Foto: EPA-EFE/SERGEY KOZLOVAmerički predsednik Donald Tramp zalaže se za brzo okončanje rata u Ukrajini, a ranije ove nedelje, najviši američki i ruski zvaničnici sastali su se na mirovnim pregovorima u Saudijskoj Arabiji — bez ijednog predstavnika iz Kijeva.
Ukrajina i njeni evropski saveznici su zapanjeni i bore se da se prilagode novom pristupu Sjedinjenih Država.
U tri godine otkako je Rusija započela svoju invaziju u punom obimu, Ukrajina je izgubila delove zemlje, uspevši da povrati deo zahvaljujući vojnoj pomoći svojih zapadnih saveznika.
Milioni Ukrajinaca su iseljeni, a hiljade ubijenih ili povređenih.
Ukrajina je izgubila 11 odsto svoje zemlje od 2022
Na početku rata Ukrajina je zadržavala trupe iz svog glavnog grada Kijeva, a kasnije je obezbedila pobede u delovima severoistočne oblasti Harkova i juga Hersona.
Ali takođe je pretrpela velike gubitke u istočnim oblastima oko Donjecka i Bahmuta.
Od invazije 2022. Ukrajina je izgubila kontrolu nad oko 11 odsto svog zemljišta, prema analizi podataka CNN i Instituta za proučavanje rata.
Kada se uzme u obzir teritorija koja je već izgubljena od Rusije i separatista koje podržava Rusija od početka sukoba 2014. godine, ukupna teritorija koju je Ukrajina izgubila od Rusije od 2014. iznosi oko 18 odsto, prema proračunima CNN-a.
Ruske snage su 2014. godine nezakonito pripojile Krim, ubrzo nakon što su događaji Majdanske revolucije izazvali politička previranja u Kijevu.
Kasnije te godine, separatisti koje je sponzorisala Rusija preuzeli su kontrolu nad delovima regiona Donbasa, dobitak koji je ostao u ruskim rukama do danas.
Kada je Rusija 24. februara 2022. započela svoju invaziju u punom obimu, ruski predsednik Vladimir Putin je očekivao da će za nekoliko dana zauzeti celu Ukrajinu.
Umesto toga, dogodilo se tri godine intenzivnih borbi, zahvaljujući ukrajinskim kontraofanzivama naoružanim tranšama pomoći koje su stizale od zapadnih saveznika.
Pretnja najvećem izvoru pomoći Ukrajine
Sjedinjene Države su najveći pojedinačni davaoci sredstava za Ukrajinu od početka rata 2022. godine, dajući oko 95 milijardi dolara vojne, humanitarne i finansijske pomoći – pomoći koja bi mogla biti u opasnosti pod Trampovom administracijom.
Tramp, koji je obećao da će brzo okončati rat u Ukrajini, bio je kritičan prema slanju američkih sredstava Ukrajini tokom njegove kampanje 2024.
Nedavno je predložio transakcioni pristup pomoći, rekavši da bi SAD zauzvrat trebalo da dobiju pristup mineralima retkih zemalja, što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbio.
„Rekao sam im da želim ekvivalent, poput 500 milijardi dolara retke zemlje, i oni su u suštini pristali da to urade, tako da se barem ne osećamo glupo. Inače smo glupi. Rekao sam im, moramo nešto da nabavimo. Ne možemo da nastavimo da plaćamo ovaj novac“, rekao je Tramp za Foks njuz ranije ovog meseca.
Ukrajina je već pogođena nedavnom obustavom aktivnosti USAID-a.
Zamrzavanje finansiranja navelo je ukrajinske nevladine i dobrotvorne organizacije da naprave rezove, uključujući otpuštanje osoblja i privremeno zatvaranje linija za pomoć za samoubistva i projekte za otkrivanje HIV-a.
U poslednje tri godine Ukrajina je najveći primalac sredstava USAID-a.
Milioni Ukrajinaca su raseljeni
Milioni Ukrajinaca su pobegli iz svojih domova, bilo u druge delove Ukrajine ili druge zemlje, u godinama otkako je Rusija počela da zauzima zemlju i nakon invazije.
Nešto više od 6,3 miliona ukrajinskih izbeglica živi u Evropi, uključujući oko 1,2 miliona u Nemačkoj, skoro milion u Poljskoj i 390.000 u Češkoj, prema podacima Agencije UN za izbeglice do kraja 2024.
U Ruskoj Federaciji je živelo 1,2 miliona ukrajinskih izbeglica, prema poslednjoj proceni UN od juna 2024.
Hiljade civila je poginulo
Više od 40.000 civila je ubijeno ili povređeno u Ukrajini tokom sukoba, a mnogi od smrti uzrokovani su eksplozivnim oružjem, prema Kancelariji UN za ljudska prava.
Najmanje polovina ubijenih (6.203) bili su odrasli muškarci, a 669 deca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
