Tramp bi da je protera: Ko je Ilhan Omar, kongresmenka koja je poprskana nepoznatom tečnošću?

Policija je identifikovala napadača kao kao 55-ogodišnjeg Entonija Kazmierčaka.

U Mineapolisu, u saveznoj državi Minesoti, poslednjih su dana velike tenzije zbog delovanja saveznih imigracionih agenata koji su u odvojeni akcijama ubili dve osobe ovog meseca.

Omar je pozivala da se ukine Agencija za imigracije i carine (ICE) „za sva vremena“ i zatražila da ministarka za unutrašnju bezbednost Kristi Noem podnese ostavku”.

Muškarac iz publike ustao je samo nekoliko minuta nakon što je započela govor i počeo da viče, prskajući je nepoznatom tečnošću, preneo je Gardijan. Ljudi prisutni na skupu rekli su da je tečnost imala jaki, kiselkasti miris.

Omar se okrenula prema muškarcu nakon napada, ali ga je obezbeđenje brzo srušilo na zemlju.

Neki, među kojima i članica Veća grada Mineapolis Latriša Vetau, molili su Omar da prekine događaj ranije kako bi posetila lekara zbog zabrinutosti oko nepoznate tečnosti. Ona je odbila.

„Deset minuta, molim vas, molim vas, nemojte im dati da pokvare događaj“, rekla je obezbeđenju.

Napadač je potom uhapšen i optužen za treći stepen napada, a policija je poslala forenzičke stručnjake na lice mesta.

Posle incidenta, Omar je rekla novinarima da je preživela rat i da će takođe “preživeti zastrašivanje i šta god da joj ljudi misle da mogu baciti” jer je takva “po prirodi”.

I’m ok. I’m a survivor so this small agitator isn’t going to intimidate me from doing my work.

I don’t let bullies win.

Grateful to my incredible constituents who rallied behind me. Minnesota strong.

— Ilhan Omar (@IlhanMN) January 28, 2026

Na društvenim mrežama je kasnije objavila da je u redu i dodala: „Ne dajem nasilnicima da pobede. Zahvalna sam svojim neverovatnim biračima koji su stali iza mene“.

Incident se dogodio u vreme povećane napetosti i kritika prema federalnim imigracionim vlastima, posebno nakon smrtonosnih događaja u tom gradu koji su izazvali proteste i političke reakcije.

Omar je među onim demokratskim političarima koji su reagovali s gnušanjem i užasom na subotnje ubistvo bolničara iz Mineapolisa Aleksa Pretija, drugo ubistvo američkog civila od strane federalnog organa u Mineapolisu u ovom mesecu.

Smrtonosne pucnjave dovele su do poziva i demokratskih i republikanskih zakonodavaca da sekretarka za domovinsku bezbednost Kristi Noem podnese ostavku.

Ko je Ilham Omar?

Ilham Omar je odavno politička meta američkog predsednika, koji je u poslednjim mesecima obnovio svoje ksenofobične napade, objavljujući na svojoj mreži Truth Social da bi ona trebalo da bude „poslata nazad u Somaliju“.

Prošlog meseca, Omar je za Gardijan izjavila da je tokom četiri godine predsedništva Džo Bajdena skoro nije bilo pretnji smrću upućenih njoj.

„Sada su se one vratile, i zato postoji jasna korelacija između predsedništva Trampa i političkog nasilja koje vidimo, kao i političke opasnosti koju oseća mnogo članova Kongresa i izabranih zvaničnika širom zemlje,” rekla je ona.

Ilhan Omar predstavlja 5. kongresni okrug Minesote u Predstavničkom domu SAD, koji obuhvata Mineapolis i okolna predgrađa.

Iskusna analitičarka politika u Mineapolisu, organizatorka, javna govornica i zagovornica prava, poslanica Omar je pred zakletvu stupila u januaru 2019. godine, čime je postala prva afrička izbeglica koja je postala član Kongresa, prva žena tamnije puti koja predstavlja Minesotu i jedna od dve muslimanske Amerikanke izabrane u Kongres, piše na sajtu Predstavničkog doma.

Ilhan Abdulahi Omar je rođena 4.oktobra 1982. u Mogadišu, Somalija a sa porodicom je pobegla iz zemlje tokom građanskog rata kada je imala osam godina. Porodica je četiri godine provela u kampu za izbeglice u Keniji pre nego što su se 1990-ih preselili u Sjedinjene Države.

Najmlađa je od sedmoro braće i sestara. Njen otac je bio pukovnik u somalijskoj vojsci a majka joj je preminula kada je Omar imala dve godine.

Odgojili su je otac i dede, koji su bili umereni sunitski muslimani, protivnici rigidne vahabijske interpretacije islama.

Porodica Omar je dobila azil u SAD i stigla su u Njujork 1995. godine, zatim je neko vreme živela u Arlingtonu, Virdžinija, pre nego što su se preselili i nastanili u Mineapolisu, gde je njen otac prvo radio kao taksista, a potom u pošti. Otac i deda su tokom njenog odrastanja isticali značaj demokratije, a sa 14 godina je pratila dedu na kokus sastancima, služeći mu kao prevodilac.

Omar je govorila o školskom zlostavljanju koje je trpela dok je živela u Virdžiniji, zbog svog karakterističnog izgleda i nošenja hidžaba. Prisećala se kako su joj žvakaće gume lepili na hidžab, gurali je niz stepenice i ismevali dok se presvlačila za čas fizičkog.

Omar se seća reakcije svog oca na te incidente: „Oni ti ovo rade jer se na neki način osećaju ugroženo zbog tvog postojanja“.

Omar je postala građanka SAD 2000. godine, kada je imala 17 godina.

Pre nego što je ušla u politiku, radila je kao edukatorka zajednice na Univerzitetu Minesote i služila kao viši savetnik za politiku u Veću grada Minneapolisa.

Diplomirala je na Državnom univerzitetu Severne Dakote 2011. godine sa diplomom iz političkih nauka i međunarodnih studija.

Omar je članica Odbora za budžet Predstavničkog doma.

Omar se 2002. verila za Ahmeda Abdisalana Hirsija. Jednom prilikom je kazala da su imali neformalni, verski islamski brak. Par ima dvoje dece. Razveli su se 2008.

Godinu dana kasnije udala se za Ahmeda Nura Saida Elmija, Britanca somalijskog porekla. Prema Omar, 2011. su se ona i Elmi razveli u skladu sa verskom praksom, kada se pomirila sa Hirsijem, sa kojim je je 2012. dovbila treće dete.

Omar i Elmi su se zakonski razveli 2017. godine, a Omar i Hirsi su se venčali 2018. godine.