Fajnenšel Tajms: Najveća evropska luka počela da se priprema za rat sa Rusijom

Boudevijn Simons, izvršni direktor Uprave luke u Roterdamu, izjavio je za FT da luka sarađuje sa susednom lukom u Antverpenu kako bi koordinisali prijem britanskih, američkih i kanadskih vozila i opreme.

„Nisu svi terminali pogodni za rukovanje vojnim teretom“, rekao je Simons.

„Ako bi velike količine vojne opreme morale da se isporuče, obratili bismo se Antverpenu ili drugim lukama da preuzmu deo kapaciteta i obrnuto. Sve manje se doživljavamo kao konkurenti. Naravno, takmičimo se gde moramo, ali sarađujemo gde možemo“.

Pripreme u Roterdamu deo su šireg talasa ratnih priprema širom Evrope. EU izrađuje plan naoružavanja vredan do 800 milijardi evra, kako bi postala samostalnija u oblasti odbrane – kao odgovor na zahteve predsednika SAD Donalda Trampa, i kao mera odvraćanja protiv ruske agresije, dok invazija Vladimira Putina na Ukrajinu ulazi u četvrtu godinu.

Holandija, zajedno sa saveznicima iz NATO-a, obećala je da će povećati vojne izdatke na pet odsto BDP-a.

U maju je holandsko ministarstvo odbrane objavilo da će Roterdam, na zahtev NATO, morati da obezbedi prostor za prihvat više brodova sa vojnim teretom.

Simons je rekao da bi jedan ili više brodova bili usidreni nekoliko nedelja, četiri ili pet puta godišnje, i da bi se lokacija mogla menjati. Kontejnerski terminal u Roterdamu je jedino mesto u luci gde se bezbedno može prebacivati municija sa jednog broda na drugi.

Takođe su planirane amfibijske vojne vežbe nekoliko puta godišnje.

Luka je i ranije rukovala naoružanjem, naročito tokom Zalivskog rata 2003. godine, ali čak ni tokom Hladnog rata nije imala namensko pristanište za vojni teret.

Antverpen redovno prima zalihe za američke trupe stacionirane u Evropi.

Mark Rute, generalni sekretar NATO-a, upozorio je u junu članice alijanse da bi Rusija mogla napasti neku od njih do 2030. godine.

Roterdam se prostire 42 kilometra uz reku Meze u Holandiji i obrađuje oko 436 miliona tona tereta godišnje, primajući 28.000 brodova morskim putem i 91.000 rečnim putem iz Nemačke i unutrašnjosti Evrope.

Luka je izgubila oko osam odsto svoje trgovine, uglavnom naftom, nakon što je EU uvela sankcije Rusiji.

Antverpen, koji godišnje obrađuje 240 miliona tona tereta, druga je najveća luka u EU.

Simons je rekao da ove dve luke takođe sarađuju na povećanju samodovoljnosti Evrope. „Naši timovi sve bliže sarađuju na više tema, uključujući otpornost“.

Pandemija kovid-19, koja je evropske zemlje ostavila da se bore za zaštitnu opremu i lekove, otkrila je njihovu zavisnost od malog broja dobavljača, poput Kine i Indije.

Naglo smanjenje dotoka ruske nafte nakon invazije na Ukrajinu bila je još jedna važna lekcija, rekao je Simons.

On je pozvao evropske zemlje da naprave veće zalihe ključnih potrepština, kao što to već rade s naftom. EU je nakon naftne krize 1973. godine uvela obavezu članicama da imaju strateške zalihe nafte za 90 dana, nakon što su arapske zemlje smanjile proizvodnju kako bi izvršile pritisak na Zapad tokom sukoba s Izraelom.

„Trebalo bi da učinimo isto s bakrom, litijumom, grafitom i drugim kritičnim sirovinama“, rekao je Simons.

„Za naftu imamo rezerve, ali za gas još ne. Naravno, imamo neka gasna polja u Evropi koja to mogu pokriti, ali moramo razmišljati šire – o strateškoj otpornosti, uključujući farmaceutske proizvode. Gde praviti te zalihe? Koliko je jedno društvo otporno? To postaje sve važnije jer svet postaje sve nestabilniji“.

Dodao je da su prostori oko luka, koji imaju razvijene distributivne mreže, idealni za skladištenje takvih zaliha. Deo nacionalnih strateških rezervi nafte Holandije već se nalazi u Roterdamu.

Evropska unija bi danas trebalo da predstavi „strategiju za skladištenje zaliha“, koja će obuhvatiti medicinske potrepštine, kritične sirovine, energetsku opremu, skloništa, a moguće i hranu i vodu.