Klinton žali što je ubedio Ukrajinu da odustane od nuklearnog oružja: „Užasno se osećam zbog toga…“

Klinton je sugerisao da Rusija ne bi izvršila invaziju na Ukrajinu da Kijev i dalje ima nuklearno sredstvo odvraćanja.

Osvrnuo se na tekući rat u Ukrajini kada je o svojoj ulozi u mirovnom procesu u Severnoj Irskoj i ocenio nedavna dešavanja.

„Osećam ličnu odgovornost ulog jer sam ih naterao Ukrajinu da pristanu da se odreknu svog nuklearnog oružja. I niko od njih ne veruje da bi Rusija odustala od rata da Ukrajina još uvek ima svoje oružje“, rekao je on.

U januaru 1994. Klinton je potpisao tripartitni sporazum sa tadašnjim predsednicima Rusije Borisom Jeljcinom i Ukrajine Leonidom Kravčukom o eliminisanju arsenala strateškog nuklearnog oružja koje je ostalo na ukrajinskom tlu nakon pada Sovjetskog Saveza.

Sjedinjene Države su takođe bile potpisnice srodnog sporazuma kasnije iste godine, koji je uključivao ruske obaveze da će poštovati teritorijalni integritet Ukrajine.

Ove obaveze su prekršene 2014. kada je Rusija izvršila invaziju i aneksirala Krim, i dodatno razbijene kada je prošle godine započela širi rat protiv Ukrajine.

„Znao sam da predsednik Putin nije podržao sporazum predsednika Jeljcina da se nikada ne meša u teritorijalne granice Ukrajine – sporazum koji je sklopio zato što je želeo da Ukrajina odustane od svog nuklearnog oružja.

Bojali su se da ih se odreknu jer su mislili da je to jedina stvar koja ih štiti od ekspanzionističke Rusije“, rekao je Klinton.

„Kada mu je to postalo zgodno“, dodao je Klinton, „predsednik Putin ga je razbio i prvo zauzeo Krim. I osećam se užasno zbog toga jer je Ukrajina veoma važna zemlja“.

Klinton je rekao da zapadna podrška Ukrajini treba da ostane nepokolebljiva.

„Mislim da je ono što je Putin uradio bilo veoma pogrešno, i verujem da bi Evropa i Sjedinjene Države trebalo da nastave da podržavaju Ukrajinu. Možda će doći vreme kada ukrajinska vlada veruje da može da smisli mirovni sporazum sa kojim bi mogli da žive, ali mislim da mi ostali ne treba da ih ubrzavamo“.

Klintonovo priznanje i izraz žaljenja bilo je „veoma iskreno“, rekao je za irski medij Lari Doneli, rpofesor prava na Univerzitetu Galvai.

„Razumljivo je u svetlu svega što se dogodilo zašto oseća toliki žal zbog toga“, rekao je Doneli. „Istovremeno je razumljivo zašto je uradio to što je uradio, pokušavajući da denuklearizuje svet, pokušavajući da poboljša odnose i konstruktivno se angažuje sa Rusijom…Naravno da je razumljivo i zašto je ukrajinski narod ljut zbog toga“.

Doneli je takođe rekao da je iznenađujuće da uloga SAD u denuklearizaciji Ukrajine nije istaknutija u debati u Sjedinjenim Državama o tome da li je podrška Ukrajini prava stvar ili ne.

Mnogi Amerikanci kažu, ‘ovo je problem koji je veoma daleko od nas, zašto bismo mi bili uključeni’, ali mislim da bi mnogi od njih mogli da se pomere na moralnom nivou kada bi videli ulogu Sjedinjenih Država u onome što se dogodilo 1994. kada je Ukrajina pristala da se odrekne svog nuklearnog oružja, zaključuje Doneli.