Ko je Hoze Antonio Kast, novi predsednik Čilea?

Kast je obezbedio ubedljivih 58 odsto glasova u drugom krugu dok je njegova protivnica, levičarska kandidatkinja vlasti Žanet Hara osvojila 42 odsto glasova.

Kast je u prvom govoru u sedištu Republikanske stranke posle izborne pobede obećao „prave promene“.

„Bez bezbednosti nema mira. Bez mira nema demokratije, a bez demokratije nema slobode, a Čile će se vratiti oslobođen od kriminala, anksioznosti i straha“, rekao je Kast.

Međutim, on je ukazao na nezgodan put koji je pred njim, rekavši da „nema magičnih rešenja“ i da će promene zahtevati istrajnost i vreme.

Njegova pobeda označava najnoviju pobedu za oživljenu desnicu u Latinskoj Americi, posle Danijela Noboa iz Ekvadora, Najiba Bukele iz El Salvadora i Havijera Mileia iz Argentine koji su došli na vlast pre Kasta.

U oktobru, izbor centriste Rodriga Pasa okončao je gotovo dve decenije socijalističke vladavine u Boliviji.

Iako mnogi Čileanci smatraju da je Kast previše ekstreman, on je ipak privukao birače koji su sve više zabrinuti zbog kriminala i imigracije.

Ko je Hoze Antonio Kast?

Hoze Antonio Kast je bio tri puta kandidat na predsedničkim izborima, a na prethodnim 2021. godine izgubio je od levičarskog predsednika Gabrijela Borića.

Tokom svoje višedecenijske političke karijere, Kast je bio dosledni tvrdokorni desničar.

Predložio je izgradnju graničnih zidova, raspoređivanje vojske u područja sa visokim kriminalom i deportaciju svih migranata koji se ilegalno nalaze u zemlji.

Kast je svoju kampanju zasnovao na strogoj politici reda i zakona, uz obećanje da će deportovati hiljade migranata bez regulisanog statusa, piše France 24.

Pedesetdevetogodišnji advokat i otac devetoro dece obećao je da će deportovati stotine hiljada migranata bez regulisanog statusa, uglavnom iz Venecuele.

Njegova poruka naišla je na odjek među biračima zabrinutim za bezbednost, iako podaci pokazuju da stope kriminala nisu toliko alarmantne kako se često veruje.

Rođen u Santjagu, Kast je studirao pravo na Katoličkom univerzitetu u tom gradu i bavi se politikom već 30 godina.

Njegova zakonodavna dostignuća bila su ograničena na donošenje zakona koji omogućavaju podizanje statua, dodelu čileanskog pasoša jednoj monahinji i propise o lutrijama.

Kao vatreni katolik, 2016. godine napustio je glavnu konzervativnu stranku u Čileu i osnovao radikalniju Republikansku partiju.

Protivi se abortusu u slučajevima silovanja, kao i hitnoj kontracepciji, razvodu, istopolnim brakovima i eutanaziji.

Jednom je svojoj supruzi, advokatici Mariji Piji Adriasolji, zabranio upotrebu kontraceptivnih pilula.

Takođe je izražavao divljenje diktaturi Augusta Pinočea, generala odgovornog za smrt više od 3.000 Čileanaca.

Kao najmlađi od desetoro braće i sestara, nasledio je uspešan posao proizvodnje kobasica od roditelja, nemačkih imigranata.

Veruje se da je njegov otac bio član Nacističke partije i da se borio u Drugom svetskom ratu.

Kast je rekao da je to bila prinudna mobilizacija i da njegov otac nije verovao u nacističku ideologiju.

Tokom kampanje, Kast se pojavljivao iza pancirnog stakla i priznao da nosi revolver.

Ipak, njegova biografkinja Amanda Marton opisala ga je kao „uzdržanog, pragmatičnog i smirenog u poređenju s drugim krajnje desničarskim liderima“.

Za razliku od bivšeg predsednika Brazila Žaira Bolsonara, aktuelnog lidera Argentine Havijera Mileija ili američkog Donalda Trampa, Kast se smatra rezervisanim i opreznim.

„On je znatno konzervativniji i nema harizmu“, rekao je Robert Funk, politikolog sa Univerziteta u Čileu.

Pristalice kažu da je mirno ponašanje deo njegove privlačnosti.

„Ne vređa i ne provocira“, rekla je penzionerka Marija Eugenija Rosas (69) iz centralnog grada Temuka.

Ali bivše kolege ga opisuju kao autoritarnog: „Ili ste s njim ili protiv njega“, prisetila se novinarka Lili Zuniga.

„On ima osećaj da je rođen za veličinu“, dodala je Zuniga.

Portparol kampanje pohvalio je njegovu upornost i radnu etiku, tvrdeći da ume da bude fleksibilan kada je potrebno.

Tokom pobedničke kampanje, Kast je ublažio naglasak na konzervativnoj agendi i fokusirao se na bezbednost i migracije.

Analitičarka Klaudija Hajs se ne slaže.

„On nije postao umereniji“, rekla je.

Kast je upozorio migrante bez dokumenata da spakuju stvari i idu.

Tvrdio je da je imigracija zavera „radikalne levice“ sa ciljem ukidanja sloboda i da imigranti Čileancima oduzimaju stanove, bolničke krevete i državna sredstva.

„Rekli su nam da ne mogu da zatvore granice, a sada ne možemo da otvorimo prozore iz straha od nasilja“, rekao je.

Uprkos Kastovom otvorenom divljenju i čestim referencama na Donalda Trampa, američki predsednik nije izrazio podršku svom čileanskom sledbeniku, za razliku od drugih izbora u Latinskoj Americi ove godine – uključujući Argentinu i Honduras – gde su analitičari i lokalni političari kritikovali Trampa zbog otvorenog mešanja, prenosi Gardijan.

Čak i bez ikakvog znaka podrške svog političkog uzora, Kast je nastavio da poštuje Trampa i njegove poteze.

Na pitanje tokom debate da li bi podržao kopnenu intervenciju SAD u Venecueli, ultrakonzervativni kandidat odgovorio je potvrdno, koristeći moto čileanskog državnog grba: „Razumom ili silom“.