodatnom vrednošću, danas prodaje gotovo isključivo sirovine, navodi Rjabkova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
