Njujork tajms otkriva: Kako izgledaju pregovori o Ukrajini iza scene

Ali iza kulisa, pregovarači pokušavaju da pronađu kompromis oko jedne od najvećih prepreka mirovnom sporazumu: kontrole teritorije u istočnoj Ukrajini, piše Njujork tajms.

Rusija je zahtevala da Ukrajina preda zemlju koju kontroliše u Donjeckoj oblasti kao uslov za završetak rata. Reč je o pojasu teritorije dugom oko 80 kilometara i širokom oko 65 kilometara, koji obuhvata desetine gradova i sela i nalazi se između linije fronta i administrativne granice regiona.

Ukrajina je odbila da se jednostrano povuče, navodeći da bi ustupanje zemlje ohrabrilo Rusiju da ponovo napadne — u Ukrajini ili negde drugde. Kijev je zatražio bezbednosne garancije koje bi odvratile Moskvu od kršenja bilo kakvog primirja.

Tokom pregovora poslednjih nedelja, zvaničnici su razmatrali ideju formiranja demilitarizovane zone koju ne bi kontrolisala nijedna vojska, prema rečima tri osobe upoznate s razgovorima, koje su govorile anonimno zbog osetljivosti pregovora.

To oživljava predlog koji je bio uključen u ranije mirovne planove, uključujući i plan od 28 tačaka koji je Trampova administracija predstavila u novembru.

Tokom protekle nedelje, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski više puta je odbacivao mogućnost predaje teritorije zarad mira. „Dozvoliti agresoru da nešto uzme velika je greška“, napisao je u ponedeljak na društvenim mrežama.

Prošle jeseni, predsednik Rusije Vladimir Putin bio je neodređen kada su ga pitali o formiranju demilitarizovane zone u Donbasu. Plan od 28 tačaka bi Rusiji dao upravljanje tim područjem, ali bi joj zabranio raspoređivanje vojnih snaga. Putin je rekao da detalji moraju biti razmotreni.

Kasnije je njegov savetnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov bio pozitivniji, rekavši da bi Rusija mogla da prihvati formiranje takve zone ako bi ruska policija ili Nacionalna garda imale pravo da je patroliraju.

Demilitarizovana zona mogla bi postati deo održivog rešenja, rekao je Vilijam B. Tejlor, saradnik Atlantskog saveta i bivši američki ambasador u Kijevu. Ali, dodao je, interesi Ukrajine morali bi biti zaštićeni, što bi zahtevalo dodatni pritisak Trampove administracije na Rusiju.

„Važno je da to bude stvarno rešenje, a ne nametnuto, ne neuravnoteženo“, rekao je Tejlor i dodao: „Svako nametnuto rešenje neće biti stabilno. Neće trajati.“

Da bi obe strane lakše prihvatile ideju, pregovarači su takođe razmatrali formiranje zone slobodne trgovine u mogućoj demilitarizovanoj oblasti, iako su mogućnosti ulaganja ograničene na teritoriji koja bi bila stisnuta između dve vojske, čak i uz primirje. Veći deo industrijskih kapaciteta je razrušen, samo jedan rudnik uglja još radi, a rizik od ponovnog izbijanja sukoba mogao bi da traje godinama.

Zelenski je takođe izrazio sumnju u takav aranžman.

Još jedno pitanje je povlačenje trupa sa linije fronta. U decembru je Zelenski svima stavio do znanja da Ukrajina neće povući svoje snage osim ako se Rusija ne povuče na jednaku udaljenost.

Na razgovorima održanim ovog meseca u Abu Dabiju, Ukrajinci su razmatrali opcije delimičnog ruskog povlačenja koje ne bi nužno bilo simetrično, rekli su dvojica od trojice izvora. To bi ukazivalo na ublažavanje ukrajinskog stava.

Način upravljanja demilitarizovanom zonom takođe je bio kamen spoticanja. Ukrajina insistira na raspoređivanju međunarodnih mirovnih snaga u region, gde živi oko 190.000 civila, uključujući 12.000 dece, prema rečima ukrajinskog guvernera tog područja.

Pregovarači su razmatrali formiranje civilne administracije koja bi upravljala tom zonom nakon rata, rekla su dvojica izvora. To bi moglo uključivati i ruske i ukrajinske predstavnike, ali su strane još daleko od dogovora.

Još jedno pitanje koje se ponovo pojavilo jeste redosled koraka: prihvatanje demilitarizovane zone, formalizovanje bezbednosnih garancija, stvaranje okvira za finansiranje posleratne obnove i održavanje izbora u Ukrajini.

Prošle nedelje Zelenski je rekao da Ukrajina želi dogovor o bezbednosnim garancijama pre nego što se obaveže na izbore ili bilo kakvo povlačenje iz Donbasa.

„Veoma bih voleo da prvo potpišemo bezbednosne garancije, a zatim druge dokumente. Po mom mišljenju, to bi bio dobar signal. Ovo nije čak ni pitanje pravičnosti, već pitanje poverenja. Više poverenja u partnere — ako garancije dođu prve, a onda sve ostalo“, rekao je.

Zelenski je rekao da Ukrajinci moraju „znati — ne samo verovati, već znati — da će u budućnosti ruska agresija biti nemoguća ili da, ako se ipak dogodi, nećemo biti sami.“