„Kremlj se uzda u kriminalce da bi dodatno učvrstio vlast“: Analiza ruske novinarke Ksenije Kirilove

Široko je prihvaćeno da se Rusija suočava sa porastom kriminala nakon povratka vojnika sa fronta, jer mnogi od njih su učestvovali u ratnim zločinima i drugim aktima zločina.

To predstavlja pretnju po društvo koja je očigledna čak i za „Z-zajednicu“ ultranacionalističkih ratnih pristalica, ukazuje u analizi za CEPA Ksenija Kirilova, ruska novinarka koja se bavi ruskim društvom, mentalitetom, propagandom i spoljnom politikom.

Televizijski kanal desno-konservativne orijentacije Tsargrad upozorio je da bi „učesnici Specijalne vojne operacije (SVO)“ mogli tražiti osvetu po povratku, što će biti „gore od Prigožinove pobune“. Članak na sajtu ove stanice tvrdi: „Peta kolona pokušava da izazove sukob između trupa sa fronta i vrha vlasti“, identifikujući „petu kolonu“ kao grupu misterioznih „izdajnika“ na visokim položajima.

Tsargrad je značajan jer ga je osnovao tzv. „pravoslavni oligarh“ Konstantin Malofeev, koji aktivno finansira proruskie separatiste u Ukrajini od 2014. godine, kada je došlo do aneksije Krima i početnih faza rata u Donbasu.

Uticaj Konstantina Malofeeva i drugih desničarskih radikala, poput filozofa Aleksandra Dugina i pisca Aleksandra Prohanova, na predsednika Vladimira Putina porastao je od 2022. godine, prema izveštajima koji citiraju ljude bliske Kremlju. Administracija Putina zatražila je od Malofeeva i njegovih saradnika da „istraže neke konture nove ideologije“, navode izveštaji.

Prema kanalu Malofeeva, primarni cilj navodne pete kolone je da spreči da veterani postanu „nova elita Rusije“ i da podstakne povećanje broja abortusa i imigracije, teme koje on i njegovi saveznici žele da iskoriste kao oružje. Kanal tvrdi da su ovo glavna pitanja za vojnike koji se vraćaju sa fronta, te da veterani dele teorije o „sveopštoj sekti doktora koji iznose naše ruske decu zbog organa.“

Jedna grupa veterana snimila je video napadajući abortus i preteći lekarima koji su u tome učestvovali, ali ankete sugerišu da je netačno tvrditi da je ovo glavno pitanje za veterane koji se vraćaju sa fronta.

Tsargrad je „bezakonje“ imigranata označio kao drugi fokus nezadovoljstva, a organizacija „Espanyola“, koja okuplja veterane i bivše navijače, izjavila je spremnost da se odupre „etnok kriminalu,“ zahtevajući istragu svih nacionalnih dijaspora u Rusiji i „korumpiranih zvaničnika“ povezanih sa njima.

Tvrdi se da je potrebna borba sa „petom kolonom“ i da joj ne treba dozvoliti da se „progura kroz sramni mir“. Veterani bi trebalo da imaju slobodu da se kandiduju za funkcije i organizuju mafijašku pravdu, navodi novinski kanal.

Ali Kremlj zna da bi po savetu Malofejeva i korišćenje vojnika za napad na migrante moglo brzo da izmakne kontroli.

U tri godine od potpune invazije, veterani sa fronta ubili su i ranili više od 750 ljudi nakon povratka kući. Najčešće su njihove žrtve bili rođaci i prijatelji, a većina zločina imala je domaći karakter.

Konsolidacija onih sa kriminalnom prošlošću i PTSP-om oko nekog „zajedničkog neprijatelja“ bila bi izuzetno teška, dok bi jačanje radikalnih paravojnih grupa moglo izazvati dodatne društvene tenzije širom Rusije.

Umesto da integriše vojnike sa fronta u politiku ili policiju, Kremlj čini sve što je moguće da ih spreči da se vrate kući. Izveštaji sugerišu da komandanti ruske vojske prisiljavaju mobilisane vojnike da potpišu ugovore sa Ministarstvom odbrane preteći im slanjem u „mašine za melevenje mesa“, u kojem su šanse za preživljavanje gotovo nikakve.

Pokušaji da se Putinov poziv za ratne veterane postanu „nova elita“ takođe su propali. Na regionalnim izborima u septembru, učesnici rata u Ukrajini osvojili su samo pte odsto mesta u regionalnim parlamentima Rusije, dok je ogromna većina kandidata koji su se identifikovali kao „veterani SVO“ neuspešno prošla primarije stranke Jedinstvena Rusija.

U Moskvi, svih 15 vojnih kandidata izgubilo je na preliminarnim izborima, dok u Bryanskoj oblasti na granici Jedinstvena Rusija nije nominovala nijednog ratnog veterana.

Postoje tvrdnje da je rukovodstvo proruskih partija sabotiralo planove da ratni veterani postanu nova elita, a čak su i oni koji su izabrani bili sprečeni da preuzmu funkcije.

Na primer, Denis Tadyshev, koji je izabran za šefa seoske opštine Balyktuyul, morao je da ode na front nakon što je pobedio na glasanju.

Vlast takođe izgleda nije žurila da se pobrinezdravlje veterana. Bivši vojnici se žale da moraju čekati mesece za ortopedska pomagala, a čak su i pro-vladini mediji priznali da mnogi na kraju postanu beskućnici i ne dobijaju medicinsku negu.

Britanska vojna obaveštajna služba saopoštila je 14. marta da je 160 ruskih bolnica zatvoreno prošle godine, verovatno zato što su medicinski resursi preusmereni sa civilnog na vojni sektor.

Neizbežno je da će neki „tražiti istinu“ i početi da predstavljaju pretnju vlastima. Ultradesničarska partija elita pokušaće da iskoristi ovu situaciju, što će naterati vlasti da traže njihovu podršku – proces koji se već čini da je u toku.

Telegram kanali  naklonjeni Kremlju tvrde da će do četvrtine novih poslanika Državne dume biti regrutovano iz redova „SVO veterana“, jer vlasti i nacionalisti udružuju snage kako bi se okrenuli protiv liberala, migranata i LGBT+ zajednice.

Kremlj takođe redovno usvaja nacionalističke slogane i dozvoljava radikalnim grupama da učestvuju u održavanju zakona i reda kako bi obezbedio njihovu lojalnost.

Ali radikalno-konzervativna retorika nema odjeka kod većine Rusa ili kod značajnog broja vojnika koji se vraćaju. Prateći vođstvo krajnje desnice, Kremlj neće smanjiti gnev izazvan zločinima veterana, već bi umesto toga mogao podstaći nova žarišta društvenih tenzija.