U Kongresu SAD predloženo više zakona, Peking koristi više od 700 miliona kamera: Koliko je vaše lice zaštićeno?

Kada je aerodrom Linate u Milanu uveo sistem prepoznavanja lica „Faceboarding” — bez potrebe za bording kartom, samo brz skener i prolazite — italijanski organi za zaštitu podataka reagovali su s negodovanjem, ukazuje u analizi Vilijam Ečikson, saradnik u Programu za tehnološku politiku i urednik onlajn časopisa o tehnološkoj politici Bandwidth u Centru za analizu evropske politike.

Suspendovali su sistem, navodeći „nedovoljno zaštitnih mera” za putnike.

I evropski i američki pristup ovoj tehnologiji suočavaju se sa zajedničkim izazovom: kako se kretati dovoljno brzo da ostanu konkurentni Kini i drugim autoritarnim državama, a istovremeno dovoljno oprezno da sačuvaju građanske slobode.

Tehnologija brzo napreduje, podstaknuta veštačkom inteligencijom. Tržište prepoznavanja lica moglo bi dostići 18 milijardi dolara (15,4 milijarde evra) do 2030. godine, u odnosu na današnjih 8 milijardi.

Skeniranje lica je praktičnije od uzimanja otisaka prstiju ili očitavanja dužice oka. A mnogim korisnicima se ta praktičnost dopada – bilo da otključavaju uređaj ili ukrcavaju se u avion bez pokazivanja lične karte.

Ali biometrijski podaci mogu biti zloupotrebljeni, a i vlade i kompanije mogle bi da iskoriste prepoznavanje lica za masovni nadzor.

Studije pokazuju da algoritmi za prepoznavanje lica mogu biti pristrasni i netačni, sa većom verovatnoćom pogrešne identifikacije osoba druge boje kože — naročito žena drugih rasa.

U Evropi biometrijski sistemi moraju da ispune stroge uslove zaštite privatnosti pre nego što mogu da funkcionišu.

Sjedinjene Države nemaju sveobuhvatan savezni zakon o prepoznavanju lica, iako države pojedinačno pokušavaju da popune prazninu.

Osamnaest američkih država usvojilo je opšte propise o tehnologiji prepoznavanja lica za policiju ili širu javnu upotrebu, dok tri države imaju nacrte zakona koji su u razmatranju ili uskoro stupaju na snagu.

Preostalih dvadeset devet država nema ni postojeće ni predložene zakone o FRT-u na nivou cele države.

Kina, sa svoje strane, nema nikakvih dilema. Ona upravlja sistemima nadzora u ogromnim razmerama kroz projekte poput „Skynet” i „Sharp Eyes”.

Peking koristi više od 700 miliona kamera. U Šangaju vlasti utrostručuju broj kamera za prepoznavanje lica kako bi omogućile praćenje 50 miliona građana.

Novi Zakon o autentifikaciji nacionalnog identiteta stupio je na snagu 15. jula i podstiče kineske građane da dostave svoje pravo ime i sken lica, nakon čega dobijaju jedinstveni identifikacioni kod koji se koristi za sve onlajn naloge.

I SAD i Evropa žele da izbegnu takvu vrstu masovnog nadzora.

Evropa pooštrava regulative. Novi Zakon o veštačkoj inteligenciji (AI Act) uvodi stroge obaveze za „visokorizične“ sisteme, uključujući biometrijsku identifikaciju.

Ekstrakcija podataka sa nadzornih kamera ili interneta radi proširivanja biometrijskih baza podataka zabranjena je, osim ako je strogo ciljano i korisnici izričito pristanu.

Čak i dobrovoljni programi prepoznavanja lica nailaze na rigoroznu evropsku kontrolu.

Operateri aerodroma u EU često predstavljaju biometrijsko ukrcavanje kao „opciono“ za građane EU, ali nadležni organi za zaštitu podataka redovno to osporavaju.

Oni zahtevaju jasne tokove pristanka, minimizaciju podataka, stroga ograničenja čuvanja podataka i obavezne procene uticaja na privatnost pre nego što sistemi mogu da rade.

Kazne su ozbiljne. Kada je američka kompanija Clearview AI prikupila milijarde slika sa društvenih mreža kršeći evropski GDPR, holandski regulatori izrekli su kaznu od 30.5 miliona evra i naredili brisanje podataka građana EU.

Austrijska organizacija za zaštitu privatnosti NOYB prošlog meseca podnela je i krivičnu prijavu, što bi moglo dovesti do lične odgovornosti i čak zatvorskih kazni za rukovodioce Clearview-a.

Pristup Sjedinjenih Država tehnologiji prepoznavanja lica ide logikom „prvo tržište, regulacija kasnije“. Ne postoji sveobuhvatan savezni zakon koji reguliše komercijalnu ili policijsku upotrebu FRT-a. Umesto toga postoji mozaik saveznih predloga i državnih ili lokalnih propisa.

Upotreba nadzora u SAD-u je u porastu. Službenici Imigracione i carinske službe (ICE) navodno koriste tehnologiju prepoznavanja lica kako bi skenirali fotografije vozača i identifikovali nedokumentovane imigrante.

FBI, prema izveštaju Kancelarije za odgovornost vlade (GAO), upoređuje fotografije sa vozačkih dozvola i viza sa licima osumnjičenih kriminalaca.

Federalna pažnja raste. U Kongresu je predloženo više zakona o prepoznavanju lica, uključujući i nedavni predlog koji bi obavezao Upravu za bezbednost u transportu (TSA) da putnicima saopšti da imaju pravo da odbiju biometrijsko skeniranje. Do sada su svi ti predlozi zapeli u proceduri.

Fragmentisani američki pristup omogućava eksperimentisanje i brzu primenu, ali stvara neujednačenu zaštitu.

Sistem prepoznavanja lica koji je legalan u jednoj državi može biti zabranjen u drugoj. Praksa koja je dozvoljena privatnim kompanijama može biti ograničena za policiju.

Ovakav mozaik pravila stvara neizvesnost i za razvijače tehnologije i za građane.

Sudovi daju široku slobodu upotrebi prepoznavanja lica. Kada su posetioci tužili njujoršku dvoranu Madison Square Garden zbog korišćenja prepoznavanja lica radi zabrane ulaska, savezna sudska presuda iz 2024. odbacila je slučaj.

Velike američke tehnološke kompanije uvele su neke dobrovoljne restrikcije. Majkrosoftovi standardi „Odgovorne veštačke inteligencije“ uključuju stroge zahteve za pristup biometrijskim funkcijama i obavezne procene rizika.

Amazon je 2020. objavio jednogodišnji moratorijum na policijsku upotrebu svog sistema „Recognition“, a kasnije je to ograničenje produžio na neodređeno vreme pod pritiskom javnosti.

Slučaj aerodroma u Milanu možda pokazuje kako funkcioniše demokratski nadzor. Nezavisni regulator je pregledao biometrijski sistem, ocenio da nema dovoljno zaštitnih mera i obustavio ga. Niko nije uhapšen.

Taj model – transparentna pravila, nezavisno sprovođenje i odgovorno odlučivanje – spor je, neuredan i stvara troškove usklađivanja. Ali upravo to razlikuje Zapad od Kine.