Preminuo je Hose Muhika: Vozio je svoju vremešnu „bubu“, bio najsiromašniji predsednik na svetu, u Srbiji ga ugostili Kusturica i Vučić

Za one koji nisu znali, bolovao je od raka jednjaka, koji je bio u terminalnoj fazi bolesti. Muhika, gerilac i ikona levice u Latinskoj Americi, nedavno je otkrio da se rak, inače dijagnostikovan u maju 2024. godine, proširio i da njegovo staro telo više ne podnosi tretmane.

Hose Muhika, koga su često zvali „Pepe“, bio je predsednik Urugvaja od 2010. do 2015. godine.

Muhika je bio veliki zagovornik štedljivosti. Odbio je da živi u predsedničkoj palati, vozio je svoju vremešnu “bubu“ iz 1987. godine, skoro celu predsedničku platu davao je za program socijalnog stanovanja i voleo da boravi na svojoj skromnoj farmi u okolini Montevidea. Tu se sa svojom suprugom Lusijom Topolanski, takođe bivšom gerilkom i političarkom, bavio poljoprivrednim poslovima.

Popularnost je stekao svojim spontanim govorom, bez okolišanja i često polemičkim, a nadimak mu je bio “najsiromašniji predsednik na svetu”.

Za Latinsku Ameriku bio je vrlo progresivan. Zalagao se za legalizaciju kanabisa, i u tome je uspeo 2013. godine. Tako je Urugvaj postala prva zemlja na svetu koja je legalizovala marihuanu.

Osim toga, zagovarao je abortus i gej brakove.

Hose Alberto „Pepe“ Muhika Kordano (Jose Mujica) rođen je 20. maja 1935. godine u Montevideu.

Porodica je rano pretrpela udarac – otac je preminuo kada je Hose imao samo pet godina, a njegovu mladost obeležile su ekonomske teškoće i jednostavan seoski život.

Muhika je kao mladić bio aktivan sportista, voleo je biciklizam, ali ga je više od svega privlačila politika. Prvo se priključio Nacionalnoj stranci, no ubrzo ga je sve veća društvena nepravda u Urugvaju okrenula ka radikalnijim formama otpora. Tokom 1960-ih pridružio se levičarskom gerilskom pokretu Tupamaros, koji je inspiraciju pronalazio u kubanskoj revoluciji i koristio oružane metode protiv autoritarne vlasti i korumpiranog establišmenta, piše Nova.rs.

Tokom svoje gerilske aktivnosti, Muhika je više puta ranjavan i hapšen. Ukupno je proveo skoro 14 godina u zatvoru, od čega je dvanaest godina proveo u izolaciji, često bez pristupa sunčevoj svetlosti, ljudskog kontakta i osnovne higijene. Najdramatičniji period njegove zatvorske kazne bio je kada je dve godine držan u samici na dnu praznog bunara, što je ostavilo duboke psihološke posledice. Sam Muhika je kasnije priznao da je to vreme bilo toliko teško da je razgovarao sa mravima kako bi sačuvao razum.

Uprkos brutalnim uslovima, nije izgubio nadu niti se odrekao svojih uverenja. Kada se Urugvaj vratio demokratskim vrednostima 1985. godine, Muhika je pušten na slobodu u okviru amnestije za političke zatvorenike. Taj povratak iz tame u društvo za njega je bio trenutak lične i političke prekretnice.

Nakon izlaska iz zatvora, Muhika nije prestao da se bavi politikom – naprotiv. Pomogao je u transformaciji pokreta Tupamaros u političku partiju Pokret za narodno učešće (Movimiento de Participación Popular – MPP), koja je postala deo šire levičarske koalicije Frente Amplio (Široki front).

Godine 1995. izabran je za poslanika, a potom i za senatora. Tokom mandata stekao je reputaciju čoveka iz naroda, bez afiniteta prema formalnostima, često u radnom odelu i gumenim čizmama u parlamentu. Kao ministar poljoprivrede (2005–2008) u vladi predsednika Tabarea Vaskezaa, pokazao je pragmatičan pristup ekonomiji i razvijao ruralne delove zemlje.

Na predsedničkim izborima 2009. godine, Muhika je pobedio sa podrškom većine naroda. Svoje dužnosti zvanično je preuzeo 1. marta 2010. i tokom petogodišnjeg mandata sproveo niz društveno progresivnih i liberalnih reformi koje su Urugvaj stavile na mapu najnaprednijih zemalja Latinske Amerike.

Emir Kusturica snimio je dokumentarac posvećen Hoseu Muhiki 2018. godine koji je premijeru imao na venecijanskoj MOSTRI.

Snimanje filma „Pepe, jedan uzvišeni život“ počelo je 2014. godine, kada je Muhika brojao poslednje dane na čelu Urugvaja.
Kada je njegov mandat okončan, Muhika i Kusturica su zajedno boravili na njegovoj farmi, obilazili Urugvaj i vozili se u njegovog „bubi“ iz 1987.

Muhika je posetio Srbiju 2016. godine, kada je sa Kusturicom obišao Mećavnik. Tada je s njim razgovarao tadašnji premijer Aleksandar Vučić.

„Srbija mi liči na Baskiju“, poručio je tada Urugvajac pre nego što se počastio pogačom i solju, piše Blic.

Sa Vučićem je, kako je tada pisao Alo, Muhika razgovarao o potrebi uspostavljanja jačih odnosa Srbije i zemalja Južne Amerike, ne samo političkih, već i obimnijih ekonomskih, za koje postoje velike mogućnosti.

Oni su razgovarali o potrebi poštovanja i očuvanja vrednosti savremenog društva, a to moraju da budu sloboda i nezavisnost suverenih zemalja, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima. Vučić je zato izrazio divljenje za slobodarsku borbu koju je Muhika vodio u svojoj zemlji.