Pred glasanje o nepoštovanju Kongresa: Šta Epstinovi dokumenti otkrivaju o Klintonovima?

Objavljivanje dokumenata dolazi samo nekoliko dana pre očekivanog glasanja u Predstavničkom domu o nepoštovanju Kongresa u slučaju Klintonovih, nakon što su odbili da se odazovu sudskom pozivu i svedoče u dvostranačkoj istrazi o Epstinu, piše CNN.

Predstavnički dom, u kojem većinu imaju republikanci, očekuje se da ove nedelje glasa o tome da se i Bil i Hilari Klinton proglase krivima za nepoštovanje Kongresa zbog odbijanja da svedoče.

Republikanci iz Odbora za nadzor, kao i pojedine demokrate, prošlog meseca su u odboru glasali za to da se bivši predsednik i bivša državna sekretarka proglase krivima za nepoštovanje.

Objavljivanje više od tri miliona dokumenata Epstinovih dokumenata u petak usledilo je nakon manjeg paketa iz decembra, koji je otkrio do tada neviđene fotografije Bila Klintona i Epstina zajedno, kao i Klintona bez majice u đakuziju sa osobom koju je zvaničnik Ministarstva pravde opisao kao „žrtvu“ Epstinovog seksualnog zlostavljanja.

Najnoviji fajlovi uključuju čestu komunikaciju između Maksvelove, koja se trenutno nalazi u zatvoru zbog trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije, i Klintonovih saradnika u periodu od 2001. do 2004. godine. Tokom tog perioda, Bil Klinton je, prema analizi CNN-a, sa svojim saradnicima najmanje 16 puta putovao Epstinovim privatnim avionom.

Među novobjavljenim dokumentima nalazi se i spisak optužbi za seksualno zlostavljanje protiv predsednika Donalda Trampa, zasnovan na neverifikovanim dojavljivanjima koja je Ministarstvo pravde sastavilo prošlog leta. Taj spisak takođe pominje optužbe protiv Bila Klintona.

Obojica su negirala bilo kakvu umešanost u Epstinove aktivnosti. Na pitanje za komentar o optužbama protiv Trampa iz dokumenata, Bela kuća se pozvala na izjavu Ministarstva pravde da „ovo objavljivanje može sadržati lažne ili netačno dostavljene slike, dokumente ili video snimke“.

Portparol Klintona je više puta izjavio da je bivši predsednik prekinuo veze sa Epstinom pre nego što je skandalozni finansijer 2006. godine optužen za posredovanje u prostituciji i da nije bio upoznat sa njegovim zločinima. Klinton je takođe negirao da je ikada posetio Epstinovo ostrvo.

Klinton i Tramp su među mnogim poznatim ličnostima čija se imena pojavljuju u Epstinovim dokumentima koje je objavilo Ministarstvo pravde (DOJ).

Nakon što je DOJ oklevao da objavi dokumente, Kongres je prošle godine doneo zakon koji nalaže njihovu objavu. Epstin je izvršio samoubistvo 2019. godine dok je bio u zatvoru čekajući suđenje po saveznim optužbama za seksualnu trgovinu.

Imejlovi Maksvelove

Imena Klintonovih saradnika u imejlovima su često cenzurisana – prikazuje se samo liniji primaoca ili pošiljaoca, što očigledno označava kancelariju Vilijama J. Klintona nakon predsedništva.

Portparol Klintona, Anđel Urena, rekao je za CNN da Bil Klinton nije slao nijedan od imejlova u Epstinovim fajlovima.

„Ne mogu da potvrdim čiji je imejl bio, mogu samo da kažem čiji nije: Bila Klintona,“ rekao je Urena. „Rekao bih da nikada nije slao imejlove, a u stvari jeste dva puta u životu, oba puta kao predsednik. Jedan put bivšem astronautu i senatoru Džonu Glenu dok je orbitirao Zemlju u svemirskom šatlu Diskaveri, i drugi put američkim vojnicima koji služe u Jadranskom moru.“

Urena je dodao da Klinton „nije imao niti delio uređaj, nalog ili adresu sa bilo kim“.

Veći deo komunikacije između Maksvelove i Klintonovih saradnika, koji je pregledao CNN, odnosi se na logistiku putovanja i večera, a ponekad i na last-minute pozive samom bivšem predsedniku. Nije jasno da li se komunikacija odnosila na poslovanje fondacije ili lične aktivnosti Klintona i njegovih saradnika.

U jednom imejlu iz aprila 2003. Maksvelova je napisala na cenzurisanu Klintonovu adresu: „Drago mi je da dolaziš na večeru – JE kaže, misliš li da bi Klinton voleo da dođe – javi mi.“

U drugom imejlu iz decembra 2001. godine, jedan Klintonov saradnik je tražio od Maksvelove broj telefona princa Endrua kako bi koordinisali golf tokom Bil Klintonove posete Škotskoj. Maksvelova je odgovorila: „Upravo sam pričala sa Endruom. Trenutno nije u Škotskoj, ali ide tamo. Kaže da ako mu dam broj, pozvaće Klintona. Dag, želiš li da te pozove?“

Nije jasno na koga se „Dag“ odnosi, ali tadašnji visoki Klintonov savetnik bio je Dag Band. CNN je kontaktirao Banda za komentar.

Maksvelova je u svojim imejlovima ka cenzurisanim Klintonovim adresama ponekad bila koketna. U jednom dopisivanju napisala je Klintonovom saradniku: „Rekla sam tabloidima kakav si ti frajer, kako sam se zaljubila u tebe i kako si ‘obdarjen kao konj’-pa, shvataš poentu. Nadam se da ti ne smeta!“

U drugoj prepisci iz 2002. godine, osoba čije je ime cenzurisano napisala je Maksvelovoj sa Klintonove imejl adrese: „Otišao sam kući sa nekim s kim sam već bio, 40-godišnja plava udovica sa velikim grudima, ako možeš da veruješ. Zaista moram da prestanem da pijem.“

Ne postoji dokaz u dokumentima da je Maksvelova lično slala imejlove bivšem predsedniku i obrnuto. U jednom imejlu gde je ime pošiljaoca necenzurisano, Band je naveo da je on i Klinton delili Blackberry nalog.

Skoro deceniju kasnije, nakon što je Maksvelova javno optužena 2009. godine za regrutovanje i seksualno zlostavljanje devojčica sa Epstinom, i dalje je bila dobrodošla u Klintonovim krugovima.

Kao što je CNN ranije izvestio, Maksvelova je bila gost na prestižnoj konferenciji Clinton Global Initiative u septembru 2013. godine. Ona je bila odlikovana za svoj sada ugašeni TerraMar Project, nevladinu organizaciju za očuvanje okeana koju je osnovala 2012. godine, što je više učinilo za njen ugled nego za sam okean.

Nepoštovanje Kongresa

U isto vreme kada su Ministarstvo pravde i Epstinovo nasledništvo objavili dokumenta koja pokazuju interakcije Klintona sa Epstinom, republikanci u Predstavničkom domu mesecima su se sukobljavali sa Klintonovima oko njihovog svedočenja u okviru istrage.

Dok je odbor izuzeo lično pojavljivanje za sedam drugih koji su bili pozvani u okviru te istrage, predsednik Odbora za nadzor Doma, Džejms Komer, insistirao je da Klintonovi lično prisustvuju zatvorenim razgovorima.

Republikanac je više puta tvrdio da bivši predsednik poseduje specifične informacije relevantne za istragu jer je Epstin posećivao Belu kuću, a Bil Klinton je putovao njegovim privatnim avionom.

Advokati koji zastupaju Klintonove više puta su u pismima tvrdili da su nepravedno izdvojeni i nazivali pozive odbora za svedočenje „nevažećim i pravno neizvršivim“.

Advokati Klintonovih pokušali su u poslednjem trenutku da pronađu kompromis i ponudili da bivši predsednik bude dostupan za intervju sa Džejmsom Komerom, poslanikom Robertom Garcijom, vodećim demokratom u odboru, i nekim saradnicima u Njujorku „u oblastima koje spadaju u nadležnost“ odbora za istragu Epstina.

Međutim, Komer je odbio tu ponudu i tvrdio da Klintonovi pokušavaju da dobiju posebno postupanje. Kada su pregovori propali, nijedno od Klintonovih se nije pojavio na zakazanim ličnim ispitivanjima.

Kada je odbor odlučio da Klintonove proglasi krivima za nepoštovanje Kongresa, nisu samo republikanci to podržali: gotovo polovina demokrata u odboru takođe je glasala za prenos ovog pitanja na podijum Predstavničkog doma, tvrdeći da je njihov glas namenjen zaštiti moći kongresne sudske pozivnice.

Glasanje odbora izazvalo je nezadovoljstvo vodećih demokrata, uključujući bivšu predsednicu Predstavničkog doma Nensi Pelosi, koja je tvrdila da Klintonovi još pregovaraju sa Kongresom i sugerisala da se protiv njih ne bi smelo pokretati nikakvo postupanje dok Ministarstvo pravde ne objavi sve istrage o Epstinu.

Uspešno glasanje o nepoštovanju od strane Predstavničkog doma pod kontrolom republikanaca imalo bi simboličnu težinu – kao opomena Klintonovima – ali bi se takođe moglo koristiti kao sredstvo da ih primora da svedoče. To bi moglo imati i pravne posledice, jer bi se pitanje u slučaju odobrenja Predstavničkog doma prosledilo Ministarstvu pravde za potencijalno gonjenje.

Još uvek postoji mogućnost dogovora pre glasanja Predstavničkog doma. Prošle nedelje, Komer je novinarima sugerisao da „postoji prilika“ za postizanje sporazuma između dve strane.