„Borba za Rusiju postaje sve manje isplativa“: Ksenija Kirilova o nevolji u Putinovoj državi

Smanjenje plaćanja bi na prvi pogled moglo zvučati razumno, ali imajući u vidu rasprostranjenu korupciju, zlobu i nesposobnost ruske vojske i medicinskog sektora, promene znače da pristanak na službu po ugovoru postaje sve manje isplativ.

Do 13. novembra vojnici ranjeni u takozvanoj specijalnoj vojnoj operaciji dobijali su tri miliona rubalja (skoro 30.000 dolara) kao nadoknadu za ranjavanje.

Od tog datuma primaju jednokratne isplate u zavisnosti od težine povrede. Oni koji se smatraju teško ranjenima i dalje će dobiti tri miliona rubalja, ali oni za koje se proceni da imaju lakše povrede dobiće milion rubalja, a oni sa „manjim“ povredama 100.000 rubalja.

Očigledna je mogućnost potpune nepravde (i lošeg činjenja) onih koji upravljaju sistemom.

Odluka je očigledno mera za uštedu budžeta, a ima i drugih. Dobro plaćeni mobilisani vojnici su primorani da potpisuju ugovore, prema Telegram kanalu VChK-OGPU (kao što je objavljeno na veoma korisnom nalogu @ChrisO_viki X/Tvitter).

Za nezvanične ratne dopisnike, takozvane Z-blogere, promene su neuspeh države prema borcima. Kao što je primetio autoritativni Telegram kanal Z-zajednice Ribar, „promene bi mogle da dovedu (i definitivno će doneti) dvostruko tumačenje štete po zdravlje i obim povreda u određenim slučajevima ili koruptivni dosluh“.

Takođe je podsetilo čitaoce da ni pre objavljenih promena, kontuzije i psihološke traume nisu smatrane „ozbiljnom preprekom za nastavak obavljanja zadataka“.

Nezavisni novinari su prošle godine pisali da su mobilisani vojnici koji su bili invalidi i nesposobni za službu poslati u jurišne jedinice bez odgovarajućeg lekarskog pregleda i lečenja.

Uzmimo slučaj 49-godišnjeg Mihaila iz Moskovske oblasti. Na frontu je završio slučajno, uveren da ide samo na dvomesečnu vojnu obuku. Bio je ranjen, sa oštećenim ligamentima i probušenom kosti. Nije mu ponuđena odgovarajuća medicinska pomoć uprkos rupi na nozi.

Traumatolog u Podolsku ga je proglasio sposobnim za službu, a da nije ni pogledao njegove rendgenske snimke.

Mnogo je priča poput Mihailove, i zaista sada postoje jurišne jedinice sastavljene isključivo od ranjenika.

U februaru 2023. Ministarstvo odbrane Rusije je objasnilo da će samo ranjenici i bolesnici G kategorije imati pravo da napuste jedinicu, da potom moraju da prođu lekarski pregled u cilju njihovog vraćanja na front. Oni sa ranama od gelera i gelerima u telima, kao i vojnici bez prstiju i zuba, idu u rat.

Rad nezavisnih novinara potkrepljen je nalozima proratnih blogera. Tako se jedna od autoritativnih ličnosti Z-zajednice, Anastasija Kaševarova, početkom novembra požalila na probleme sa demobilizacijom, koja je, kaže, moguća „samo ako umreš ili ako ti otkinu udove“.

Ona priznaje da joj se vojnici često obraćaju, uključujući i vojnike, kojima je dijagnostikovan hepatitis ili rak, ali nisu pušteni iz vojne službe. Analogni problemi nastaju kada se dostiže maksimalni uzrast za služenje vojnog roka.

Drugi problem koji Kaševarova primećuje jesu ranjenici koje nedeljama ostaju u lisičjim rupama bez ikakve mogućnosti evakuacije.

Ona navodi primer vojnika iz Jakutije, Aleksandra, koji je čekao 17 dana na evakuaciju i sebi amputirao nogu iznad kolena da bi izbegao infekciju.

Sada, kada finansijska davanja zavise od kategorije rane, vojno medicinsko osoblje imaće još više podsticaja da umanji prirodu povreda i da ne daje prave dijagnoze.

Nekim veteranima je, takođe, teško da dobiju obećane isplate, uključujući i lečenje, čak i ako uspeju da se vrate živi sa fronta. To je posebno slučaj sa bivšim zatvorenicima.

Kako su otkrili novinari, muškarci iz „specijalnog kontingenta“ su šest meseci upisivani u jurišne trupe bez statusa dobrovoljaca, koji imaju pravo na osiguranje za smrt ili ranjavanje. Preživelima se ne izdaju vojne isprave, potvrde o ranjavanju ili potvrde ratnog veterana.

Ništa bolje nije ni za rodbinu ubijenih ili zarobljenih. Kaševarova kaže da porodice često mesecima ne dobijaju prave vesti o statusu svojih rođaka, a kamoli isplate.

„Za mrtve i nestale se kaže da su zarobljenici. Zatvorenici ne dobijaju status ratnih zarobljenika, a nakon razmene im se kaže da su dezerteri“, napisala je blogerka.

Ruski vojnici se, takođe, suočavaju sa ozbiljnim zlostavljanjem od strane svojih komandanata.

Direktna brutalnost je dovoljno uobičajena u oružanim snagama, gde komandanti često imaju moć života ili smrti – postoje nebrojeni izveštaji o vansudskim odmazdama protiv „krivih“ vojnika koji su premlaćeni, mučeni i držani danima u hladnim podrumima i jamama bez hrane i vode.

Sada ovakva zloupotreba ima novi element. Dopisnici javljaju da su u jednoj jedinici „otkriveni taoci koje su komandanti tukli i ponižavali“.

Nije da će većina živeti dovoljno dugo da uopšte uživa u novčanim naknadama. Kaševarova beleži da je srednji životni vek jurišnog vojnika sada 12-17 dana od trenutka potpisivanja ugovora. Rat je postao izuzetno neisplativ posao u svakom smislu, zaključuje Kirilova.