„Jako voli Srbiju“: Ko je Viktor Ponta, koji je priznao da je 2014. dozvolio plavljenje nekoliko rumunskih sela da bi spasao Beograd?

Ponta je u sredu u podkastu rekao da je pre više od deset godina dok je bio premijer naredio da se otvori brana na Dunavu između Rumunije i Srbije uprkos protivljenju rumunskih vlasti da bi se glavni grad Srbije spasao od poplava.

Četiri rumunska sela i 1.500 hektara poljoprivrednog zemljišta i šuma nizvodno su pogođena, navodi se u izveštaju rumunskog javnog radija u to vreme, piše Politiko.

„Razgovarao sam sa (rumunskim organom za vanredne situacije), premestio sam ljude, brzo sam pružio pomoć, a vi, novinari, niste ništa saznali“, rekao je Ponta novinarima Robertu Turčeskuu i Denu Androniću.

Zbog toga ga je beogradski parlament proglasio počasnim građaninom Srbije, rekao je Ponta. Planira da se odrekne tog državljanstva da bi postao predsednik Rumunije.

„To je Beograd. Ja volim Beograd i jako volim Srbiju“, dodao je Ponta.

Kalinu Đeorđeskuu je ovog puta zabranjeno da se kandiduje, a Ponta, koji je napustio svoju bivšu Socijaldemokratsku partiju, učestvuje u trci kao nezavisni kandidat na nacionalističkoj platformi „Rumunija na prvom mestu” pokušavajući da privuče glasače Đeorđeskua.

Neke nedavne ankete pokazuju da je Ponta na drugom mestu u prvom krugu predsedničkih izbora, posle kandidata ultradesnice Đorđa Simiona.

Ko je Viktor Ponta?

Viktor Ponta je bio premijer Rumunije od 2012. do 2015. kada je podneo ostavku nakon masovnih uličnih protesta zbog smrtonosnog požara u noćnom klubu. BBC ga ocenjuje kao jednog od najkontroverznijih političara u zemlji.

Ponta je bio jedini premijer Rumunije kome je suđeno zbog optužbi za prevaru, utaju poreza i pranje novca.

Više puta je negirao optužbe, optužujući tužioce da su „potpuno neprofesionalni“.

Ponta, koji je i sam bio tužilac pre nego što je počeo da se bavi politikom, suočavao se i sa optužbama za nepoštovanje demokratskih standarda i vladavine prava, nakon što je predvodio uspešnu kampanju za svrgavanje šefova oba doma parlamenta i čak pokušao, ali nije uspeo, da opozove tadašnjeg predsednika Trajana Baseskua 2012, koga je optužio da je prekoračio svoja ovlašćenja, te da se meša u posao vlade.

Ovaj potez su naveliko kritikovali visoki političari u Rumuniji i širom Evropske unije.

„Konfrontacija je bila njegov zaštitni znak tokom njegovog mandata“, rekao je za BBC rumunski novinar Petru Klej sa sedištem u Londonu.
Protesti u Bukureštu koji su usledili nakon požara u klubu u kojem je poginulo 32 ljudi, a povređeno više od 500 ipak su prisilili Ponta da se povuče s funkcije. Njihovi učesnici su tražili Pontinu ostavku jer, kako su tvrdili, tragedija je bila rezultat rasprostranjene korupcije i slabe bezbednosne kontrole.

„Mogu da se nosim sa svim političkim bitkama, ali ne mogu da se borim sa narodom“, rekao je Ponta novinarima nakon ostavke.

Ponta je postao treći premijer Rumunije za manje od šest meseci kada je njegov levičarski savez Socijalno-liberalne unije (USL) preuzeo vlast u maju 2012. nakon smene njegovog prethodnika glasanjem o poverenju.

Ponta je, međutim, kasnije te godine bio akter još jednog skandala.

Izveštaj u naučnom časopisu Nejčr“ sugerisao je da je plagirano više od polovine doktorske teze Ponta iz 2003, koja se bavila krivičnim pravom.

Premijer je kategorički odbacio tvrdnju o plagijatu kao politički motivisanu.

U decembru 2012. godine, Pontina Socijaldemokratska partija (PSD) odnela je ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima, iskoristivši sve veće nezadovoljstvo javnosti zbog politike štednje.

Međutim, nekoliko meseci kasnije Ponta je bio u centru još jednog spora kada je njegov zamenik Liviu Dragnea optužen zajedno sa desetinama drugih ljudi da je pokušao da namesti referendum iz 2012. kojim je bezuspešno nastojao da smeni Baseskua.

Partnerstvo Socijalno-liberalne unije raspalo se 2014. godine kada se iz njega povukla Nacionalno-liberalna partija zbog spora oko rekonstrukcije kabineta, zbog čega je Ponta formirao novu koaliciju – ovog puta sa strankom koja predstavlja etničke Mađare.

Ponta se 2014. godine kandidovao za mesto predsednika i važio je za favorita u izbornoj trci.

Pobedio je u prvom krugu, ali je onda neočekivano izgubio u drugom krugu od Klausa Johanisa – gradonačelnika pokrajine desnog centra i borca za borbu protiv korupcije.

Analitičari kažu, piše BBC, da su o tim izborima odlučili glasovi velike rumunske dijaspore, koja je favorizovala Johanisa, pripadnika rumunske etničke nemačke zajednice.

Ranije iste godine Johanis je više puta apelovao na Pontu da podnese ostavku zbog suđenja za korupciju.

Viktor Ponta je rođen 1972. u Bukureštu gde je diplomirao na Pravnom fakultetu. Na Wikipediji se navodi da je predavao krivično pravo na Rumunsko-američkom univerzitetu. Tokom karijere je od 1998. do 2001. bio i tužilac u Vrhovnom sudu, koji se bavio borbom protiv korupcije, a od 2000. do 2001. je koordinisao Biroom za borbu protiv pranja novca. Bio je i predsednik odbora Parlamenta Rumunije za evropske poslove.

Ponta iz prvog braka s ljubavlju iz srednje škole ima sina, a iz drugog ćerku. Sa drugom suprugom je usvojio i šestogodišnju devojčicu, ali se par prošle godine razveo. U mladosti se bavio košarkom.